U procesu socijalizacije, odnosno vaspitavanja dece, značajnu ulogu imaju roditelji, autoriteti. Pravi – autentični autoritet ostavlja vremenski dug, ako ne i trajan uticaj na decu, pa i onda kada postanu odrasli ljudi. Roditelji bi trebalo da daju model ponašanja na koji se deca ugledaju i poštuju ga.
Odnos autoriteta u porodici predstavlja odnos hijerarhije, dakle vertikalni odnos, gde se neguje zdrava podređenost. U tim odnosima se zna red, ko je mlađi a ko stariji, postoje jasna pravila ponašanja, uz fleksibilnost i mogućnost korekcije. Dakle, pravila nisu kruta i nepromenljiva, ali su jasna i dosledna. U takvoj konstelaciji odnosa svi se dobro osećaju, tj. niko ne trpi i nije ugnjeten. Roditelji su, u zdravom vertikalnom odnosu „iznad“, ali svojom ljubavlju, toplinom, doslednošću i čvrstinom daju sigurnost i samopouzdanje deci, to je osnova zdravog autoriteta. Dete koje svoje roditelje doživljava kao uzor, imaće manje problema u odrastanju i životu. Pravi autoritativni roditelj se prema mališanu odnosi kao prema budućem čoveku.
Pravi autoriteti poseduju empatiju, fleksibnilnost i u stanju su da se prilagođavaju razvojnim etapama kroz koje dete prolazi. Svesni su da se od trogodišnjaka ne može očekivati razumnost, a od sedamnaestogodišnjaka poslušnost.
Često ljudi ne prave razliku između autoritativnosti i autoritarnosti. Autoritativnost rađa samosvesne osobe koje razvijaju svoje kapacitete, dok autoritarni roditelji zahtevaju apsolutnu poslušnost dece i pokoravanje njihovim zahtevima, stvarajući od njih „poslušnike“ i podanike. Jednog dana ta deca mogu da postanu tirani ili da se povinuju autoritetima (i lažnim) ne izražavajući svoj stav i mišljenje.
Lažni autoriteti
U pojedinim porodicama autoritet roditelja se ruši zato što između oca i majke ne postoji dogovor, saglasnost i zajednički stav prema mališanu. Ako nema skladnosti, raskol u pogledu vaspitanja je neminovan. Dete gubi sigurnost i oslonac, što vodi u potištenost i nervozu.
Razvedeni roditeljski parovi koji „huškaju“ dete protiv drugog roditelja i ulaze s njim u koaliciju, takođe ruše roditeljski autoritet.
Kod višegeneracijskih porodica koje žive pod istim krovom, problem mogu predstavljati baba i deda ukoliko se postavljaju kao roditelji, kojima takođe indirektno urušavaju roditeljsku poziciju u odnosu na decu. Poznato je da su oni „dobri čuvari, a loši vaspitači.“
Loše je kad se npr. majka poziva na autoritet oca govoreći „Videćeš ti kad ti otac dođe“. Znači, ne sme da se prenaglasi uloga jednog roditelja na račun drugog.
Komentari 0