Foto: Freepik
Ne postoji jedno univerzalno vreme započinjanja uvodjenja nemlečne hrane i preporuke se razlikuju medju različitim državama i zavise od kulturoloških činilaca i dostupnosti hrane.
Prema preporukama skoro svih pedijatrijskih i gastroenteroloških udruženja sa uvodjenjem prve hrane treba započeti NAJRANIJE od ulaska bebe u 5. mesec života (prve nedelje petog meseca), a NAJKASNIJE do kraja 6. meseca ( pet meseci i tri nedelje), dakle NE pre puna četiri meseca i NE posle punih šest meseci života! Isljučivo dojenje se preporučuje prema SZO kao jedina hrana za bebu u prvih četiri do šest meseci. Osim majčinog mleka beba ne treba da dobija nikakve tečne ili čvrste vrste hrane a jedino se mogu dodati vitamini ili minerali shodno nacionalnim preporukama i smernicama. Sve osim majčinog mleka se smatra dohranom.
Zašto sa hranom treba krenuti izmedju četvrtog i šestog meseca
Za metabolizam nemlečne hrane neophodno je fiziološko sazrevanje bubrega i creva. Iz razvojnih i prehrambenih razloga važno je davati hranu primerenu uzrastu pravilne konzistencije primereno preporukama za razvoj deteta.
U odnosu na neurološki razvoj, period izmedju četvrtog i šestog meseca je period u kome odojčad postižu potrebne motoričke veštine i počinju da budu sigurnija oko žvakanja, gutanja i uzimanja namirnicama rukama . Veštine potrebne za sigurno gutanje hrane (tečne hrane koja nije mleko) obično se pojavljuju tokom perioda izmedju četvrtog i šestog meseca dok se osobine koje su potrebne za jelo polučvrste i čvrste hrane pojavljuju kasnije tokom prve godine. Posle devetog meseca većina odojčadi je sposobna da samostalno unosi obroke koristeći obe ruke, često mogu da piju iz šolje samostalno a nekada pokazuju interesovanje za samostalno jelo kašičicom. Kasnije uvodjenje nekih vrsta hrane posle prve godine može da bude razlog odbijanja odredjenih namirnica tokom detinjstva zbog čega je važno pravovremeno uvodjenje hrane za odredjeni uzrast u odredjenoj gustini. Stabilno sedenje je manje važno za decu koja kao prvu hranu jedu kašastu hranu od dece koja jedu od početka komadiće hrane prstima.
Preporučeni unos hranjivih materija za odojče tokom prvih šest meseci temelji se na procenjenom unosu hranljivih materija zdrave dojene dece koja normalno rastu. Majčino mleko zadovoljava gotovo sve potrebe odojčeta tokom prvih meseci i suplementacija je potrebna jedino vitaminom K tokom prva dva meseca kao i vitaminom D3 i omega masnim kiselinama tokom prve godine kao i tokom zimskih meseci u drugoj i trećoj godini
Kako se mlečni obroci menjaju čvrstim?
Hranu u bilo kom obliku osim majčinog mleka ne treba davati pre četvrtog meseca niti odložiti davanje posle punih šest meseci bebinog života. Odojčadi treba ponuditi hranu različitog ukusa i različitih tekstura i preporučuje se uvodjenje svih namirnica do kraja 12. meseca. U početku se prva hrana uvodi samo nekoliko kašičica dnevno pre podoja a posle hranjenja se beba ponudi majčinim mlekom. Jedna namirnica se daje tri dana za redom i tada se smatra da je uvedena. Uvedene namirnice se mogu kombinovati, a posle nemlečnog obroka bebi treba ponuditi majčino mleko.
Koliko beba treba da ima nemlečnih obroka?
Beba u početku ima samo jedan nemlečni obrok, kasnije dva, a tokom prvih meseci hranjenja prioritet se daje majčinom mleku kao najvažnijem obliku ishrane. Do kraja prve godine beba treba da ima 3 glavna obroka i dve užine pravilno nutritivno izbalansirane.
Nemlečna hrana je neophodna zbog razvoja dece i unosa neophodnih mikro i makronutrijenata i predstavlja važnu fazu u prelasku sa mlečne ishrane na ishranu koja je prisutna u porodici, a kojoj težimo da se dete navikne posle prvog rodjendana.
Period uvodjenja nemlečne ishrane je period brzog rasta i razvoja kada su deca osetljiva na nedostatak ili višak hranljivih materija. Ovo je period u kome postoje značajne promene obrazaca ishrane izlaganjem novoj hrani i uvodjenjem novih namirnica koje dete do tada nije probalo. Teksture, gustina i ukusi hrane tokom prve godine predstavljaju osnovu raznovrsne i pravilne ishrane tokom detinjstva.
Koje namirnice su pogodne kao prvi nemlečni obroci?
Prva nemlečna ishrana koju beba proba su najčešće žitarice prilagodjene uzrastu. Prve žitarice koje se uvode su žitarice bez glutena kao što su pirinač i kukuruz. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe najčešće lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal.
Kao prvi obrok se daju jednom dnevno tri dana u prepodnevnim časovima, a kada je namirnica uvedena može se davati kao večernji obrok pred spavanje kako bi beba mogla sita da prespava mirno noć bez budjenja.
Žitarice koje se koriste pred spavanje mogu da budu bez dodate mlečne formule koje se pripremaju sa majčinim mlekom ili mlečnom formulom kao i sa već pridodatom mlečnom formulom koje se pripremaju sa vodom. Ukoliko je beba na prirodnoj ishrani, posle žitarica treba ponuditi majčino mleko u količini koliko beba želi.
Kakvi su stavovi oko uvodjenja glutena?
Posle uvodjenja kukuruza i pirinča u ishranu se mogu uvesti i sve druge žitarice koje sadrže gluten. Prema najnovijim preporukama posle četvrtog meseca uvode se i alergogene namirnice i gluten i njihovo uvodjenje se NE ostavlja za kasnije. Savetuje se izbegavanje velikih količina glutena tokom prvih meseci kada se gluten uvede.
Da li je potrebna suplementacija gvoždjem?
Važan sastojak nemlečne ishrane je i gvoždje jer su potrebe za gvoždjem tokom prve godine velike po prelasku na nemlečnu hranu zbog brzog rasta i razvoja. Gvoždje se unosi preko mesa, žitarica i žumanceta, a ako je potrebno uvodi se i suplementacija. Meso se uvodi posle mesec dana od započinjanja nemlečne hrane kako bi se obezbedile dovoljne količine gvoždja u ishrani. Prednost treba dati crvenom mesu. Posle šestog meseca je obavezno dodavanje hrane bogate gvoždjem zbog velikih zahteva tokom perioda najbržeg rasta. Pedijatar odlučuje o eventualnom dodavanju gvožđa (suplementacija) na osnovu pregleda, napredovanja deteta i krvne slike.
Kada se uvode alergogene namirnice?
Povećan rizik od alergije na hranu može da se javi ako se hrana uvede pre četvrtog meseca. Nema dokaza da kasnije uvodjenje alergogene hrane smanjuje rizik od pojave alergije.
Odojčadi sa visokim rizikom za pojavu alergije na kikiriki treba uvesti kikiriki između 4. i 12 meseca u dogovoru sa pedijatrom. Uvodjenje hrane pre četvrtog meseca može da bude povezano sa kasnijom gojaznošću tokom života. Postoje dokazi o povećanom riziku od pojave alergije na hranu ako se nemlečna hrana uvede pre četvrtog meseca kao i posle šestog meseca.
Žumance i belance spadaju u hranu sa velikim alergijskim potencijalom, pa se ono uvodi u malim količinama nekoliko dana za redom u dogovoru sa pedijatrom.
Ishrana pripremljena kod kuće ili dečija hrana?
Nemlečna ishrana može da bude pripremljena kod kuće ili proizvedena u fabrici dečije hrane. Da li će roditelji koristiti kupovnu ili pravljenu hranu zavisi od navika porodice i finansijske situacije. Dečija hrana se pravi po najvišim standardima i prolazi najstrožije kontrole što nije uvek slučaj sa namirnicama za koje se ne zna poreklo.
Visok unos proteina tokom prve godine može da dovede do oštećenja bubrega kao i povećane telesne težine posebno kod pojedinaca sa predispozicijom za gojaznost. Unos proteina tokom dana ne sme biti više od >15% od ukupnog unosa namirnica tokom dana. Velike količine kravljeg mleka povezane su sa visokim unosom energije, proteina i masti, ali sa niskim unosom gvoždja zbog čega se kravlje mleko ne preporučuje za korišćenje tokom prve godine života.
“Finger food” kao način savremenog hranjenja beba
Današnji moderan način hranjenje podrazumeva da dete jede prstima onu količinu hrane koju je u stanju samostalno da unese prstima u odnosu na hranjenje dece kašičicom od strane roditelja. Važno je da roditelji prepoznaju znakove gladi i da dete nikada ne hrane silom, kao nagradu ili kao utehu.
Preporuke za odredjene vrste namirnica treba da uzimaju u obzir tradiciju i dostupnost namirnica u odredjenoj državi i obrasce ishrane lokalnog stanovništva. Bebama ponuditi raznovrsnu ishranu koja uključuje hranu različitih ukusa, boje i teksture i dete pustititi da istražuje nove ukuse. .
Dugotrajnu upotrebu pasirane hrane treba obeshrabriti, a odojčad gnječenu hranu treba da počnu da jedu najkasnije do 8 ili 10 meseca. Oko 12 meseca dete polako treba da počne da jede hranu koja se jede u porodici.
Jednostavnost pripreme žitarica za zdrave navike i adekvatnu ishranu
Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana. Žitarice koje se daju bebama treba da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma . Žitarice za bebe se strogo kontrolišu po pitanju adekvatnog sadržaja vitamina i minerala potrebnih za pravilan rast i razvoj
Dečija hrana prolazi najstrožije standard kvaliteta
Sve je više prisutan trend da mame bebama daju žitarice koje nisu prilagodjene bebama i deci, koje nisu kontrolisanog kvaliteta žitarica i bez deklaracije o tome da su uzgajani bez pesticida i štetnih materija. Mnoge od tih namirnica nemaju certifikate da su dečija hrana zbog čega se ne može tvrditi da sadrže sve hranljive materije. Hrana za decu prolazi najstrožije kontrole i kriterijumi su mnogo viši nego za žitarice za odrasle. Zbog toga su žitarice za bebe kontrolisanog porekla jedina prihvatljiva opcija zbog čega je važno korišćenje hrane za bebe strogo kontrolisanog kvaliteta.
Prve žitarice moraju da budu glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su veće gustine a kasnije i drugačijih tekstura koje prate bebin razvoj. Mogu da budu i od sitnih komadića a nekada i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.
HUMANA žitarice prepoznate su kao kvalitetni i pouzdani proizvodi od strane pedijatara i roditelja. Humana brend je dugo prisutan na našem tržištu i pedijatri i roditelji su odabirom Humana žitarica sigurni da su pripremljene po najvišim svetskim standardima kako bi zadovoljile potrebe beba i male dece. Humana paleta proizvoda svojim sastavom i kvalitetom zadovoljava najviše kriterijume i najzahtevnijih roditelja koji svom detetu žele najbolje.Humana ORGANIC žitarice sadrže žitarice iz strogo kontrolisane organske proizvodnje bez dodavanja pesticida. Pored ORGANIC proizvoda postoji i standardna linija proizvoda mlečnih i bezmlečnih žitarica koje zadovoljavaju različite potrebe prema uzrastima i zahtevima i najstrožijih roditelja.
Kvaliteti Humana žitarica su osnova zdrave ishrane
Kako bebe postaju aktivnije povećava se i potreba za energijom koju daju žitarice. Idealno je da budu lake za varanje kako ne bi opterećivale bebin stomak. One daju bebama energiju i potrebne hranljive sastojke. Sprečavaju pojavu nedostatka vitamina i minerala i telo snabdevaju potrebnim nutrijentima. Omogućavaju raznolikost ukusa kako bi bebe lakše prihvatale sve vrste hrane tokom detinjstva. Zadovoljavaju posebne potrebe koje beba ima za rast i razvoj. Različite teksture žitarica su važne za razvoj bebinih čula.U žitarice se ne dodaju arome niti veštački šećeri jer bebe treba da osete pravi ukus namirnica. Svi ovi kvaliteti se strogo primenjuju prilikom proizvodnje HUMANA žitarica zbog čega predstavljaju osnovu zdrave ishrane od prvih dana kada se započne sa uvodjenjem hrane.
Sastav žitarica za bebe je najvažniji
Humana mlečne kaše sadrže jednu vrstu žitarica sa kojom se započinje mešovita ishrana ili kombinaciju žitarica. Postoje različite kombinacije žitarica gajenih po najstrožijim standardima sa i bez glutena. Humana žitarice su iz strogo kontrolisane proizvodnje i predstavljaju sigurnu hranu za odojčad i malu decu, sadrže neophodne vitamine i minerale u propisanim količinama. Žitarice se mogu dodati u voćne i povrćne obroke kako bi se obezbedile sve hranljive materije neophodne za pravilan rast i razvoj.
Ekološka pakovanja i organski proizvodi rezultat borbe za očuvanje životne sredine
Zbog očuvanja životne sredine Humana sklopiva kutija s FSC certifikatom može da se reciklira što je važno za očuvanje životne sredine.
Promo
Komentari 0