Većina školskih takmičenja iz matematike su takmičenja na eliminaciju posle prvog kruga, u kojima devojčice relativno govoreći prolaze lošije od svojih školskih drugova.
Ali, nova studija sprovedena na Brighem univerzitetu za mlade (BYU) predstavila je novu sliku. Dvadeset četiri lokalne osnovne škole promenile su format takmičenja i uvele pet različitih rundi. Kada bi prva runda bila gotova, rezultat devojčica u nastavku takmičenja bio je jednak rezultatu dečaka.
“Zaista je ohrabrujuće da naizgled velike razlike nestaju samo ako ih zadržite duže u igri”, rekao je profesor ekonomije na BYU Džo Prajs, koji je i koautor studije uz Kristoferom Kotonom sa Univerziteta u Majamiju i Frenkom Mek Intirom sa Ratgersa. Studija je objavljena u Žurnalu za ekonomsko vladanje i organizaciju.
Tokom takmičenja, učenici su radili u paru protiv drugara iz razreda kako bi se videlo ko je odgovorio na najviše pitanja tokom petominutnog kviza. U slučaju nerešenog rezultata, pobeđivali bi učenici koji su odgovorili prvi. Pobednici bi dobijali tikete za učešće na lutriji sa malim nagradama.
Pošto su škole podelile rezultate prethodnih testova sa istraživačima, mogli su da uprede koliko su sličan rezultat imali dečaci i devojčice. Iako su rezultati delovali jednako na papiru, iz nekog razloga dečaci su imali prednost u prvom krugu takmičarskog okruženja. Na testu na kome je ukupno moguće sakupiti 10 bodiva, u prvom krugu razlika između dečaka i devojčica obično je iznosila jedan poen.
“Ne znamo da li je to zato što dečaci postaju uzbuđeni i tako ostvaruju vrhunski učinak, ili je devojčicama previše neprijatno u takvoj situaciji”, rekao je Prajs.
No, onda je usledio obrt: Šest učionica je ublažilo komponentu brzine u takmičenju. U slučaju izjednačenog rezultata sada nije bilo presudno ko je odgovorio prvi. I iako je i dalje takmičenje bilo ograničeno na pet minuta, učenicima je rečeno “Ovo nije trka”.
Uz ta dva mala podešavanja, devojčice su imale isti rezultat kao i dečaci od samog početka.
Profesorka matematike na BYU Džesika Parsel, koja nije bila uključena u studiju, nije bila iznenađena podatkom da je podešavanje formata takmičenja rezultiralo izjednačavanjem. “U ambijentu matematike, bez pritiska faktora vremena i takmičenja, u odeljenjima u kojima sam predavala, devojčice i dečaci bili su podjednako dobri”, rekla je Parsel.
Pošto je takmičarska prednost dečaka tako kratkog daha, autori studije sugerisali su da malo ohrabrenja može doneti uspeh.
“Ono što nas je motivisalo je želja da nađemo način kako da devojčice napreduju u takmičarskom okruženju”, rekao je Prajs, naglašavajući da ima dve kćerke. “Možda pretpostavljate da devojčice zaziru od konkurentnog radnog okruženja. Ono što naši rezultati savetuju je da ako ih ubedite da ostanu igri i da probaju – prilagodiće se i uradiće posao sasvim zadovoljavajuće”.
Izvor: Žika.rs
Komentari 0