Moja deca obožavaju posete bakama i dekama – što uopšte nije iznenađujuće s obzirom na to koliko obe strane vole da ih (raz)maze.
Deca tada pojedu više slatkiša nego tokom cele godine. Dozvoljeno im je da ostanu budni do kasno. Gledaju više televizije nego ikada. Igraju se ceo dan, svaki dan.
S jedne strane, to je divno. Volim što moja deca imaju priliku da ovo dožive. Ali, mene to takođe izluđuje. Nikakvi domaći zadaci se ne rade. Deca su umorna i nervozna jer su propustila vreme za spavanje i ustaju kasno. Povrće postaje daleka uspomena. A onda ja kod kuće imam nezahvalan zadatak da sve ponovo vratim u normalu.
Vreme kod bake i deke je posebno. Treba da bude. Ne želim da se mešam u to. Ali, ne volim ni kako se ove posete odražavaju na balans mog roditeljstva. Zbog toga već nekoliko godina isprobavam trikove kako bih izvukla najbolje iz činjenice da moja deca imaju tako divne bake i deke, a da to ne optereti moj odnos s roditeljima ili decom.”, piše ova mama i u nastavku otkriva četiri stvari koje su njoj stvarno pomogle, a možda mogu i vama:
1. Šta se dešava kod bake i deke, ostaje kod bake i deke
Ideja da bake i deke treba da razmaze unuke postala je mantra naših roditelja. Moj tata će ostaviti sve da bi poveo dečake na pecanje. Roditelji mog muža svake godine kupuju bicikle za dečake kako bi svi zajedno išli na vožnje. Jednog leta su dečaci jeli sladoled tri puta dnevno. Božić je neprekidna parada kolača, torti i čokolada.
S vremenom sam naučila da prihvatim svo to neizbežno maženje.
Međutim, želim da se uverim da ti posebni tretmani neće upropastiti sav pažljivo vođen roditeljski trud tokom ostatka godine. Pre nego što krenemo, jasno stavim do znanja dečacima da neke stvari koje su „dozvoljene“ kod bake i deke neće važiti kod kuće. Ovo čini bakinu i dekinu kuću još posebnijom.
Dodatni plus ovog pravila je stvaranje sigurnog prostora za deljenje problema. Znajući da su određene stvari rezervisane samo za baku i deku, deca mogu postati bliža s njima.
Ovo je bilo posebno važno za moju prijateljicu koja je prolazila kroz razvod. Njen sin je imao toliko pomešanih osećanja i pitanja, ali nije osećao da može da razgovara s njom. Međutim, pošto su već ustanovili da je bakina kuća posebna, osećao se sigurno da razgovara sa svojom bakom.
Njihova posebna povezanost učinila je jedno od najtežih iskustava za dete podnošljivijim.
2. Jasno definišite koje roditeljske odgovornosti ostaju vaše
Moji roditelji su divni roditelji. Sjajni, zapravo. Isto važi i za roditelje mog muža.
Ali mi nećemo odgajati decu na isti način na koji su oni odgajali nas. Mi smo različiti ljudi s drugačijim stvarnostima i definitivno imamo svoje ideje o tome šta je potrebno našoj deci.
Naši roditelji takođe imaju vrlo specifične ideje o tome šta je „dobro“ za decu. I ponekad se te ideje ne slažu s našima.
Morali smo da odlučimo šta nam je važno. Definisali smo osnovne roditeljske vrednosti ili pravila. Takođe smo morali da odlučimo koje roditeljske odgovornosti ostaju naše.
Stručnjaci savetuju da lista bude kratka kako bi bila lakša za praćenje. I u pravu su. Što manje stvari moramo strogo da držimo pod svojom kontrolom, to je lakše biti dosledan.
Zajedno smo odlučili da je za nas najvažnije da budemo dosledni u načinu disciplinovanja naše dece. Ne koristimo fizičke kazne i trudimo se da roditeljstvo bude pozitivno. Pokušavamo da sami rešavamo sukobe između dece.
A morali smo i da odlučimo šta možemo da pustimo. Koje stvari mogu biti u redu kod bake i deke?
Pustili smo rigoroznu kontrolu ishrane, striktno vreme za spavanje i naučno istražene limite za vreme pred ekranima.
Razgovor s roditeljima o tome koje odgovornosti moramo preuzeti, a u šta se nećemo mešati, znatno je olakšao stvari za sve nas.
To im je omogućilo da budu zabavniji i brižniji. Pomoglo je da se zadrži doslednost u porukama koje šaljemo deci i sprečilo ih da nas zavađaju s bakama i dekama. Takođe mi je pomoglo da se opustim i više uživam u posetama.
3. Stavite se u njihove cipele
Neke bake i deke razumeju zašto donosimo određene roditeljske odluke. Neke ne. Ponekad čujemo komentare poput „to je bilo dobro za tebe“ ili „u naše vreme“.
Razumem. Njihovo roditeljstvo je bilo dovoljno dobro za nas. Ali stvari su bile drugačije u njihovo vreme.
Neke bake i deke možda vaše roditeljstvo doživljavaju kao kritiku svog odgajanja. Uverite ih da se vaše odluke tiču vaše dece, a ne vašeg detinjstva.
Razumite i prihvatite njihova osećanja. Empatija vam omogućava da zamislite i razumete zašto ljudi osećaju ono što osećaju. Razmislite o tome kako je bilo u njihovo vreme. Da li su to bile 1980-e? 1970-e? Kakvo je društvo tada bilo? Kako je bilo odgajati vas?
Kad shvatim njihovu perspektivu, njihovo ponašanje mi postane logičnije. Naravno da moj tata nema problem s tim da moj šestogodišnjak sam trči napolju. Njegova mama je umrla kad je imao 6 godina i nije imao odrasle koji bi ga nadgledali dok se igrao. Takva sloboda je tada bila normalna.
Razumevanje ovoga značajno smanjuje moju frustraciju i omogućava mi da vodim smiren razgovor o tome zašto ne želim da moje dete, koje retko boravi na selu i nema iskustva sa nepredviđenim situacijama, ide samo da luta među traktorima i drugim velikim mašinama.
4. Slušajte iskreno (čak i kada ne možete ili ne želite da sledite savet)
Ranije sam mislila da roditelji mog muža žele da odgajam decu tačno onako kako su oni odgajali njega. Spojler: ne žele.
Oni samo žele da budu saslušani.
Žele da podele svoja iskustva i da ja cenim i priznam njihove odluke u roditeljstvu. Da bih to postigla, praktikujem aktivno slušanje. Ponekad prihvatim njihov savet, a ponekad kažem: „To je zanimljivo. Razmisliću kako bi to funkcionisalo kod nas.“
Reći da ćete razmisliti o njihovom predlogu pokazuje im da ste ih čuli i da cenite ono što imaju da kažu, čak i kada ne sledite njihov savet.
Kada znaju da ćete ih pažljivo saslušati, i oni će pažljivije slušati vas. Aktivno slušanje omogućava svima da izgrade zajedničko razumevanje. Kada smo svi na istoj strani, možemo postati efikasniji roditeljski tim.
Bake i deke se možda neće uvek složiti s nama, ali slušanjem povećavamo šanse da vide stvari iz naše perspektive. A kada osećam da me slušaju, dobijam utisak da između nas postoji međusobno poštovanje.
Osim toga, to su ljudi s 20+ godina životnog iskustva više od nas. Možda oni ipak znaju ponešto, pa ne bi škodilo da ih saslušamo.
Međusobno poštovanje je ključ uspešnog roditeljstva uz pomoć baka i deka.
Komentari 0