Foto: Flickr
Ubrzanje srčanog rada (tahikardija je stručan naziv za ubrzani srčani rad) najčešće NIJE opasno kod dece, ali ima takozvanih patoloških tahikardija koje mogu biti veoma opasne, a koje se ipak veoma retko javljaju. Teško da ima deteta koje se makar jednom nije požalilo na ubrzani srčani rad. Lupanje srca kod dece je veoma česta prateća pojava brojnih bolesti ili stanja koja NISU znak bolesti srca!
Na primer, povišena telesna temperatura UVEK ide sa ubrzanjem srčanog rada, a to je potpuno normalno. Ipak, kod većine roditelja ovaj simptom izaziva strah i trčanje kod pedijatra. Moramo reći i da većina pedijatara ima strah od tahikardija pa se deca hitno upućuju kod dečjeg kardiologa. Zato smo se odlučili da vam približimo ovaj problem koji, kod ogromne većine dece, i nije bolest!
Koje su normalne vrednosti brzine srčanog rada (srčane frekvence) u mirovanju (u budnom stanju) Brzina srčanog rada se izražava kao broj otkucaja u minuti (srčana frekvenca). Kod odraslih je lako – normalno srce „radi“ od 60 do 100 otkucaja u minutu. Sve preko 100/minuti je tahikardija. Kod dece je malo teže odrediti gornju granicu normalne srčane frekvence, jer ona zavisi od uzrasta (ali i telesne mase i visine).
Što je dete manje, srce normalno brže radi! Postoje detaljne tablice normalnih vrednosti za svaki uzrast, ali je to ipak za doktore. Navešćemo orijentacione vrednosti gornje granice normalne srčane frekvence U MIROVANJU (dakle van aktivnosti ili bolesti) koje mogu roditeljima poslužiti za javljanje lekaru. Tako, na rođenju je gornja granica oko 220/min, a tokom prve godine se smatra da ne bi trebalo srce da radi brže od 160-180 otkucaja u minutu. Kod predškolaca gornja granica je oko 120/min, a školska deca i adolescenti se „računaju“ kao odrasli, pa je svaka fekvenca preko 100/minuti tahikardija koja treba da se „proveri“ kod pedijatra.
- Kako roditelji mogu da izmere srčanu frekvencu
Najbolje je da to ne merite! Ali ako se dete često žali na kratke „epizode“ tahikardije bilo bi veoma korisino da se to i izmeri. Najlakše je preko pipanja pulsa neke od arterija. Na ruci je nadostupnija karotidna arterija na vratu koja se pažljivim pogledom vidi kako pulsira između grkljana i spoljašnjih mišića vrata. To lako možete probati i na sebi i na detetu! Uzmete sat i izbrojite broj otkucaja srca za 15 sekundi. Taj broj (na primer 22) pomnožite sa 4 i dobija se frekvenca srčanog rada u minutu (ovde je to 22 x 4 = 88/min)
- Koje su situacije kad srce treba brže da radi
Ovo su takozvane fiziološke tahikardije (stručno se naziva sinusna tahikardija) koje treba razlikovati od patoloških koje traže praćenje ili lečenje. Zajednička karakteristika ovih bezopasnih tahikardija je da prestanu kada prestane njihov uzrok.
Postovanje, vjerovatno da moje pitanje nije za pedijatra ali sam jako zadovoljna odgovorima koje daje cijenjeni dr. Imam 29godina, prije 4godine desila mi se sinusna tahikardia, frekvenca 160..uradjeni hormoni tiroide uredni,uz srca pokazuje prolaps mitralne valvule i blagu inssuficijenciju…ukljucen beta blokator. U medjuvremenu ostajem u drugom stanju, iskljucen atenolol, bez terapije i sve uredno i tako 3godine. Unazad godinu opet se javlja tahikardia,hormoni stitne ok, uz pokazuje isto, holter monitoring u granicama ali meni se desavaju extrasistole i jos ponekad iz cista mira u normalnom ritmu najednom 4-5sekundi srce tako brzo i jako lupa da bi se potom smirilo i sve ok. Ovo me tako uplasi. Primijetila sam da uvijek poslije obroka ritam postaje brzi i osjecam tegobu u prsima. Sta bi mogao biti moj problem? Na terapiji atenolol 2×50mg mada vecernju dozu iskljucim sama jer puls bude normalan.. da li je moguca hijatus hernia? Hvala vam
Teško je ovo proceniti bez pregleda, alo SVE što ste opisali ukazuje da se radi o BEZAZLENOJ aritmiji!
Postovani doktore, imam problem Koji me muci vec duze vrijeme. Imam 16 godina sportista sam visoka 185cm teska 70kg. Prije godinu dana sam prvi put osjetila palpitacije i od tada sam u konstantnoj brizi o zdravlju svoga srca. Isla na preglede kod skolskog ljekara izvadila nalaze krvi bili su uredni i doktorica je rekla da ne moram uopste da radim ekg i ostalo jer su te tegobe navodno od puberteta. To me je smirilo na jedno vrijeme ali su se palpitacije opet vratile. Osjecam ih redovno nekad i po nekoliko puta na dan nekad preskoci samo jednom a nekad i do tri puta. Inace treniram dva puta sedmicno i puls u mirovanju mi je 50-55 otkucaja u minuti. Kada treniram nemam nekih smetnji i izdrzim teske treninge bez problema. Roditelji zanemaruju smetnje i govore mi da se ne obazirem na to da je to sve od stresa i brige i ne zele da me opet vode doktoru, ali ja nocima ne mogu da spavam konstantno mjerim puls imam strah od bolesti srca, pa bih vam bila jako zahvalna na odgovoru:)
Ovo je POTPUNO BEZAZLENA pojava!
Ekstrasistolo – preskovi srca su aritmije koje (u opisanim okolnostima) zreba zanemariti!
Mislim da je vreme za OPUŠTANJE, a NE za neootreban strah i paniku!
A sto se tice pulsa ujutro spadne i ispod 50, a cula sam da je to samo kod sportsista u jako dobroj formi, ja treniram ali ne bas toliko cesto pa me i to brine?
Svaka cast na urednom sajtu!
poštovani doktore,
moja ćerka ima 14 god.
Danas joj se po prvi put desilo da prilikom tuširanja se onesvesti.
bila je nekih 30-40 sek.u nesvesti.
po pozivu hitne službe intervencije je odreagovala što je brže mogla.
Nalazi od ekg su navodno uredni.
ali dete se idalje žali na bolove glave.
inace ona je visoka 1.47cm
teška 45kg. molio bih vas za vase mišljenje i savet.
unaPred zahvalan .otac.
Teško je dati pravu procenu bez pregleda, ali ako je EKG normalan, male su sanse da dete ima srčani problem. Obicno se radi o naglom.padu pritiska koji izaziva gubitak svesti zbog nedovoljno priliva krvi u mozak https://www.mojpedijatar.co.rs/krize-svesti-padanje-u-nesvest/
Postovani, maloprije mi se desilo nesto sto me zabrinulo. Imam 16 godina i sportista sam. Inace moje srce ima obicaj da preskoci ali to zanemarim. Isla sam doktoru uradila nalaze krvi i urina i sve je bilo uredno. Doktorica je rekla da nema potrebe da radim dalje nalaze. Ali maloprije sam lezala i iz cista mira sam osjetila da nemam daha i srce je pocelo ubrzano da mi lupa. Osjecaj je bio grozan. Inace sam sportista, nemam problema sa obavljanjem tezih fizickih aktivnosti, visoka sam 183cm i teska 68kg. Jako sam zabrinuta sta bi moglo da bude. Hvala unaprijed na odgovoru.
Osećaj kratkotrajnog nedostatka daha gotovi NIKADA nije pratilac bilo koje bolesti, već spada u tegobe „na nervnoj bazi“.
Hvala vam doktore. Ali nisam sigurna zasto navece osjecam otezano disanje. Kao da me nesto gusi. Tesko mi je da progutam i vodu. Ne znam da li je to samo zbog toga sto previse razmisljam o tome ili je nesto ozbiljnije.
Nema dileme – to je SVE „iz glave“ – stres, zabrinutist, panika…a NE bilo kakva ozbiljna bolest!