Foto: Flickr
Stiv Džobs je u svetu proglašen za evanđelistu digitalnog doba, ali verovali ili ne on je u svom domu zabranjivao korišćenje tehnologije, čak i njegovih čuvenih Ajpeda.
Novinar Njujork Tajmsa Nik Bilton, jednom prilikom pitao je Džobsa: „Tvoja deca verovatno mnogo vole Ajped?“ na šta je on odgovorio da ona nikada nisu koristila Ajped. On i njegova supruga su u kući određivali kada i koliko njihova deca smeju da koriste tehnologiju. Zamišljao sam Džobsov dom kao raj za štrebere: da su zidovi gigantski ekrani osetljivi na dodir, a trpezarijski sto sačinjen od Ajpeda, rekao je Bilton. Međutim, članovi porodice više su voleli da se druže i raspravljaju o istoriji i pročitanim knjigama. Oni su sedeli za dugačkim kuhinjskim stolom i razgovarali jedni sa drugima.
Zvuči surovo ali zaista je tako, a ovaj trend je naročito popularan kod Aj-ti stručnjaka.
U Silicijumskoj dolini je trend da inženjeri i drugi Aj-ti stručnjaci svoju decu štite od lošeg uticaja tehnologije. Oni ih čak šalju u škole gde se ne koriste računari, kao što je Valdorf škola u koju tehnologija ne može ni da primiriše.
„Upoznao sam brojne direktore Aj-ti kompanija koji su mi rekli sličnu stvar: oni veoma striktno ograničavaju korišćenje tehnoloških naprava svojoj deci, najčešće potpuno zabranjujući upotrebu svih uređaja radnim danima, i puštajući ih da ih izuzetno kratko koriste vikendom“ kaže je Bilton.
„Upoznao sam brojne direktore Aj-ti kompanija koji su mi rekli sličnu stvar: oni veoma striktno ograničavaju korišćenje tehnoloških naprava svojoj deci, najčešće potpuno zabranjujući upotrebu svih uređaja radnim danima, i puštajući ih da ih izuzetno kratko koriste vikendom.“
Kris Andreson, bivši urednik magazina „Vajrd“ (Wired) i sadašnji direktor kompanije 3D Robotiks, otac petoro dece, jednom prilikom objasnio je zašto ljudi koji rade u tehnološkoj industriji drže tehničke naprave podalje od svoje dece:
„Deca optužuju mene i moju ženu da smo fašisti i da smo previše zabrinuti zbog tehnologije i žale se da druga deca nemaju takve zabrane… To je zato što smo lično upoznati sa opasnostima od tehnologije. Video sam takve stvari lično, i ne želim da se to desi mojoj deci. “
Juan Vilijems, osnivače Blogera i Tvitera i njegova žena Sara kažu da umesto Ajpeda, njihova dva dečaka imaju stotine knjiga koje mogu da uzmu i čitaju kad god požele.
Kako roditelji iz sveta informacionih tehnologija određuju pravila upotrebe uređaja?
Deca mlađa od deset godina najpodložnija stvaranju zavisnosti, ne smeju da u toku radne nedelje koriste nikakve naprave. Vikendom, kompjutere, telefone i tablete mogu da koriste između pola sata i dva sata. Deca između 10 i 14 godina mogu u toku radne nedelje da koriste kompjutere, ali samo za uzradu domaćih zadataka.
„Jednog pravila pridržavaju se svi: Nema nikakvih ekrana u dečijoj sobi. Nikada. Tačka.“
Lesli Gold, osnivač i direktor „Saderland Gold“-a kaže da u njegovoj porodici postoji pravilo zabrane svih ekrana tokom radne nedelje. Ipak, kako deca rastu, tako moraju da im čine neke ustupke, jer im kompjuter sve više treba za učenje.
Kada su „pametni“ telefoni u pitanju, većina stručnjaka za tehnologiju ne daje ih dece pre napunjenih četrnaest godina.
„Međutim, jednog pravila pridržavaju se svi: Nema nikakvih ekrana u dečijoj sobi. Nikada. Tačka.“ kaže Kris Anderson.
Ali Partovi, osnivač kompanije ILike i savetnik pri Fejsbuku, kaže da on pravi razliku između „konzumerističkog“ i „kreativnog“ korišćenja tehnologije, i deci dozvoljava samo ovo drugo – stvaranje umetnosti preko računara ili programiranje.
Izvor: Detinjarije/ New York Times
Kako onda nauce da rade sa komjuterima? Kako nekotek u 14 godina moze da nauci da radi na racunaru? Ljubomora?