Generacijski jaz
Mada ga mnogi tako shvataju, generacijski jaz nije veštačka tvorevina. To je realan skup situacija koji je sasvim normalan kada dete postane pubertetlija. Taj jaz između roditelja i dece adolescenata javlja se kao posledica samih uloga koje je priroda odredila. Jer roditelji su osobe sa životnim iskustvom, dok tinejdžerima to iskustvo nedostaje. Još ako su roditeljski stavovi kruti, nefleksibilni i beskompromisni u odnosu na potrebe jednog savremenog tinejdžera, taj jaz je jako izražen. Da bi on bio što manji, najbolje je da kako raste dete, tako raste i razvija se i njegova porodica. To je lako reći, a kud i kamo teže i ostvariti. Teško je mladima, ali daleko teže je starijima, naročito bakama i dekama.
Bake i deke kao posrednici između roditelja i dece
Česti, nekada i veoma žustri nesporazumi između roditelja i adolescenata teško padaju bakama i dekama. Najviše glavobolje im zadaje dilema na čiju stranu da stanu, ko je upravu – njihovo dete ili njihovo unuče.
Međutim, bake i deke ne bi trebalo time da se bave. Oni u odgajanju svojih unuka treba da budu samo pomoćnici. Njihova reč nikada ne sme da bude glavna, a najbolje je da svoje mišljenje zadrže za sebe. Oni treba da uživaju, da pomognu koliko mogu, ali ne i da preuzimaju odgovornost.
U nesporazumima između roditelja i dece nema krivaca i nevinihi, već isključivo nepromišljenih, impulsivnih i krutih aktera. Roditelji rešenja moraju da traže sami, a u onim najgorim slučajevima da potraže stručnu pomoć.
Najgore je mešanje i posredovanje koje neke bake i deke pokušavaju da ostvare. Njihova roditeljska uloga prestaje kada njihova deca postanu mame i tate. Ukoliko bake i deke svojim stavovima remete komunikaciju između mame i tate i deteta, to dete će biti zbunjeno, neće mu biti jasno koga treba da sluša.
Kako da reaguju roditelji ako deca izbegavaju posete baki i deki
Kada njihovo unuče postane tinejdžer, bake i deke se vrlo često suočavaju sa osećanjem zapostavljenosti. To osećanje, pomešano sa osećanjima koja su tipična za staračko doba dovodi do preosetljivosti, pa bake i deke postaju pomalo navalentni prema unucima. Traže od njih da ih što češće posećuju, da više razgovaraju i sl. A zajedničke teme za razgovor je nekada teško pronaći.
Zato bake i deke treba da pre svega razumeju uzrast svojih unuka, potreba i strahova koji se u pubertetu javljaju. Teško da će bilo koji adolescent raditi nešto zato što je prethodno kritikovan, pa tako neće ni posećivati baku i deku samo zato što ga roditelji stalno na to podsećaju.
Baka i deka moraju da budu puni strpljenja, da pokazuju ljubav, slušaju priče i doživljaje iz škole, priče o drugoj deci sa kojima se njihovo unuče druži, ali i kritike na račun njihove dece, tj. roditelja njihovog unučeta.
Kako da se postave roditelji čija deca imaju dobre odnose sa bakom i dekom, ali su sa njima u stalnom sukobu
Ovaj problem proističe iz rivaliteta koji bake i deke imaju sa svojom rođenom decom. Tada se često postavlja pitanje ko je bolji roditelj. Bake i deke ne bi trebalo da odmažu u rešavanju konflikata između mame i tate i deteta. Oni će često podržati svoje unuče isključivo zbog toga što će se ono na taj način više vezati za njih. Međutim, tako će se jaz između dece i roditelja samo još više produbiti.
Sve ovo je jako komplikovano, naročito za bake i deke. Njihova uloga je najteža – oni moraju da prihvate da budu pasivni posmatrači. A obzirom da su u poznim godinama i da vode borbu sa pitanjima i strahovima koji se javljaju u starosti i osećaju da njihova fizička i psihička snaga opadaju, ta pasivnost im je najgora. Ako je potrebno, oni treba da potraže stručnu pomoć. Nekada je samo jedan jedini savet dovoljan da ih usmeri ka rešavanju ovog kompleksnog pitanja.
Komentari 0