Foto: Freepik
Neretko mala deca imaju velike emocije i često se desi prejako emotivno ponašanje iako je prethodno izgledalo sve u redu.
Postoji mnogo faktora koji mogu doprineti nastanku besa ili prejakom emocionalnom ponašanju kod dece, ali jedan od glavnih krivaca je preterana stimulacija, piše Parents
Senzorno preopterećenje može lako istrošiti dete i može doći do tačke loma. Uprkos izgledu iznenadnog sloma, obično postoji nekoliko ključnih znakova koji signaliziraju da je prekomerna stimulacija na putu. Kako da prepoznate kada je vaše dete previše stimulisano, kako da mu pomognete da se oseća bolje i šta da uradite da sprečite da dođe do sloma u budućnosti.
Šta je preterana stimulacija?
Prekomerna stimulacija je odgovor tela na prekomernu aktivnost ili stimuluse. Svi mi stalno komuniciramo sa stimulansima iz okoline, ali svako ima različite kapacitete i ograničenja. Ono što se može činiti previše, razlikuje se od osobe do osobe. Male bebe mogu biti lakše prestimulisane od starije dece, dok neka deca imaju niži prag u bilo kom uzrastu. I dok svako dete može doživeti preteranu stimulaciju, neka deca sa autizmom, anksioznošću ili drugim dijagnozama mogu biti sklonija tome.
Često mnogi faktori igraju ulogu u prekomernoj stimulaciji. „Dete može jednom prilikom da se bude sasvim u redu u paku punom dece usred letnjeg popodneva, ali može biti prestimulisano svim stimulansima iz okoline ako je pod stresom, nije se dobro naspavalo ili preskočilo doručak“, kaže Kerri Miliko, dr, BCBA-D, LBA (NV), analitičar ponašanja sa sertifikatom odbora i direktor kliničkog programiranja u CentralReach-u. U osnovi, postoje mnoge varijable koje utiču na sposobnost osobe da toleriše spoljašnje stimuluse.
Zašto se dešava preterana stimulacija?
Prekomerna stimulacija može nastati kada nivo senzornih stimulusa premaši trenutni kapacitet deteta. Svako dete ima sopstvenu individualnu granicu za stimulaciju, a njihova sposobnost da primi senzorne stimuluse može se redovno menjati. Može biti veća ako je dete dobro odmorno i nedavno jelo uravnotežen obrok ili užinu, dok može biti niža ako mu je potrebno da odspava ili nije jelo predugo.
Bilo koja vrsta senzorne stimulacije, bilo vizuelna, slušna, taktilna ili druga vrsta, ima potencijal da postane preopterećenje za dete. Ponekad će to biti kombinacija različitih vrsta informacija koje dete prima. „Preterana stimulacija se može javiti u rutinskim situacijama kod kuće uz glasnu jačinu zvuka TV-a i muzike, kao i u posebnim slučajevima kao što je gomila ljudi na zabavi i događaji na otvorenom“, kaže Pierrette Mimi Poinsett, MD, pedijatar i konsultant za Mom Loves Best.
Osobe sa poremećajem spektra autizma (ASD) ili poremećajem pažnje/hiperaktivnosti, (ADHD) ili osobe sa intelektualnim i razvojnim invaliditetom (IDD) mogu imati niži prag za stimulaciju. Na primer, t- etiketa na košulji, fluorescentno osvetljenje, zujanje elektronike ili određene teksture hrane su uobičajeni senzorni pokretači za autističnih osoba koje mogu dovesti do preterane stimulacije. „Ova deca doživljavaju stimuluse na jedinstven način“, dodaje dr Sveetie. „Oni mogu biti osetljiviji na čulna iskustva u poređenju sa iskustvima neurotipičnih pojedinaca.“
Znaci da je vaše dete prestimulisano
Znaci prekomerne stimulacije variraju u zavisnosti od starosti i temperamenta. Bebe mogu reagovati na preteranu stimulaciju plačem, trzanjem udova i/ili okretanjem glave. Mališani i predškolci mogu da ispolje ponašanja koja su slična besu. Starija deca takođe mogu imati napade besa, delovati neraspoloženo ili biti u stanju da verbalizuju osećaj preopterećenosti.
Deca kojoj je teško da obrađuju stimulanse iz okoline mogu da izbegnu, pobegnu ili minimiziraju te stimuluse. Možda ćete primetiti da vaše dete deluje razdražljivo, nemirno. Mogu se primetiti ponašanja koja se ponavljaju kako bi ih smirila kada se osećaju preterano stimulisanim, kao što je ljuljanje napred-nazad, hodanje ili pevušenje.
Ponašanje neke dece eskalira i postaje ekstremnije, kao što je plakanje, vikanje, bacanje na zemlju ili čak samopovređivanje. Kada se ova ponašanja javljaju usled preterane stimulacije, to se naziva slom.
Preterana stimulacija: znaci na koje treba paziti
Bebe:
Plakanje
Trzanje udova ili stiskanje pesnica
Okretanje glave od izvora nadražaja
Mala deca:
Plakanje
Deluje mrzovoljno ili razdražljivo
Spuštajući se na pod
Deca školskog uzrasta:
Deluje mrzovoljno, preumorno ili razdražljivo
Ponašanje divlje ili agresivno
Doživljavanje ponašanja poput bijesa
Kako pomoći svom prestimulisanom detetu
Jednom kada shvatite da je vaše dete previše stimulisano, najbolja stvar koju možete da uradite je da uklonite stimuluse – ili uklonite dete iz okoline. Umesto toga, pokušajte da ih dovedete u negujući prostor sa malom stimulacijom.
Ako to ne možete da uradite, pokušajte da smanjite nivo stimulacije koliko god možete. Možete držati dete blizu, pokriti mu uši ili prigušiti svetla. „Neka mala beba dobro reaguju na povijanje ili stavljanje u nosiljku za bebe“, kaže dr Poinset. „Maloj deci i predškolskoj deci može pomoći uključivanje u tišu aktivnost, kao što je čitanje ili pevanje poznate pesme.
Ne bi trebalo da pokušavate da urazumite previše stimulisano dete ili da očekujete od njega da se „samo nosi sa tim“. Treba im pomoć. Možete pomoći svom detetu da se samoreguliše tako što ćete mu dati prostor da se opusti i umiri. „Možda će moći da se umire, ili ćete možda morati da im pomognete da ih umirite“, kaže dr Miliko. „Nemojte da sramotite svoje dete i zapamtite da senzorno preopterećenje nije ni namerno ni manipulativno.
Kako sprečiti pojavu prekomerne stimulacije
Možete pomoći u sprečavanju prekomerne stimulacije kod vašeg deteta tako što ćete se potruditi da naučite i predvidite njihove potrebe. „Budite svesni toga koja čulna iskustva nisu naklonjena vašem detetu i pokušajte da minimizirate izloženost njima ako je moguće“, kaže dr Miliko. „Malo prethodnog planiranja može pomoći u ublažavanju potencijalnog senzornog preopterećenja.“
Na primer, bebe i mala deca često rade bolje ako su aktivnosti i poslovi kratki i sadrže pauze. Možda će imati koristi od dremke ili tišine nakon bučne aktivnosti, kao što je odlazak na igralište ili zabavu.
Pomaže i vođenje računa o jedinstvenom temperamentu vašeg deteta. Na primer, nekoj deci je potrebno više pauza ili imaju manju toleranciju na veliku gužvu. Ako to zvuči kao vaše dete, izbegavajte ono što možete i pokušajte da pomognete svom detetu da zadrži nizak nivo stimulacije kada ne možete. „Ako znate da je vaše dete možda osetljivije na glasne zvukove, ponesite slušalice na mesta koja bi mogla biti glasna“, nudi dr Miliko, kao primer.
Važno je da prenesete potrebe vašeg deteta drugim starateljima, kao što su članovi porodice, dadilje ili nastavnici, kako bi svi mogli da budu upoznati sa najboljim strategijama.
Kada posetiti zdravstvenog radnika u vezi sa prekomernom stimulacijom
Ako osećate da je vaše dete redovno previše stimulisano i da vam to narušava svakodnevni život, možete potražiti savet od zdravstvenog radnika. Možete se obratiti i ako ste zabrinuti koliko su ekstremne reakcije vašeg deteta. Ako niste sigurni,pitajte. „Pedijatar može da vam pomogne da utvrdite da li je ponašanje vašeg deteta primereno uzrastu ili da li je njegov temperament izuzetno osetljiv“, kaže dr Poinset.
Pedijatar ili zdravstveni radnik može imati savet da vam pomogne da vaše dete bude regulisano, ili mogu predložiti procenu za probleme kao što su ASD, ADHD, IDD ili anksioznost. Bez obzira na to da li je vaše dete dobilo dijagnozu, možete dobiti pomoć i savet koji će vam pomoći da kontroliše svoju prekomernu stimulaciju svog deteta.
Komentari 0