Česte infekcije mogu da povećaju rizik za gojaznost, dijabetes tipa 2, bolesti srca, krvnih sudova i neke autoimune bolesti, pa čak i pojavu nekih oblika tumora u starijem dobu. Važno je sprečiti hronični upalni ciklus a pored lekova treba pomoći i ishranom kako bi se upala smanjila.
Šta je protivupalna ishrana?
To je ishrana koja se temelji na zdravim osnovama mediteranske i azijske ishrane i njihovoj kombinaciji, prema preporukama CHOPA ( Children hospital of Phyladelphia). Ova kombinacija se smatra kao jedan od najzdravijih načina svakodnevne ishrane. Mediteranska ishrana je tema proučavanja poslednjih 30 godina. Protivupalna ishrana obuhvata ishranu svežim neobradjenim voćem i povrćem, zdravim mononezasićenim i polinezasićenim mastima koje sadrže omega 3 i omega 6 masne kiseline. Sadrži biljne belančevine sa velikim procentom vlakana niskog glikemijskog indeksa. Sadrži manje količine životinjskih masti. Akcenat mediteranske ishrane je na voću i povrću i orašastim plodovima.
Koji su mehanizmi kojima deluje protivupalna dijeta?
Elementi koji ulaze u sastav biljaka (fitoelementi) imaju ključna lekovita dejstva protiv oboljevanja od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti jer sadrže antioksidanse (polifenole, flavonoide) koji smanjuju upalne procese.
Kako je mediteranska ishrana bogata vlaknima koja imaju nizak glikemisjki indeks smanjuje se i rizik za dijabetes. Veće količine magnezijuma smanjuju upalu i poboljšavaju kognitivne sposobnosti. Začini bogati fitoelementima: djumbir, beli luk, crni biber, ruzmarin i kurkuma povezani su sa održavanjem povoljnog mikrobioma. Drugi fitoelementi (npr. Alfa linolenska kiselina, beta-karoten, kurkumin) sadrže važne protuupalne medijatore.
Azijska ishrana je relativno manje proučena od mediteranske. Tradicionalna mediteranska i azijska ishrana imaju mnogo sličnosti. One su bogate povrćem, pretežno mahunarkama, voćem i svežom hranom. Obe su bogate ribom i omega 3 masnim kiselinama. Uključuju laganiju hranu i ishranu bogatu proteinima i izbegavaju obradjenu hranu, veštačke arome, zasićene i trans masti, šećere. Imaju visok sadržaj antioksidanasa koji štite telo od hroničnih bolesti.
Mediteranska ishrana sastoji se od zdravih masti sa visokim sadržajem nezasićenih masti, kao što su masline i maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke. Uključuje začine, jaja i meso, ali sa većim procentom živinskog mesa i ribe. Tradicionalna azijska ishrana fokusira se na masnu ribu. Anti-upalna ishrana je kombinacija mediteranske i azijske ishrane. Uključuje povrće (4-6 x dnevno) i voće, ribu i biljne proteine. Sadrži zdrave masti i omega-3 masne kiseline, koji podstiču različite puteve prostaglandina koji nisu upalni. Ova dijeta ističe unos hrane bogate antioksidansima kao i pića poput zelenog čaja. Zbog visokog sadržaja zdravih masti predstavlja odličnu nadoknadu dečijih potreba za energijom.
Postoje studije koje su pokazale uticaj mediteranske ishrane na smanjenje težine i učestalosti napada asme i alergija kod dece, smanjenje ponovnog pojavljivanja napada astme kao i prevencu hronične astme. Studija italijanske populacije pokazala je da se italijani pridržavaju ove ishrane od rodjenja i da imaju smanjen rizik za gojaznost kod dece i odraslih .
Komentari 0