Foto: Kryutus
Sva znanja i uverenja pre roditeljstva rasplinula su se sa prvim grčevima i nastupom besa, a svakodnevna nadmudrivanja oko trivijalnih stvari poput oblačenja i izlazaka iz kuće postala su okidači za gubljenje živaca.
A mislili ste da neke stvari nikada neće biti moguće u vašoj kući. U mojoj kući, ma ni slučajno…
Sa čime se svaki dan po nekoliko puta bore roditelji male dece:
Izlazak iz kuće. Dete mami: „Tvoje vreme je moje“
Setite se kako je to izgledalo pre dece. E, sada je situacija potpuno drugačija. Pre izlaska treba proveriti da li imate pelene, rezervnu garderobu, vlažne maramice, piće, nešto za jelo. Ukoliko nešto od toga zaboravite, sigurno će zatrebati. I naravno, tu je izazov nagovaranja malog deteta da se obuče, da obuče ono što vi hoćete, da ne urla zbog cipelica, majice… I kad ih obučete, da napokon krenete. A uvek je i moguć scenario: „piški mi se“, „kaki mi se“ …
Otići u kupatilo sam. Mama, gde si?!
Šanse da budete sami u kupatilu kada imate malu decu ravne su nuli. Uvek bar jedno, obično najmlađe, stoji ispred vrata, čupajući kvaku i ne odustaje dok ga ne pustite unutra.
Spavanje noću. Srećno sa tim
To se jednostavno ne dešava tako često, ali kažu da sa vremenom postaje sve bolje. A san je obično ono što svima najviše nedostaje. Ah, ta božanstvena REM faza. Ipak, uz mališana nije moguća. I još dugo neće biti: noćna buđenja, odlasci na toalet, „žedan sam“, „ne spava mi se“, a da ne pominjemo dane kada su bolesni … Ne očajavajte, za koju godinu biće bolje. I možda uspete da odspavate nekoliko noći u komadu.
Obući se na miru
Ponekad biste trebali okinuti koju selfie sliku samo kako biste imali dokaz da još uvek znate biti lepo doterani i skockani kao i pre dece. Ali oblačenje u miru posebna je čast. Naravno, kad imate malu decu, nemate tu privilegiju, jer dok sve pripremite, ostane vam obično tek toliko minuta vremena da izgledate pristojno. Ukoliko se i planirate ustati malo pre svoje dece kako biste se na miru obukli, garantujemo da će i pre nego se okrenete bar jedno od njih biti iza vas. „Piški mi se“, „hoću mleko“, „crtani, crtani“…
Stići na vreme bilo gde nemoguća je misija
Deca ne bi trebala biti izgovor za kašnjenje, ali znajte da idete na živce gotovo svima koji nemaju malu decu ili su zaboravili kako je to imati decu. Ali znate šta, koga briga? To je jednostavno tako. A ukoliko ipak želite stići na vreme, potrebno se početi spremati bar dva sata ranije. A za to, ruku na srce, niko nema vremena.
Pronaći dve iste čarape
Pronaći dva para istih čarapa i rukavica pravi je izazov. Gde li su samo „patuljci“ koji ih svakoga dana negde zametnu, zagube … Ozbiljno, sigurno postoji neko ko krade te male čarape.
Pojesti jelo dok je još toplo
Bilo što toplo na vašem tanjiru pripada detetu, a sve što je na njegovom ne sviđa mu se. Sve se skoro pa svodi na to da jedete dečje otpatke ili čekate da odu u krevet te da možete u miru uživaju u hrani. Ponekad su dani manje haotični, ali stvarno samo ponekad.
Imati neometan i smislen razgovor sa odraslima
Kada ste u društvu male dece, razgovor odraslih skoro pa je nemoguć. Moguće ga je voditi jedino uz konstantno prekidanje dece, ponekad će biti teško izgovoriti celu, smislenu, punu rečenicu. Kome se još spava kad su stigle mamine prijateljice?
Ostati smiren
Najveći izazov gotovo svim roditelja je ostati smiren dok se dvoje mališana svakodnevno natežu, rvu, manje igraju, a više svađaju i guraju. Ipak, uvek postoji nada da će sve postati lakše kada bar malo odrastu i da će se smisleno, koncentrisano igrati. Zajedno. Bez vaše konstantne intervencije. „Pusti ga“, „nemoj ga“, „daj mu“, „vrati mu“ … Aaaaa. Nastojite ignorisati i isključiti se – neka sami reše svoj problem. Ne petljajte se, osim ako nema „krvi“.
Lepa umetnost pregovaranja
Mislili ste da nikada nećete pregovarati sa svojom decom? Postavićete pravila, oni će ih shvatati i držaće ih se. Znaće koje su posledice za loše ponašanje. Ali, pravila su nešto što njihovi mali mozgovi ne mogu tako lako shvatiti. Treba puno strpljenja da biste se spustili na njihov nivo i da biste ih naučili disciplini. E da, to zna biti mrvicu komplikovano i izazovan zadatak koju morate ponavljati iz dana u dan i po nekoliko puta.
Biti dobar primer
Biti primer odraslog, smirenog, pozitivnog ponašanja. Preneti im prave vrednosti. Uvek strpljivi, uvek ljubazni. Te male okice sve prate i upijaju kao sunđeri. Možete li zaista ceo dan, svaki dan biti primer svega pozitivnog? To je vrlo velik izazov.
Držati automobil čistim
Luksuz je imati čist auto kada imaš malu decu. U vratima automobila redovno su ostaci hrane, poluotvorene kese, papirići, igračke. Savet: ne zamarajte se. Možda da vam prioritet ipak bude kuća?
Imati lep nameštaj
Oh, kako bi bilo lepo opet imati fino pokućstvo! Dnevni boravak je potpuno uništen, a zidovi i podovi su išarani. Na koji način neki roditelji uspevaju da imaju tako bele zidove, u čemu je tajna? Imaju li neko specijalno sredstvo za čišćenje, dopuštaju li deci da se igraju samo u jednoj sobi?
Ne biti kao svoji roditelji
Koliko smo puta pre dece pomislili da nećemo biti kao naši roditelji te da neke stvari nikada nećemo izgovoriti ni uraditi. Ali svaki dan iznenadimo sami sebe i prekršimo to pravilo. Da, mi koji smo se kleli da nećemo biti kao naši roditelji. I sada, nakon toliko godina, napokon ih razumemo.
Iako ovaj tekst treba da ima blago saljivu notu, sve je vise tekstova koji ostavljaju poruku da je roditeljstvo nesto najnapornije i da treba tri puta razmisliti pre nego sto se upusti u tu avanturu. Kao da se ima za cilj da se ljudi odgovore od roditeljstva kao da je to nesto nenormalno i bauk. Kako su nas nasi roditelji odgajali i nisu dizali prasinu oko svega? To je sve prolazno i sastavni deo zivota. Mozete da me osudjujete ali sve je vise ovakvih tekstova koji ulivaju strahove bespotrebno ljudima posebno mladim mamama ili onima koje tek zele to da postanu. Mislite o tome…
Pre nego sto sam rodila sina, videla sam kako izgleda imati dete kod svojih drugarica. Osim supruga, i nisu imale neku pomoc od drugih ljudi. Ali, decu ne radjamo sa ciljem da nam ih drugi odgajaju. Videla sam i lepe i manje lepe strane roditeljstva. I meni je prolazilo kroz misli da cu ja neke stvari drugacije. I ovakve tekstove sam citala, ali nista me nije od toga uplasilo niti obeshrabrilo. Naprotiv, delovali su na mene umirujuce. Frustriraju me lazne predstave o zivotu, nerealne slike idila iza cega stoji citava masinerija za odrzavanje i sredjivanje. To me podseca na trend da trudnicama govorimo kako porodjaj nista ne boli, da je to poput odlaska u soping. Sve se ublazava, precutkuje. Najvise sam zahvalna drugarici koja mi je rekla da boli, ali se da izdrzati.
Slazem se sa Anom, kako sve to postici i izdrzati?
Kako je divno procitati da je to stvarnost uglavnom svih roditelja koji provode vreme sa svojom decom! Utesno je, hvala autoru! A bila bih jako srecna kada bi sledeci tekst bio o tome kako?? Kako sve to izdrzati??