Boli ih grlo, drže se za vrat jer ne mogu da gutaju, a otežano i dišu. Zajapureni su, jer ih zbog temperature trese groznica, dremljivi su i samo im se spava… Tako, uglavnom, izgledaju mališani sa anginom, koja je tipična za ovo doba godine. Pojedini roditelji su skloni da poveruju da im se deca od angine razbolevaju upravo zbog promenljivog vremena, kada se jurcajući preznojavaju ili piju previše hladnu vodu.
A da li je baš tako, i zbog čega se angina tačno javlja, objašnjava profesor dr Branimir Nestorović iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj:
– Angina ili zapaljenje grla predstavlja akutnu infektivnu bolest, koja može biti izazvana bakterijama, ali mnogo češće virusima. Tačnije, kod 20 odsto obolele dece uzročnik je bakterija piogeni streptokok, koja se ranije nazivala beta hemolitični streptokok. Proleće i jesen jesu sezone infekcija disajnih puteva, jer je vreme još toplo, što savršeno pogoduje prenošenju i bakterija i virusa. Deca se nalaze u kolektivnim centrima i u bliskom su međusobnom kontaktu. Ovo naglašavam, zato što se većina respiratornih infekcija ne prenosi toliko kašljanjem i kijanjem, koliko dodirom posle kašlja i kijanja. Naime, na ovaj način izbačene bakterije i virusi ostaju na predmetima koje mališani dodiruju, pri čemu dolazi do međusobnog zaražavanja. Osim toga, u ovom periodu je nizak i nivo vitamina D, koji je veoma bitan za poboljšavanje imunog odgovora na infekcije.
* Šta razlikuje bakterijsku od virusne angine?
– Nije ih lako razlikovati. Do treće ili četvrte godine sve dečije angine su virusne, i ne moraju da se leče antibioticima. Za mališane je bolje da im se ispira grlo nekim rastvorom žalfije ili bosiljka. Tek posle četvrte godine javlja se navedena streptokokna angina i ona se jedina leči penicilinskim preparatima.
* Postoji li neki simptom koji upućuje na bakterijsku infekciju?
– U njihovom razlikovanju može da pomogne prisutna visoka temperatura, koja je karakteristična za bakterijsku infekciju. Uz visoku temperaturu obično postoje gnojne naslage na krajnicima i uvećane žlezde na vratu. Da bismo bili sigurni u proceni poželjno je uzeti bris ždrela i sačekati rezultat. Za roditelje je važna informacija da odlaganje lečenja zbog čekanja rezultata brisa ne utiče na komplikacije. Osim toga, na ovaj način se sprečava nepotrebna primena antibiotika, koji mogu da dovedu do poremećaja normalne flore ždrela, ali i učestale infekcije u kasnijem periodu života.
* Koliko angina traje i može li spontano da prođe?
– Angina traje do sedam dana i uvek prolazi spontano, bez obzira na to da li je bakterijskog ili virusnog porekla. Lečenje ne skraćuje trajanje bolesti, ali može da spreči nastanak komplikacija. Kod starije dece i odraslih davanje aspirina brže dovodi do izlečenja i pada temperature nego lečenje antibioticima.
* Do kojih komplikacija angina može da dovede?
– Komplikacije virusne angine su retke. Ponekad može doći do zapaljenja grkljana, odnosno laringitisa, kao i tkiva oko očiju, poznatog kao celulitis. S druge strane, komplikacije bakterijske streptokokne angine mogu da budu vrlo ozbiljne. Klasična komplikacija u vidu reumatske groznice danas je vrlo retka. Češće su lokalne komplikacije, kada dolazi do nagomilavanja gnoja u tkivu ždrela, odnosno paratonzilarnog apscesa. Postoje i mnogobrojne imunološke komplikacije, među kojima su najupečatljiviji bolovi i zapaljenje u zglobovima koji traju i više godina. Na sreću, ovo oboljenje retko ostavlja posledice. Može da se javi i zapaljenje bubrega, a poslednjih godina su opisane i psihičke promene kao PANDAS sindrom. Promene ličnosti mogu biti i trajne, ali nije poznato da li ih je moguće sprečiti adekvatnim lečenjem.
* Šta podrazumeva pravilno lečenje streptokokne angine?
– Lek izbora je penicilin, jer je streptokok na njega uvek osetljiv. Injekcije penicilina ne treba primenjivati, zato što sirup ili kapsule daju zadovoljavajuće rezultate. Lečenje treba da traje deset dana, jer se u suprotnom infekcija često ponavlja. Zapravo, streptokok ostaje u kriptama krajnika, čekajući da ponovo izazove infekciju. U terapiji ne treba primenjivati lekove tipa hemomicina, jer slabije deluju na streptokok od penicilina i cefalosporina.
VAĐENjE KRAJNIKA
Kod pojedine dece i odraslih bolest se često vraća. Ukoliko se tako nešto dešava potrebno je izvaditi krajnike. Obično se smatra da je ovakva intervencija neophodna posle pet do sedam epizoda dokazane bakterijske, streptokokne angine. S druge strane, vađenje krajnika kod virusnih infekcija nema nikakav pozitivan efekat. Čak može da se dogodi suprotno, da se oslabi imuni odgovor. Sprovedena studija u Danskoj koja je obuhvatila 1,6 miliona dece, pokazala je da vađenje krajnika povećava rizik od kasnijeg nastajanja astme i drugih oboljenja disajnih organa, ali i drugih bolesti. Krajnike ni u kom slučaju ne treba vaditi ni ako su veliki, jer su oni obično potpuno funkcionalni – naglašava dr Nestorović.
JABUKOVO SIRĆE
Dečiju anginu, odnosno upaljeno grlo, možete da lečite i ispiranjem rastvorom jabukovog sirćeta. U čašu vode sipajte kašičicu sirćeta i dajte detetu da ispira grlo svaka dva sata. Grlo može da se ispira i grgoljanjem čaja od kadulje, fiziološkim rastvorom ili jodom povidonom. U pola čaše vode stavite nekoliko kapi joda povidona i time grlo ispirajte.
Komentari 0