Antibiotik nije lek za obaranje visoke temperature

Da li ima smisla davati antibiotik kod gripa?

NEMA!

Ma kako visoka temperatura bila, ona se ni kod gripa NE skida antibiotikom, a kako se radi o virusnoj infekciji, BESMISLENA je antibiotska terapija. Tempertura se kod gripa obara antipireticima – najbolje ibuprofenom , ali o tome će biti reči u nastavku teksta.

Kada roditelji treba sami da daju antibiotik?

NIKADA, osim ako nisu lekari i mogu objektivno da procene stanje svog deteta.

Antibiotici NISU bezazleni lekovi – oni imaju brojne neželjene efekte, ali sada pouzdano znamo da OSLABLJUJU imuni sistem!

Pre eventualne terapije potrebno da pedijatar pregleda dete, i donese odluku o lečenju antibiotikom! To ponekad nije laka odluka! Potrebno je mnogo znanja i iskustva da se leče deca, a naročito da se kod deteta koje ima visoku telesnu temperaturu proceni kada je potrebno dati antibiotik.  Često su potrebne i dodatne analize (krvna slika i pregled mokraće) da bi se donela odluka o uvođenju antibiotika – BEZ jasnog DOKAZA da se radi o bakterijskoj infekciji, antibiotici se NE daju!

Deca koja često uzimaju antibiotike imaju ozbiljan problem kada „zarade“ neku od ozbiljnijih infekcija. Tada se obično moraju primeniti snažniji antibiotici  koji se daju intravenski, a terapija traje duže, ali su i neželjeni efekti opasniji. Ako se jednom krene sa bespotrebnim davanjem antibiotika  detetu ulazi se u začarani krug nepotrebnog davanja sve „jačih“ (šireg spektra) antibiotika, a to gomila i neželjene efekte terapije i dovodi do SLABLJENJA detetovog imuniteta!

Šta je rezistencija bakterija na antibiotike?

To je OTPORNOST bakterija na antibiotike! Nažalost, rezistencija bakterija je u DRASTIČNOM porastu upravo zbog nekritične upotrebe antibiotika!

Tako su nastale „superbakterije“ koje NE reaguju ni na jedan pozati antibiotik, a to je OGROMAN problem!

Šta da se radi kad dete ima visoku temperaturu?

Evo šta treba da se radi:

• Rashladite dete

Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati!

Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, „da se ne prehladi“. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji očekivani efekat (to je obično 20-30 minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5^oC najbolje „oružije za brzo dejstvo“, pored antipiretika koji treba dati što pre, je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje „gori“.  Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo „orositi dete“ koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode.  Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, iako ima lekara koji ih i dalje „prepisuju“ deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

• Lekovi za obaranje temperature – antipiretici

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38^oC, a po nekim preporukama posle 38,5!.

Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste ibuprofen i paracetamol.

Kako se daju antipiretici?

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom (oralni put), ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije).

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata. Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

Koji je antipiretik dati prvi – ibuprofen ili paracetamol?

Posle trećeg meseca života ibuprofen i pracetamol se bezbedno (uz poštovanje preporučene doze i intervala primene leka) mogu dati deci.

Do pre desetak godina je većina pedijatara bila za paracetamol kao „prvu liniju“ napada na povišenu temperaturu, ali se sada situacija promenila. Nekoliko ozbiljnih medicinskih studija je pokazalo da ibuprofen ima isti ili bolji bezbednosni profil od paracetamola, ali da efekat nastupa ranije i traje duže u poređenju sa paracetamolom. Predoziranje paracetamolom (intoksikacija) može dovesti do smrtnog ishoda, a to nije zabeleženo kod predoziranja ibuprofenom! Ovo naravno ne znači da treba preterivati sa dozama ibuprofena – nikako ne treba prekoračivati preporučenu dozu, kao ni skraćivati intervale davanja bez konsultacije sa lekarom.

Ibuprofen ima jednu prednost – on deluje i antizapaljenski (antiinflamatorno)! Dakle, pored snižavanja temperature (antipiretski efekat) i tretmana bola (analgetski efekat) ibuprofen smanjuje upalu, a ona je praktično uvek prisutna kod infekcija disajnih organa (prehlade, grip, upale uha…) koje su aktuelne u ovim hladnim danima. Paracetamol nema antizapaljenski efekat, iako je efikasan antipiretik i analgetik.

Zato se ibuprofen probio na prvo mesto u terapiji visoke temperature i bola kod dece.