Lažni autoritet je i autoritet sa distance – npr. otac koji komunicira sa detetom preko majke, jer smatra da je njegova uloga „da zarađuje novac“ ili „da se bavi naukom“, a njena da vaspitava decu. Pojedini roditelji smatraju da sa decom treba što manje komunicirati, jer su obuzeti svojim interesovanjima i „višim“ interesima koji se tiču porodice, a zapravo su obuzeti sobom, karijerom i ispoljavaju visok nivo egoizma i egocentrizma. Obično ne prepoznaju dečje potrebe, želje, probleme, a deca pate i čeznu za osloncem.
Roditelji koji grade svoj autoritet na zastrašivanju i agresivnosti, verbalnoj i fizičkoj, deluju pogubno na razvoj detetove ličnosti. Zlostavljači su obično u svojoj ličnoj istoriji vaspitavani uz pomoć batina, i koriste upravo taj argument- „I ja sam dobijao batine i šta mi fali?“ Iz ovakvog lažnog autoriteta, deca odrastaju kao grubijani ili plašljivci, i pate zbog hroničnog nedostatka ljubavi.
Ima roditelja koji očekuju neprikosnovenu poslušnost. Iz takvog odnosa nastaju autoritarni ljudi.
Suviše pedantni autoriteti očekuju savršenu decu koja slušaju. Oni su perfekcionisti, govore samo o svojim uspesima, npr. kako su bili najbolji đaci i izuzetni studenti, a zapravo prikrivaju svoje nesavršenosti i slabosti. Ne dozvoljavaju da se vidi da su i oni „samo ljudi, od krvi i mesa.“ Nesavršenstvo dece ne tolerišu, jer to doživljavaju kao sopstveni neuspeh.
Intruzivni roditelji, koji su skloni preteranoj kontroli i zalaženju „u svaku poru detetovog života“ , takođe ulaze u grupu lažnih autoriteta. Stalno su za vratom deteta, ne daju mu da „diše“, ispituju gde su, s kim su, šta su rekli, šta su jeli… očekujući „izveštaj“ i nikada nisu zadovoljni odgovorom.Zbog toga deca gube samostalnost, postaju nesigurna, zavisna, razdrazljiva i napeta.
Komentari 0