Dirljiva priča o hrabrosti i neustrašivosti. I pomalo o ljubavi

Nikoala je mali koala koji trenira plivanje. Jednom, posle treninga, izašao je iz bazena i u kabini je nastala panika. Jer, pantalone su nestale!

I sad, Nikoala ima na sebi čarape, ima gaćice s malim srcima, ali nema – pantalone. Kako su nestale? Nisu mogle da odšetaju same na nogavicama! Ili, možda, ipak jesu? Nikoala ne može da se bavi tim mislima, mora da ide u školu koja uskoro počinje. On zna: ako ga neko bude video, rugaće mu se. Koale se tako često rugaju drugima koji se po nečemu razlikuju. Nekako će se pobrinuti da niko u školi ne otkrije njegovu tajnu. Evo, tu je zeleni kišobran, baš je zgodan za skrivanje. Samo će ga otvoriti i nositi ispred sebe, a leđima će hodati pripijen uza zid. I lepo, niko ništa neće primetiti.

Ponekad tako nevažne stvari kao što su to kako si obučen, mogu da te drže podalje od sve zabave. Mali koala mora da propusti: i mahanje automobilima prilikom vožnje autobusom, iako on mnogo voli da maše automobilima u prolazu; i fudbal u dvorištu, i javljanje na času da ispiše tačan odgovor na tabli, iako ga zna i odlazak na užinu. Ali, najstrašnije od svega je što ne može da pomogne pandi Pandani da dohvati čokoladni mus, iako je dovoljno visok. A pošto Pandana ne vidi šta je razlog, ona se ljuti, misli da je Nikoala samo ćudljiv danas. I zato… Pandana odlazi s Rogonosom na odmor. O ne!

Nikoala je taaako tužan. Njemu se mnogo dopada Pandana. Ali Pandana je rešila da se na odmoru šeta s Rogonosom, iako nije fin.

I šta je onda bilo? Pandana se okliznula na hrpi lišća! Upala pravo u jezero. A pande nisu dobri plivači i Pandana tone!

I odjednom prestaje da bude važno sve drugo, sem činjenice da Nikoala mora brzo da dopliva do nje, jer pande nisu dobri plivači. A pravi heroj ostaje heroj čak i kada je golišav.

Rekli su o knjizi:

„Ko hoće da napiše odgovor na tabli?”, pitao je nastavnik.

Psihološki gledano, ovo je na maloj skali pakla, dok ćemo mi sa druge strane stranice biti paradoksalno zabavljeni situacijom.

Da, najbolje je da se nasmejete zbog toga jer bi to verovatno trebalo da odražava druge situacije poznate deci: nezašivena rupa na pantalonama, ogromna mrlja koja je pogrešno postavljena ili slučajna mrlja od mokraće. (Dejvid Beti)

Lako možemo zamisliti neprijatnost za mališane koji ne bi mogli da idu u školu (i za starije koji ne bi išli u kancelariju, mada rad na daljinu za mame i tate ponekad može biti od pomoći).

Ali čekaj! Ovaj mali koala na prednjoj korici je u donjem vešu sa torbom na leđima?!

Nikoala će imati priliku da promeni tok situacije činom hrabrosti (da, u donjem vešu, jer heroj ostaje heroj i kada je golišav). Dejvid Beti

Ne bi trebalo da se ustručavate da se obratite odrasloj osobi ako se to desi, ili drugim malim koalama, umesto da sebe stavljate u „apneju” sa problemom koji je pretežak ceo dan! Dejvid Beti

O autorki: U „prošlom” životu, Kristin Noman-Vilmen bila je logoped. Za svoje male pacijente počela je da izmišlja priče. Zatim je nešto napisala za svoju decu, za prijatelje svoje dece, za rođake svojih prijatelja, pa čak, jednom, za svoju mačku… Danas je Kristin učiteljica i bibliotekarka. Ovako je uvek okružena knjigama i decom! Poreklom iz Lorene, ali Andalužanka po karakteru, ima troje dece.

O ilustratoru: Kanten Greban (1977) studirao je ilustraciju na Institutu Sent Luk u Briselu i objavio svoju prvu knjigu sa Mijadom u mesecima nakon diplomiranja. Nagradu Sent Egziperi za „Priče o azbuci” dobio je 2000. godine. Njegove ilustracije su više puta birane u godišnjoj selekciji salona u Bolonji. Njegov talenat priznat je širom sveta, dela su mu prevedena na mnoge jezike, a iz knjige u knjigu njegove ilustracije su zapanjujuće lepe.