Foto: Freepik
Pre nego što bilo šta napišemo, potrebno je naglasiti da kada govorimo o poslušnosti ne mislimo da dete treba uvek da sluša bez pogovora. Naravno, svako od nas želi da dete čuje i reaguje kada se radi o bilo čemu što dovodi u pitanje njegovu bezbednost. Ali većina naših problema nisu pitanje života i smrti. Zato, u većini situacija ono što želimo jeste saradnja, ne poslušnost u bukvalnom smislu te reči. Zašto? Zato što poslušnost vodi do lošeg postavljanja granica u odnosima kasnije u životu.
Da bi dete naveli na saradnju, potrebno je da koristimo metode roditeljstva koje se baziraju na poštovanju deteta. Na ovaj način podržavamo njegovu autonomiju. Međutim, ipak se mora na vreme izaći iz kuće ujutru, šta raditi ako dete tada baš neće da sarađuje? Kako da postignemo oba cilja – da poštujemo dete našim metodama ali i da ga spremimo na vreme za izlazak iz kuće – kada izgleda da nas naše dete ignoriše ili čak svojim odgovorima pokazuje nepoštovanje?
Postoji bar 13 čestih razloga zašto nas naša deca ne slušaju. Kada razumemo ove razloge i uspemo da ih prepoznamo u datom trenutku, možemo nešto preduzeti povodom svakog od njih. Tada, umesto da dete vučemo iz kuće uz nervozu i vikanje, znaćemo kako da postupimo kako bi ono želelo da sarađuje sa nama.
Evo zašto vas dete ne sluša:
1. Ne oseća se povezano sa vama.
Jaka veza roditelj-dete je ključ za saradnju. Pokušajte da provedete 10 minuta nepodeljene pažnje, jedan na jedan, sa vašim detetom svakoga dana tokom sedam dana radeći aktivnosti po njegovom izboru i posmatrajte promene.
2. Dete ne želi da prekine aktivnost kojom se bavi u tom momentu.
Da li ste nekada bili udubljeni u neku aktivnost u kojoj uživate i niste želeli da prestanete ili da vas neko prekine? Vaše dete doživljava upravo to. Pokušajte da kada znate da nema dovoljno vremena za udubljivanje u nešto ponudite aktivnost koju je lakše prekinuti i pokušajte da ih ne ometate kada uđu u tzv. flow. (Ako biste voleli da imate više vremena za sebe, ovo će vam zaista pomoći!)
3. Dete vas nije čulo.
Kada su zauzeta, za decu je veliki izazov da nas čuju. Da biste poboljšali komunikaciju, sačekajte da dete zastane ili prekine sa aktivnišću kojom je okupirano. Budite sigurni da imate njegovu pažnju. Pogled u oči pomaže da se uspostavi veza i poboljšava sposobnost deteta da vas čuje i razume.
4. Vaše dete nema potpuno razvijen osećaj za vreme.
Mala deca se često muče da shvate koncept vremena. Koristite vizuelne tajmere koji jasno prikazuju koliko je detetu ostalo vremena. Nemojte da govorite: “Dolazim za minut” ako u stvari mislite pet minuta. Ovo će detetu pomoći da bolje upravlja svojim aktivnostima.
5. Vaše dete ne želi da uradi zadatak koji ste mu dali.
Odbojnost deteta da nešto uradi može da dođe iz razloga koje mi ne razumemo. Pitajte dete zašto ne želi da uradi nešto i pronađite način da zadatak učinite bar malo prihvatljivijim. Da li postoji način da se to ne radi, ili da dete uradi nešto drugo umesto toga?
6. Dete ne može da zapamti više instrukcija istovremeno.
Čak i ako im svaki dan govorite da treba da rade iste stvari, manja deca imaju problem da zapamte više instrukcija odjednom. Podelite zadatke na jednostavnija uputstva koja se sastoje iz jednog koraka. Kada dete uradi tu jednu stvar, dajte mu sledeće uputstvo. Onim danima kada se nigde ne žurite, vežbajte razvoj ove veštine dodavanjem narednog zadatka zajedno sa prvim i sl.
7. Dete želi da radi omiljenu aktivnost umesto ono što mu vi kažete.
Dečija interesovanja oblikuju njihovu motivaciju za obavljanje neke aktivnosti. Integrišite zato omiljene aktivnosti vašeg deteta u svakodnevnu rutinu u cilju balansiranja želja i zadataka. Na primer, ako dete voli crtaće kažite mu “Hajde da operemo zube sada da bismo mogli da uživamo 5 minuta gledajući crtani pre nego što izađemo iz kuće.”
8. Dete je uslovljeno da čeka dok ne viknete.
Ponovno postavljanje pitanja i pribegavanje vikanju samo pojačava neželjeno ponašanje. Postavljajte jasne i sažete zahteve bez preteranog ponavljanja. Ako vas dete ignoriše dok ne podignete glas, pokušajte da shvatite koji drugi razlog sa ove liste može da bude uzrok tog ponašanja.
9. Vaše dete ne voli da ga podsećate na nešto.
Ponavljanje istih rečenica može da bude jako umarajuće i za vas i za vaše dete. Umesto da govorite “Molim te skloni tvoje cipele. Skloni tvoje cipele. Skloni tvoje cipele.”, pokušajte da opišete šta vidite: “Vidim tvoje razbacane cipele u hodniku!”. Jedna dobra stvar, ali samo za dete “koje ne čuje” pa ne može da zapamti zadatke, je napraviti vizuelnu tabelu aktivnosti.
10. Dete oseća da ga kritikujete i osuđujete zbog jezika koji koristite i zato što ponavljate zahteve
Upotreba kritike može da dovede do odbojnosti deteta jer ono oseća da naše reči služe da ga osramote (iako mi nikako nemamo tu nameru). Umesto da detetu upućujete kritike i dajete ultimatume tipa “Ako ne očistiš ovu sobu ne idemo na rođendan.” pokušajte sa: “Primećujem da na podu ima igračaka. Možemo da radimo zajedno i sklonimo ih?”. Ovaj pristup podstiče saradnju i povezanost.
11. Vi ne slušate vaše dete pa ni ono neće vas da sluša.
Efikasna komunikacija se odvija u dva pravca. Odvojite vreme da aktivno čujete i saslušate vaše dete. Ako dete oseća da ga čujete i vrednujete, veća je verovatnoća da će da uzvrati i čuje vas.
12. Vi i vaše dete ne shvatate potrebe jedno drugog
Vaše dete verovatno radi ono što vi ne želite da radi jer to odgovara potrebi koju ono ima. Dete nema potrebu da skače po krevetu, ono ima potrebu za pokretom i igrom i potrebu da oseti radost. Ako ne želite da dete skače po krevetu, ponudite mu alternativu – da li može da skače na trambolini ili da se istrči napolju?
13. Vašem detetu je potrebna veća autonomija
Autonomija je jedna od najčešćih potreba koju deca pokušavaju da izraze kroz “neposlušnost”. Žele da se pitaju o stvarima koje su im bitne. Jednom kada to dobiju, često su mnogo spremnija na saradnju sa vama.
I još jedan dodatni savet o kome treba razmiliti:
14. Dete odbija da uradi ono što ste vi tražili
Kada se vaše dete oseća isključeno, nepovezano sa vama, može da odbije da posluša vaš zahtev. Budite primer tako što ćete reći: “Drago mi je da ja sklonim tvoje cipele umesto tebe danas. U našoj porodici, svi pomažemo jedni drugima, volela bih da od tebe sutra dobijem pomoć.”
Ako se to dešava često, idite korak dalje. Kada dete zatraži pomoć, podsetite ga na važnost uzajamne podrške. Kažite mu, toplim glasom, bez ikakvih pretnji: “Kada svako od nas pomaže onom drugom, cela porodica lakše funkcioniše. Nisi hteo da skloniš tvoje cipele, a sada od mene tražiš pomoć. Drago mi je da ti pomognem ovoga puta, i sledeći put kad ja zamolim za pomoć volela bih da pomogneš.”
Izvor: www.psychologytoday.com / Najboljamamanasvetu
Komentari 0