U bolnici smo

Upoznavanje sa medicinskim timom( lekari, sestre,psiholog, vaspitači)
Upoznavanje sa kućnim redom i pravilima odeljenja
Bitno je da se upoznate i uspostavite kontakt sa medicinskim timom koji će brinuti o vašem detetu, i ko je osoba kojoj se možete obratiti za sva pitanja i nedoumice
Upoznavanje sa procedurom lečenja

Razumevanje bolesti i lečenja i ponašanje deteta

Jako je bitno da kada je dete nemirno i neposlušno kod kuće, da ga nikad ne zastrašujete lekarima, injekcijama i iglama. Možda ga vi u tom trenutku i smirite, ali ste time napravili ogromnu grešku, i bolnicu i lekare predstavili kao nešto zastrašujuće, i na taj način otežali detetu odlazak kod lekara i u bolnicu, koji za svako dete nije baš kao odlazak u igraonicu. Bolica i lekari ne moraju biti „strašni“, pa ih zato i vi nemojte takvim praviti!

Uzrast deteta utiče na to kako ono gleda i reaguje na hospitalizaciju i bolest. Sledeće informacije o tome kako deca razumeju i reaguju na bolest i hospitalizaciju i koji su njihovi glavni strahovi i stresori će vam pomoći da pružite svom detetu odgovarajuću podršku i da mu pomognete da što bolje podnese bolničko iskustvo.

Odojčad – prva godina života

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: deca uglavnom reaguju na promenu poznate sredine i na promene u svakodnevnoj rutini.

Glavni strahovi i stresori: nagle promene u rutini; smeštanje u nepoznatu sredinu; odvajanje od roditelja; prisustvo nepoznatih ljudi, opreme i instrumenata; bol; detetovo opažanje roditeljske anksioznosti

Uobičajene reakcije na stresore: plač; dete koje je teško umiriti; mlataranje rukama i šutiranje nogama; češće spavanje; gubljenje interesovanja; apatija; loš apetit; samoumirujuće ponašanje (sisanje, ritmični pokreti)

Deca uzrasta od 1-6 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: često doživljavaju bolest i hospitalizaciju kao kaznu za nešto što su loše uradili ili što su bili nevaljali; deca mladja od 3 godine imaju problem da sami identifikuju tačku bola; bolničko iskustvo i „beli mantil“ se poistovećuju sa bolom; i može da se dogodi da ne mogu da shvate kako bolna procedura ili injekcija može da olakša ili ublaži simptome same bolesti

Glavni strahovi i stresori: prinudno držanje i ograničavanje pokreta tokom nekih procedura; igle i bol; strah od napuštanja roditelja nakon odvajanja; uznemirenost usled gubitka samostalnosti, fizičke i emocionalne kontrole;

Uobičajene reakcije na stresore: intenzivno negodovanje protiv prinudnog ograničenja i držanja; moguća regresija na prethodne faze razvoja( dete može početi ponovo da koristi cuclu, flašicu i pampers, da sisa prst…), povećana vezanost za roditelje, plač i vrištanje, deca mogu postati preosetljiva i početi da plaču ili da se kriju čak i kada samo vide osobu u belom mantilu kako prolazi pored sobe; deca takođe mogu postati ljuta i agresivna

Deca uzrasta od 6 – 12 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: ako im je lepo objašnjeno deca ovog uzrasta mogu da razumeju da bolne medicinske intervencije mogu da im pomognu da ozdrave ili da im ublaže simptome; mogu takođe da imaju bazično razumevanje nastanka bolesti

Glavni strahovi i stresori: stidljivost i strah koji se odnose na fizičko izlaganje tela; smrt; sakaćenje tela/slika tela se menja usled gubitka uda ili funkcije nekog dela tela; gubitak privatnosti; smrt drugih pacijenata; bol; gubitak kontrole uključujući dnevne rutine i aktivnosti; prekid školovanja i veza sa vršnjacima

Uobičajene reakcije na stresore: agresija; bes; pasivne reakcije (tj. preterano spavanje, gubitak apetita i smanjena aktivnost, povlačenje u društvu).

Adolescenti – deca uzrasta 11-15 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: sposobni su da razumeju višestruku dijagnostičku i/ili terapijsku intervenciju; odlikuje ih jačanje osećaja za odgovornu brigu o sebi; razumeju nastanak bolesti

Glavni strahovi i stresori: Zabrinutost u vezi s izgledom i telesnim promenama; oštećenje tela; gubitak telesnih funkcija; kontrole i nezavisnosti; ugrožavanje privatnosti (tinejdžeri vole privatnost u vezi sa svojim telom, mislima i osećanjima); zabrinutost prouzrokovana sposobnošću da razmišljaju hipotetički o mogućim ishodima bolesti; odvajanje od prijatelja i porodice; prekid obrazovanja; osećanje zavisnosti nasuprot osećaju nezavisnosti

Uobičajene reakcije na stresore: nekooperativno ponašanje; bes; pasivne reakcije(preterano spavanje, gubitak apetita i smanjena aktivnost, društveno povlačenje)

Kako da se vi ponašate prema detetu dok ste u bolnici

Verovatno se pitate kako je najbolje da se vi ponašate prema vašem detetu dok je u bolnici s obzirom da ste i vi uplašeni, zabrinuti, u panici i da osećate nemoć. Ono što je potrebno da vi uradite kako biste uspostavili neku kontrolu nad situacijom je da radite na uspostavljanju odnosa poverenja sa timom lekara i ostalim medicinskim osobljem, da se informišete o vrsti bolesti, mogućim medicinskim intervencijama i da vidite kako se vi možete aktivno uključiti u negu deteta kako biste mu pomogli. Pokušajte da objasnite na detetu razmljiv način sve o bolesti od koje boluje, kako će ga lečiti, i šta ga sve očekuje dok je u bolnici. Ako vam je ovo teško da uradite vi potražite pomoć medicinskog osoblja ili roditelja koji su u sličnoj situaciji kao i vi. Obećavajte detetu samo ono što možete sigurno ispuniti ali ako postoji nešto što bi vašem detetu olakšalo boravak u bolnici osećajte se slobodno da o tome razgovarate sa medicinskim osobljem. U saradnji sa lekarima, medicinskim sestrama i vaspitačima, poštujući njihove zahteve i preporuke u lečenju i postupanju prema detetu, pomozite mu da što lakše podnese boravak u bolnici. Ponekad možete da razgovarate sa doktorom ili sestrom da omoguće vašem detetu da bira( pr. da bira u koju ruku će mu biti postavljena braunila, da sedi u vašem krilu dok dobija injekciju i slično).

Prava koja vi i vaše dete imate dok ste u bolnici

Sledeća prava su u skaldu sa Međunarodnom konvencijom o dečijim pravima, koju je Republika Srbija prihvatila, i koja štiti interese i prava dece koja su u bolnici.

Pravo na najbolje moguće lečenje je osnovno ljudsko pravo, posebno za decu.

Deca bi trebalo da budu primljena u bolnicu samo ukoliko se nega koja im je potrebna ne može podjednako dobro pružiti kod kuće ili u dnevnoj bolnici
Deca u bolnici će imati pravo da pored sebe sve vreme imaju roditelja ili staratelja
Smeštaj bi trebalo ponuditi svim roditeljima, i njima bi trebalo pomoći i podsticati ih da ostanu. Kako bi se uključili u negu svog deteta, roditelje bi trebalo informisati o kućnom redu i pravilima odeljenja.
Deca i roditelji imaju pravo da budu informisani na način koji je primeren njihovom uzrastu i razumevanju i koji je u skladu sa najboljim interesom deteta. Mora se uzeti u obzir i trenutno stanje deteta i roditelja, naročito treba uzeti u obzir strah, tugu, nervozu i stres koji roditelje doživljavaju kada je bolest deteta u pitanju. Deta treba utešiti kada je zabrinuto i uplašeno i kada god je to moguće informacije detetu treba davati u prisustvu roditelja. Treba omogućiti i detetu i roditeljima da postavljaju pitanja, na koja im treba dati odgovore. Zadovoljite potrebe roditelja za informacijama u vezi sa bolešću deteta tako što ćete ih uputiti na dodatne izvore informacija ili na grupe za podršku roditeljima. Treba obezbediti roditelju da ima pristup svoj dokumentaciji koja je u vezi sa bolešću deteta. Trebalo bi preduzeti korake kojima bi se ublažili fizički i emocionalni stres.
Deca i roditelji imaju pravo na učestvovanje u svim odlukama koje se tiču zdravstvene nege deteta, što podrazumeva da zdravstveni radnik treba da pruži informaciju o trenutnom zdravstvenom stanju deteta; zdravstveni radnik treba da objasni način lečenja i da objasni sve prednosti i rizike tog tretmana, da pruži adekvatne informacije o alternativnim načinima lečenja, ako ih ima, i da pruži podršku roditeljima tokom odlučivanja o načinu lečenja; zdravstevni radnik treba da uzme u obzir znanje, iskustvo i objašnjenje koje dete i roditelji imaju u vezi sa trenutnim stanjem deteta. Svako dete će biti zaštićeno od nepotrebnih medicinskih intervencija i ispitivanja.
Deci će biti pružena nega u sredini u kojoj borave i druga deca istih razvojnih potreba i neće biti primana na odeljenja za odrasle. Ne bi trebalo da postoje ograničenja koja se odnose na uzrast posetilaca dece u bolnici.
Deca će imati mogućnosti da se igraju, rekreiraju i obrazuju u skladu sa svojim uzrastom i stanjem i biće smeštena u sredinu koja je osmišljena, opremljena, poseduje osoblje i opremu i koja zadovoljava njihove potrebe.
Decu će negovati osoblje koje je obučeno i poseduje veštine da reaguje na fizičke, emocionalne i razvojne potrebe dece i njihovih porodica.
Kontinuitet u nezi i lečenju će obezbediti tim koji neguje i leči dete dok je hospitalizovano, a podrazumeva se i kontinuitet u nezi i lečenju i posle izlaska iz bolnice.
Prema deci se treba ophoditi taktično i sa razumevanjem, a njihova privatnost će se poštovati sve vreme.