Foto: Freepik
U Jedinstvenom ličnom registru nalaze se 793 potencijalna usvojitelja koji su se prijavili do 2022. godine, a neki od njih još 2006. godine. A prema podacima, od 2006. godine ukupno je usvojeno 2.089 dece – 1.811 u Srbiji i 278 u inostranstvu.
Ko može da usvoji decu?
Prema Zakonu o porodici, može se usvojiti samo maloletno dete, ali ne pre nego što navrši treći mesec života.
Da se usvoji može: dete koje nema žive roditelje; dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište; dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava; dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti; dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Ono što se u zakonu napominje je da staratelj kod koga je dete ne može da usvoji svog štićenika.
Takođe, ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj.
Zakon propisuje i da razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina.
Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje osobi koja je starija od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.
U Zakonu o porodici navodi se i da ne može da usvoji: lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava; lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti; lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika; lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Da li bračni status presudan?
Zakon propisuje da samo supružnici ili vanbračni partneri zajedno mogu da usvoje dete.
Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može da dozvoli usvojenje i osobi koja živi sama ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
Da usvoji može samo osoba koja je pripremljena za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja odnosno usvojioca deteta. Taj program propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.
Što se tiče državljanstva usvojitelja, zakon kaže da i strani državljani mogu da usvajaju decu, ali pod uslovom da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima ili da se nadležni ministar saglasio sa usvojenjem.
„Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljaninu i pre isteka tog roka ako je to u najboljem interesu deteta“, navodi se u zakonu.
Kakva je procedura?
Prva etapa: Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive.
Dokumenta koja su potrebna dokumenta za usvojenje (za državljane Srbije):
zahtev za zasnivanje usvojenja
kopija lične karte
izvod iz matične knjige rođenih budućih usvojitelja
izvod iz matične knjige venčanih
uverenje u državljanstvu
lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju budućih usvojitelja
uverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava
uverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni poslovne sposobnosti
izveštaj nadležnog državnog organa, kojim se potvrđuje da se budući usvojitelji na nalaze na evidenciji osuđivanih lica i da se protiv njih ne vodi krivični postupak
isprave kojima se dokazuju činjenice vezane za imovinsko stanje budućih usvojitelja
uverenje o zaposlenju, primanjima i druge isprave kojima se dokazuje finansijsko i materijalno stanje budućih usvojitelja
potvrda da budući usvojitelji nisu na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici
Potencijalni usvojitelji dostavljaju preporuke, odnosno navode dve reference – osobe, sa kojima se obavlja razgovor. One treba da su u poziciji da referišu i komentarišu kandidatov osećaj za odgovornost, uključujući znanja, razumevanje i ljubav prema deci, dokaz o stabilnim odnosima, motivaciji za usvojenje i zrelosti ličnosti.
Druga etapa – Procena podobnosti za usvojenje
Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija i pravnik u Centru za socijalni rad zaključi da postoje uslovi, kreće procedura koji obavljaju drugi stručnjaci u timu, a to su socijalni radnik, psiholog i pedagog.
U ovoj etapi se procenjuje opšta podobnost potencijalnih usvojitelja, koja podrazumeva procenu njihovih ličnih svojstava, motivaciju za usvojenje, partnerski odnos, stabilnost braka i drugi elementi koji su relevantni za procenu podobnosti.
Treća etapa – Program pripreme budućih usvojitelja:
Program pripreme za usvojenje sadrži različite teme koje prikazuju usvojenje, usvojenike i usvojitelje iz različitih uglova. Teme su propisane i odnose se na to da li supružnici u dovoljnoj meri razumeju šta je usvojenje, kakve su karakteristike dece bez roditeljskog staranja i dece podobne za usvojenje, kakva su njihova prethodna životna iskustva, kakve su posledice na razvoj, kako razgovarati sa detetom o usvojenju, kako se pripremiti za dolazak deteta, itd.
Adoptivno roditeljstvo, još više nego biološko roditeljstvo, zbog niza dodatnih zadataka podrazumeva kompleksan proces prilagođavanja i bračnog/vanbračnog partnera, i svakog pojedinca ponaosob.
Cilj pripreme usvojitelja jeste razvijanje osetljivosti za potrebe dece, i sticanje znanja i veština potrebnih da bi se adekvatno odgovorilo na ove potrebe.
Četvrta etapa – Nakon završene pripreme koja podrazumeva procenu, ali i samoprocenu supružnika da su spremni za usvojenje, podaci se dostavljaju Ministarstvu i oni ulaze u Jedinstveni registar usvojitelja. Time se potvrđuje da oni po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.
U ovoj etapi postoji kraći ili duži period čekanja, kada se usvojitelji pozivaju od centara za socijalni rad koji su nadležni za dete koje treba da se usvoji.
Za svako dete se u zavisnosti od njegovih karakteristika dostavlja selektovana lista usvojitelja, od kojih stručnjaci centra za socijalni rad treba detetu da izaberu usvojiteljsku porodicu koja će u najvećoj mogućoj meri da odgovori na potrebe deteta.
Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje do trideset dana.
Koliko brzo će neki par da bude kontaktiran, zavisi od njegovih očekivanja prema karakteristikama deteta koje procenjuje da može i želi da usvoji. Što je manje uslova i predrasuda prema detetu koje treba prihvatiti, veća je mogućnost da se ostvari želja za roditeljstvom i brže realizuje usvojenje.
Komentari 0