Profesorka Dejm Sali Dejvis rekla je pred Komitetom za nauku i tehnologiju britanskog parlamenta da bi rastuća otpornost bakterija mogla uskoro da učini da čak i rutinske operacije postanu rizične po život zbog moguće infekcije za koju ne postoji efikasan tretman.
Ona je rekla da bi pravi apokaliptični scenario bio kada bi ljudi za dvadesetak godina umirali od bakterijskih infekcija zato što smo “ostali bez antibiotika” i zato što ne postoje nikakvi čudotvorni lekovi u pripremi.
Ona je dodala da je to ozbiljan globalni problem i da se antibiotici ne koriste efikasno.
Razvoj antibiotika u četrdesetim godinama prošlog vela bio je jedan od najvećih napredaka u medicini, ali oni postaju ubrzano neefikasni kako bakterije razvijaju rezistentnost na njih. Prof. Dejvis kaže da je za lečenje gonoreje efikasan ostao samo jedan antibiotik i da je 80 odsto slučajeva rezistentno na “tetraciklin”.
Tuberkuloza takođe ubrzano postaje rezistentna i svake godine se zabeleži je oko 150.000 smrti širom sveta zbog zaraze tuberkulozom koja je postala otporna na antibiotike. Stafilokoke i infekcije urinarnog trakta sada su otporne na penicilin, a MRSA (stafilokoka aureus otporna na meticilin) ubrzano postaje preovlađujuća, posebno u zdravstvenim centrima.
Prof. Dejvis kaže da postojeći model razvoja antibiotika “uništeno tržište”, što znači da ne može biti novih antibiotika u budućnosti. Farmaceutska industrija koncentriše svoje napore u profitabilnije tretmane kao što su lekovi za hronične bolesti, što je dovelo do smanjenja istraživanja koja imaju za cilj razvoj novih antibiotika.
Svetska zdravstvena organizacija takođe je upozorila na nadolazeću post-antibiotsko doba u kome će bolesti koje su ranije redovno lečene antibioticima ponovo postati smrtonosne. Generalna direktorka Margaret Čan rekla je da bi post-antibiotska era mogla da znači da čak i najobičnija ogrebotina ili upaljeno grlo mogu da dovedu do neizlečive infekcije i smrti.
U martu, profesorka Dejvis će objaviti svoj izveštaj koji će obuhvatiti strategije za rešavanje ovog globalnog problema. Ona kaže da je reč o ozbiljnoj temi kojoj se mora hitno pristupiti i zatražila je od britanske vlade da ovaj problem doda u registar nacionalnog rizika.
Ona je takođe apelovala na doktore da budu pažljiviji kada prepisuju antibiotike, kao i na pacijente da budu odgovorniji kada ih uzimaju (da ih uzimaju tokom celog lečenja onda kada su antibiotici prepisani).
Izvor: Zika.rs
Tema je naravno veoma aktualna,
Treba unutar jedne zdravstvene ustanove da se odredi tako da, samo jedan deo lekara budu odgovorni za prepis pojedinih antibiotike.Tako bi smo izbegli rutinsku primenu antibiotika sa jedne strane, dok sa druge strane, da se farmaceutima skrene paznja da ne izdaju antibiotike bez recepta lekara. Narvno ovo bi se moglo postici samo na zakonskoj osnovi.Lekari bi trebali vise da citaju i da budu precizniji kod doziranja lekove.Jer kod pod doziranje efekat izostaje ,a struge strane je preduslov da bakterije sticu rezistenciju.Dok predoziranje povecava mogucnost za pojavu nezeljenih efekata antibiotika. Naravno tema je delikatna,veoma opsirna te bi se moglo reci mnogo sto sta.
S postovanjem Dr. sc. Nexhat Miftari