Angina kod dece

• Treba li obaviti neke analize?

Bris ždrela (grla) je jednostavan i dobar način da se potvrdi dijagnoza angine.

Kada se bris zaseje na odgovarajuće hranljive podloge – u njima za dan, dva poraste bakterija koju mikrobiolog prepoznaje. Tako se dokaže koji mikrouljez pravi problem detetu.

Postoje i novije metode, pomoću kojih se za desetak minuta može proveriti da li ima streptokoka u grlu ili ne. Tako lekar pored samog deteta (pa i u kući malog pacijenta) može lako da pokaže ima li streptokoka u grlu.

• Da li je rezultat brisa neophodan za započinjanje terapije?

Kada lekar pregledom jasno vidi sve znake angine, uključujući i gnojne čepiće, nije potrebno čekati rezultat brisa da bi se započela terapija. Pošto je jasno da se radi o angini, nema potrebe da se dete ostavi bez terapije do rezultata brisa. Jer, odlaganje terapije samo pomaže širenju bakterija i nastanku komplikacija.

• Kako se leči?

Stub terapije su antibiotici iz grupe penicilina. Do pre nekoliko decenija, gotovo da nije bilo deteta koje nije dobijalo injekcije penicilina u guzu. Srećom, danas postoji veliki broj penicilinskih antibiotika koji uspešno mogu da se nose sa streptokokama, pa većina dece može dobro da prođe i bez omraženih injekcija. Naravno, postoje situacije kada su one neizbežne – kao, na primer, teške forme angine, kada dete nije u stanju da uzima lek na usta, ili kada se radi o bebama, kod kojih se streptokok veoma brzo širi.

Antibiotski sirupi pored bezbolnosti imaju još jednu prednost. Naime, radi se o antibioticima šireg spektra, pa mogu da se «potamane» i potencijalne bakterije koje nisu iz familije streptokoka. Sa druge strane, u proteklih dvadesetak godina se desio neverovatan porast otpornosti (rezistencije) streptokoka na penicilin (koji se daje u injekcijama). Uzrok ove pojave je u najvećoj meri nekritična upotreba antibiotika kod virusnih infekcija, gde ovi lekovi nemaju nikakav efekat.

Kod alergičnih na penicilin, daje se eritiromicin i njemu slični antibiotici.

Lečenje, u zavisnosti od težine infekcije, traje od sedam do deset dana, a poslednjih par godina se javljaju protokoli lečenja angina koji podrazumevaju kraće vreme terapije, ali sa većim dozama antibiotika.

• Mogu li da se jave komplikacije?

Svaka infekcija koja započne na jednom delu tela, može da «krene po zlu» i da se proširi. Danas se to retko dešava, jer postoji veliki broj antibiotika koji uspešno tamane streptokoke i druge bakterije, prouzrokovače zapaljenja grla. Sa druge strane, simptomi i znaci bolesti koje izazivaju ove bakterije su veoma izraženi, pa je pomoć lekara takoreći neizbežna. Zato nećemo govoriti o tim infektivnim komplikacijama, već ćemo se okrenuti neinfektivnim ili imunološkim.

Dve su bolesti koje i danas bude pažnju lekara i roditelja, a spadaju u imunološke (ili autoimune) bolesti. To su reumatska groznica i poststreptokokni glomerulonefritis. Obe nastaju par nedelja posle akutne infekcije, kada se čini da je već sve gotovo. Javljaju se veoma retko, i to samo kod dece koja imaju sklonost (predispoziciju) za autoimune bolesti.

Reumatska groznica je opasna bolest koja može teško da ošteti srce, mada napada i zglobove, kožu i potkožno tkivo, ali i mozak. Srećom, veoma retko se viđa kod dece poslednjih godina, a kada se «uhvati» na početku, može uspešno da se leči i izleči.

Poststreptokokni glomerulonefritis je bolest bubrega kod koje dolazi do naglog slabljenja bubrežne funkcije, sa pojavom otoka kod deteta, slabijeg izlučivanja mokraće i drugim manifestacijama koje prate popuštanje rada bubrega. I ova boleština može lepo da se sanira uz malo sreće i dobre pedijatre – nefrologe. Ali je, kao i u slučaju reumatske groznice, neophodno bolničko lečenje u dobroj pedijatrijskoj bolnici.

• Da li je svako bolno crveno grlo početak angine?

Naravno da nije!

S obzirom da veliki broj streptokoknih bolesti može lako da se dokaže prostim brisom, NE treba svako crveno grlo smatrati za početak angine. Ako je dete bez visoke temperature i dobro raspoloženo, MALA je mogućnost da ćemo zakasniti sa terapijom ako sačekamo rezultate brisa. Najgora varijanta je samoinicijativno uzimanje antibiotika, jer je to najkraći put ka razvoju rezistencije bakterija.