Prekomerna zaštita:
Roditelji ponekad previše štite svoju decu, i time im uskraćuju prilike da razvijaju samostalnost i rešavaju probleme. Deca treba da imaju mogućnosti za istraživanje i učenje kroz iskustva.
„Ne idi tamo, to je opasno!“
Kako bi bilo bolje: „Idemo zajedno da istražimo ovo mesto. Ako primetiš nešto što te plaši, slobodno mi reci.“
Uključivanje deteta u istraživanje pomaže mu da nauči kako da proceni situacije i razvije samopouzdanje.
Nerealna očekivanja:
Očekivanje da će mala deca ponašati se kao odrasli ili starija deca može biti frustrirajuće i za roditelje i za decu. Važno je razumeti razvojne faze i prilagoditi očekivanja njihovim sposobnostima.
„Zašto nisi završio sve zadatke?“
Kako bi bilo bolje: „Razumem da ti je ovo teško. Hajde da probamo zajedno ili možemo napraviti pauzu.“
Razumevanje razvojnih faza dece pomoći će im da se osećaju podržano i motivisano, umesto pod pritiskom.
Nepravilna komunikacija:
Upotreba složenog jezika ili previše kritike može zbuniti ili obeshrabriti malo dete. Umesto toga, važno je koristiti jednostavan jezik i pozitivan pristup kako bi se podstakla otvorena komunikacija.
„Kako si mogao to uraditi? To nije normalno!“
Kako bi bilo bolje: „Vidim da si ljut zbog toga što se dogodilo. Možeš li mi reći šta te povredilo?“
Podsticanje otvorene komunikacije pomaže detetu da se oseća uvaženim kada izražava svoja osećanja.
Nedostatak doslednosti:
Kada roditelji nisu dosledi ili ne postavljaju pravila ili granice, to može izazvati konfuziju kod deteta o tome što se očekuje od njih. Doslednost pomaže u oblikovanju sigurnog okruženja.
Jednog dana postavljate pravila o gledanju crtaća, a drugog dozvoljavate duže vreme pred ekranom bez objašnjenja.
Kako bi bilo bolje: Postavite jasna pravila kao što su „Maksimalno jedan sat dnevno za gledanje TV-a“ i dosledno ih sprovodite.
Doslednost pruža deci sigurnost i jasnoću oko očekivanja.
Preterano usmeravanje na uspeh:
Fokusiranje isključivo na postignuća (npr., ocene, takmičenja) može umanjiti važnost procesa učenja i uživanja u igri koja je ključna za razvoj dece.
„Želim da pobediš na ovom takmičenju!“
Kako bi bilo bolje: „Važno je uživati u igri i radovati se svom trudu, bez obzira na rezultat.“
Fokusiranjem na proces nego samo na ishod podstičete ljubav prema učenju.
Ignorisanje emocionalnih potreba:
Neki roditelji mogu zanemarivati emocionalne aspekte razvoja svoje dece tako što ih ne podržavaju dovoljno kada izražavaju osećaje poput ljutnje ili tuge.
“Ne budi tužan! To nije ništa strašno!”
Kako bi bilo bolje: “Vidim da si tužan/ljut/sada… Hajde razgovarajmo o tome.”
Razumevanje i prihvatenje emocija detata pomaže mu da razvije emocionalnu inteligenciju i sposobnost da upravlja osećanjima.
Prekomerno korišćenje ekrana:
U današnje vreme tehnologije, neki roditelji koriste ekrane kao način smirivanja dece bez razumevanja potencijalnog negativnog efekta na razvoj deteta
“Gledaj crtiće dok pripremam večeru.”
Kako bi bilo bolje: “Dok pripremam večeru, možeš igrati igru ili čitati knjigu pored mene.”
Obezbeđivanjem alternativa umesto ekrana podstičete kreativnost i aktivnu igru
Mali pomoci u načinu komunikacije ili pristupu mogu značajno uticati na emocionalni razvoj deteta i tako oblikovati pozitivne obrasce ponašanja tokom rane faze života.
Komentari 0