Na kraju (ili na početku) moramo da izađemo u susret brojnim pitanjima roditelja i ispričamo priču o aflatoksinu, iz ugla objektivnih činjenica, ali ipak sa subjektivnom notom koja je posledica nezadovoljstva celokupnom „situacijom“.
- Kako su dobili ime
Ima mnogo gljivica, svuda oko nas, ali jedna baš voli SVE vrste biljaka. Ona stvara hemijsku supstancu koja je OTROVNA, pa se naziva toksin!
Gljiva se zove se Aspergilus FLAvus = AFLA + TOXIN (toksičan, OTROVAN za zdravlje) = AFLATOKSIN. Dakle NIJE alfa-toksin, mada bi mogao i ovako da je nazove imajući u vidu da je prvi među gljivičnim toksinima po štetnosti za zdravlje ljudi!
- Koje vrste Aflatoksina postoje
Četiri su osnovne vrste ovog toksina:
- Aflatoksin B1 i B2, ka i Aflatoksin G1 i G2
Kada stigne u organizam sisara, aflatoksin B1 se „pretvara“ (metaboliše) u Aflatoksin M1, a o njemu se baš govori ovih dana i nedelja, a kako stvari stoje mesecima će (nažalost) biti aktuelna tema! Aflatoksin M1 se, dakle, nalazi u mleku, dostupan je za merenje u laboratorijama, a postao je centralna medijska „ličnost“ u ovom delu Evrope!
- Kako stiže u mleko
Lako!
Krava jede kontaminiranu stočnu hranu, Izluči aflatoksin M1 u mleko koje stiže do potrošača, pa i dece!
- Odakle aflatoksin u stočnoj hrani
Većina potrošača, do ovih nemilih događaja, nije ni znala da OGROMNA većina krava (čije mleko pijemo) NE pase travu već jede stočnu hranu u kojoj je kukuruz veoma važan sastojak. NIJE problem u kukuruzu kao zdravoj žitarici, već je problem u KONTAMINIRANOM („zagađenom“ ili inficiranom) kukuruzu! Zbog letošnje suše zrno kukuruza je „napuklo“, a to baš voli gljivica Aspergilus flavus i tako se lepo razmnožava u njemu.
Kad se takav kukuruz uskladišti u silose, tek su tamo IDEALNI uslovi da se gljivica dalje širi i truje kukuruz. E ovakav se kukuruz je očigledno stigao do krava, pa i u mleko!
- Pa zar krava hoće da jede pokvaren kukuruz
NEĆE, osim ako nije pomešan sa zdravim kukuruzom!
Potpuno je jasno da je došlo do ove sramotne „kombinatorike“ u pripremi i distribuciji stočne hrane i da je to zapravo ključ problema sa kojim se susrećemo!
- Kako to da ne primećujemo aflatoksin u mleku
Nažalost, on NEMA ukus i miris, pa ga ne možemo osetiti u mleku.
- Da li je zaista kancerogen
Da se podsetimo šta su kancerogeni – to su supstance koje izazivaju različite vrste malignih bolesti (tumora)!
Postoji jedna veoma respektabilna međunarodna, EKSPERTSKA organizacija koja se bavi istraživanjem kancera – IARC (International Agency for Research on Cancer) koja jasno poručuje:
- Aflatoksin B1 spada u grupu 1 kancerogena – ima najjače moguće kancerogeno dejstvo na ljude!
- Aflatoksin M1, koji nastaje iz Aflatoksina B1 je grupa 2A – to znači da dokazano kancerogen za životinje, kao i da je verovatno kancerogem za ljude! Na prvi pogled „utešno“, ali NIJE – postoje studije koje su jasno pokazale da i M1 aflatoskin nažalost učestvuje u nastanku raka jetre kod ljudi!
- A kako aflatoksin utiče na zdravlje dece
Nema dileme – Aflatoksin M1 je OPASAN po zdravlje dece!
- Koje su dozvoljene količine u 1 kg mleka
Evropska unija (kojoj stremimo) jasno definiše maksimalne vrednosti Aflatoksina M1 u mleku:
- 0,05 mcg (mikrograma) za odrasle
- 0,025 mcg za decu!
SAD i Rusija (i još neke zemlje)
- 0,5 mcg, dakle deset puta više!
- Pa koga da slušamo
Zdravu pamet!
NIJE slučajno „gomila“ eksperata Evropske unije koji se bave uticajem aflatoksina na zdravlje ljudi uvela ove „stroge“ kriterijume! Oni se NISU obazirali na „ekonomske posledice“ ovih vrednosti na mlekarsku industriju već su se rukovodili ISKLJUČIVO zaštitom zdravlja ljudi!
A sada, nama hoće da objasne da „slobodno pijemo mleko“ koje ima i do dvadeset puta veće količine aflatoksina u odnosu na dozvoljene vrednosti Evropske unije za decu!
Prosta matematika: 0,025 x 20=0,5! Pa zar ovo da prođe u zemlji višestrukih svestkih šampiona u matematici!
- Šta nam je donela SUPERANALIZA u Holandiji
Jasno je – dve trećine uzoraka NE odgovaraju standardima Evropske unije!
Iako je naša vlada podigla (vratila) maksimalni nivo na 0,5 mcg/kg , ipak je odlučeno da se svo mleko koje ima više od 0,05 mcg NE vrati na rafove prodavnica, već da se „pretvori u mleko u prahu“!
- Na kraju, da li da pijemo mleko?
Odrasli: odlučite sami, tako nam je „sa vrha“ preporučeno, još na početku „krize“ sa aflatoksinom.
- A deca?
NEMA dileme – treba se držati strogih kriteriuma!
To znači da NEMA kompromisa „u cilju zaštite mlekarske industrije“, isključivo treba koristiti mleko BEZ aflatoksina, ili sa vrednostima ISPOD definisane granice po kriteriumima Evropske unije!
- Šta da piju odojčad:
Majčino mleko!
Nema boljeg za bebu, a majka treba da koristi mleko BEZ aflatoksina, ili sa vrednostima ISPOD definisane granice po kriteriumima Evropske unije!
Ako mama NE može da doji, NE treba davati „razblaženo“ kravlje mleko već mlečne formule! Ne propagiramo adaptirano mleko, već podvlačimo činjenicu da se mleko koje se sprema za bebe DALEKO bolje (strožije) kontroliše, u odnosu na „obično“ kravlje mleko. To je naprosto deo procesa koji je regulisan izuzetno striktnim zakonskim odredbama.
- Šta je sa mlečnim proizvodima
Nažalost i oni sadrže opasni aflatoksin, ako se prave od mleka sa nedozvoljenim količinama ove supstance! Čak ni termička obrada ne uništava aflatoksin
- Da li je organsko mleko sigurno
Jeste!
Organsko mleko bi MORALO da se dobija od krava koje su pasle travu ili jele seno koje je „ubrano“ sa njiva na kojima NEMA ŠANSE da se „zapate“ gljivice!
Skeptici bi rekli da ni ovo nije sigurno, ali da podsetimo – aflatoksin se relativno lako utvrđuje u mleku, pa je kontrola moguća i jednostavna!
- Ko je kriv za ovu „situaciju“
Zaista NIJE naše da o tome pričamo i „sudimo“. Ipak, jedno je jasno: sistem kontrole i nadzora kvaliteta NIJE dobar i MORA se korenito promeniti. Samo redovne i obavezne kontrole mleka (i drugih namirnica) mogu odagnati sumnje i dati jasan odgovor na pitanje: kakvo mleko pijemo?
Ovako nikada nećemo saznati koliko dugo smo bili izloženi aflatoksinu i šta nas čeka u narednim godinama. Ostaje nam da se nadamo i verujemo u procene stručnjaka da ranije nije bilo uslova da se duže izlažemo aflatoksinu, kao i da se štetni efekti po zdravlje dešavaju tek pri dugotrajnom korišćenju „zaraženog“ mleka.
Млеко за предшколске установе јесте бактериолошки и хемијски безбедно и за његову безбедност гарантује Градски завод за јавно здравље. Tо пише на свим огласним таблама свих београдских вртића. Али моје питање референту за исхрану се није односило на то, већ прецизно: колико микрограма афлатоксина у килограму млека? Одговорила ми је да не може да ми каже тај податак. Јер није ни испитивано на присуство афлатоксина? Одговор је био ћутање. Од следеће реченице моје дете више није морало да има лекарско уверење да би му се оброци у вртићу сервирали без млека, нити да би изостајало оним данима када би таквом рестрикцијом било нужно изгладњивано.
Једини податак о присуству афлатоксина у млеку Млекаре „Миловановић“ даје на једном блогу сељак-кооперант ове млекаре. Он каже да је њима млекара обезбедила кувану (!) храну за краве и брзе мераче(!!!) нивоа афлатоксина у млеку и да њему сад тај брзи мерач показује у најгорем случају вредност од 0,002.
Шта нас брига, бар постоје брзи мерачи међу кооперантима-блогерима.
Како да верујем тврдњи да је млеко за предшколске установе безбедно? Да сам ја грдски секретар за бригу о деци и да сам у овом пласту сена пронашла млекару која производи безбедно млеко, све би новине биле пуне прецизних лабораторијских налаза којима поткрепљујем ту тврдњу. Не бих изјављивала да је за добављача изабрана млекара та и та, а да се родитељи против тог избора нису бунили.
У време афере са афла токсином, моје дете је било болесно, а кад се вратило у вртић, тражила сам да му из оброка искључе млеко и млечне производе. Одговор: може, уз лекарску дијагнозу да је нетолерантан на млеко. Али није. Само: никада нисмо видели ни један налаз са потписом лаборанта у којем се каже колика је доза афла токсина присутна у млеку Млекаре „Миловановић“ из Шапца која снабдева београдске вртиће. Ако је количину овог канцерогена у млеку лако утврдити, није ли ова конкретна анализа у конкретном случају најхитнија ствар. После разговора са референтом за исхрану за Предшколску установу „11. април“, добила сам дозволу да моје дете изостаје са сваког доручка (дакле – и са јутарње гимнастике), а оним данима када су млечни проузводи саставни део рецепта за ужину (пите, колачи…), дете уопште нисам ни слала у вртић да тамо не би гладовало читав дан. Сви ме гледају као зликовца који ускраћује свом детету социјализацију, јер ја сам изгледа једини родитељ који је уопште поставио питање колико микрограма у литру тачно, у којој лабораторији и када. Код куће пијемо органско млеко и јогурт (испоставило се да ни ове кравице не једу само траву) и једемо млечне производе увезене из земаља Европске Уније. Ближи се септембар и спопада ме ужас при помисли да ме поново чекају исти дијалози са новим васпитачима, исте оптужбе и исто мучење детета. Постоји ли могућност да ико уради ту анализу на конкретним млечним производима? Ко? Ја бих их сама однела у најближу лабораторију, па нек кошта шта кошта, али никада нисам наишла ни на један производ ове млекаре у продаји.
Nažalost, Vi tu ništa ne možete da uradite. NEMA načina da neko od nas uzme uzorak i odnese u laboratoriju u Srbiji da se uradi analiza na aflatoksin!
Ostaje samo nada da je tačna informacija da „je mleko za predškolske ustanove bezebedno“, koja je zvanično (u vreme afere) izneta u javnost.
Ne, krave vrlo retko jedu kukuruz, njihova glavna hrana je trava. One su preživari i kukuruz je previše sladak i mastan za njih. One jedu ono na šta su primorane u svojim zatvorima da bi što pre narasle i dostigle polnu zrelost kako bi njihova eksploatacija bila što isplativija. To su životinje koje vide svetlost dana samo na putu do klanice kada se završava njihova „karijera“ robinja – život sačinjen od ciklusa veštačkih oplodnji, trudnoća, laktacija, otimanja dece (muška telad idu u teletinu a ženska doživljavaju majčinu sudbinu), mastitisa od mašina za mužu i iznad svega ogromnog stresa i patnje. Silaža, kako se još zove neprirodna stočna hrana, pored otrovanog i čistog kukuruza sadrži i vitamine, stimulatore apetita, soju, dehidriranu krv (nus-proizvod klanica), mlevene jednodnevne petliće (nus-proizvod industrije jaja) i riblje brašno. Pogledajte ovo predavanje na temu mleka druge vrste i koliko je ono uopšte korisno za ljude, jer ipak tele, beba kojoj otimamo mleko, je preživar čiji želudac ima 4 komore, nije ni nalik našim, ljudskim, bebama. http://www.youtube.com/watch?v=QKpxVps3kmE
Svi volimo mleko i mlecne proizvode.Ne mogu da verujem da nam se u zemlji Srbiji ovakve stvari desavaju.Nije samo mleko zarazeno,sve je…..i meso i voce i povrce…vazduh koji udisemo.BOLESTI JE SVE VISE OD 1999.god.od kako nas je Amerika bombardovala.Dece je sve vise bolesno i to bas od karcinoma.Da li ste se ikad pitali od cega tako mala deca obolu,kad vode zdrav nacin zivota…mislim ne puse,ne piju,ne jedu ljuto i zacinjeno,nemaju stres na poslu-kuci.Nama odraslima sve to lekari prepisuju da smo mi krivi da smo doprineli nekoj bolesti.A JA sad pitam te lekare a i VAS sta VI mislite o tome.ZASTO nam deca umiru.STA NAM DECA JEDU I PIJU,A MI NI NEZNAMO DA JE SVE TO NEZDRAVO.KOGA BRIGA ZA TO?KO BRINE O TOME?MI CEMO SAMI SEBE OTROVATI NASOM DOMACOM HRANOM I IZUMRECEMO KAO NAROD ZEMLJE Srbije ukoliko niko nista ne preduzme.Bojim se da se ova tema gura pod tepih i da ljudi ne zele da veruju u to,jer im je tako lakse.Da li je neko odgovoran?Da li ce neko nesto preduzeti?Sta da jedemo, kad je sve zarazeno i puno aditiva i hemije.Imam malu decu i pitam se koliko ih zdravo hranim?Kad im kazem jedite voce i povrce to je zdravo,ima puno vitamina,pitam se da li je to istina?Od vremena odkako sam ja bila dete,se mnogo toga promenilo.Raspisala sam se malo vise,jer mi je krivo sto se digla prasina oko alfa- toxina tri dana i sad nista.Kao da ga vise nema.A to nije istina,cak ga ni iz rafova nisu sklonili,deca me pitaju svaki dan kad cemo mama piti mleka?Jel sad zdravo mleko,a JA ne znam sta da kazem, a da svom detetu udovoljim.Da ga sacuvam od bolesti alfatoxina???
Sve što ste napisali je baš tako! Nažalost, nama su „vezane ruke“ kada je u pitanju rešavanje problema. Možemo da ukazujemo na njih i predlažemo „privremene mere“ zaštite nas samih (a tražimo organsko mleko ili uvozno „sigurno“ mleko…), ali zna se ko zaista treba da se bavi ovim problemom – nadležni državni organi! E tu je svaki dalji komentar nepotreban, sami ste to ispravno uočili!
Moje dete pije mleko iz kesice koje se kuva,da li je stetno? ne znam koje drugo da pije ako to ne sme? on ima godinu i 9 meseci i bas voli mleko,a sad ste mezabrinuli…
Nije ideja teksta da Vas zabrinemo, samo da pojasnimo o čemu je reč, a odluka je Vaša, a naši predlozi su u tekstu.