Foto: Flickr
Obično se javlja oko treće godine. Potrebno je informisati se o toj fazi, razumeti je, ali i naoružati se strpljenjem. Deca se u ovom razvojnom periodu bore za svoje ja, ispituju koliko daleko mogu ići u « isterivanju » svoje volje kako bi došla do individualnosti i koraka ka odvajanju od osoba do kojih im je najviše stalo.
Najčešći problemi u ovom periodu vezani su za aktivno ili pasivno dobijanje hrane (kada dete kaže « neću », ili odlaže hranjenje, okreće glavu, pljuje, dugo zvaće ili drži u ustima), otežano navikavanje na nošu (odbijanje, dugo sedenje…) ili za odlaganje spavanja. Roditelje posebno brine izražavanje besa u situacijama kada su drugi prisutni, a to je svima poznata situacija »bacanja deteta » po podu na javnim mestima, što izaziva negativno vrednovanje okoline. Deca se ocenjuju kao « razmažena », a roditelji ovakvo ponašanje doživaljavaju kao lični neuspeh u vaspitanju mališana.
Zato je deci potrebno postaviti jasne zahteve i ograničenja, odnosno objasniti mu šta se od njega očekuje. Ukoliko je potrebno, predstojeću situaciju koja ga čini nervoznim ili uznemirenim, razjasniti i razmotriti svaki deo predstojćceg događaja, korak po korak. Npr. ukoliko idete u goste, a dete nije voljno iz bilo kog razloga, unapred mu objasnite gde idete, ko će sve tamo biti, koliko ćete se zadržati bez obzira što mu je pojam o vremenu još uvek stran, kao i šta sme, a šta ne sme da radi.
Dete uvek mora da zna šta mu je dozvoljeno a šta ne, i da to nije rezultat vašeg hira, već argumentovanog stava. Potrudite se da budete dosledni, kratki i jasni, a naročito jedninstveni u postavljanju granica. Bitno je da roditeljski par ima jednistvene stavove i zahteve pred detetom, jer u suprotnom dete bi veoma brzo naučilo kako da za sebe iskoristi različitosti. kada su u pitanju bake i deke, svi znamo da su oni dobri čuvari, ali loši vaspitači svoji unuka zbog preterane popustljivosti. Ukoliko su oni uključeni u podizanje vašeg deteta, bitno je da sa njima utvrdite pravila vaspitavanja dece.
Ukoliko se susrećete sa situacijama izliva besa kod Vašeg mališana, popuštanje odnosno udovoljavanje zahtevu deteta (« hoću ovaj automobil bas sada »…ili « neću kući »…) upravo predstavlja potkrepljenje (ili nagradu) za takvo ponašanje, tako da možete sa velikom sigurnošću očekivati da se takvo ponašanje ponovi. Zato je ignorisanje besa najdelotvorniji način da pokazete detetu da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Neobraćanje pažnje je najbolja kazna, ali kada se smiri dajte mu do znanja da ste ga čuli i razgovarajte.
Kada ste sami, možete i Vi odigrati ulogu « besnog deteta”, tako da će se i samo iznenaditi nimalo lepim prizorom.
Kada ste u mogućnosti da predvidite situaciju u kojoj će dete upotrebiti isti model ponašanja, budite strpljivi i razgovarajte sa njim o tome. Izbegnite polemisanje i pitanja « da li hoće… ? », već mu jednostavno recite da je « vreme za… »
Komunikacija sa detetom je najvažnija. Osećanje da može da izrazi svoje mišljenje ili neslaganje su ključni za razvoj pozitivne slike o sebi. Slusajte dete i uvažite sve ono što dete trenutno « neće », dodajte malo humora, ispričajte da ste i Vi bili mali i da nešto niste voleli.
Dragi moji, čitam vase tekstove ali se tesko pronalazim pa moram da vam napišem nas problem. Mi imamo devojčicu od 3 godine i drugo dete na putu. Od pre nedelju dana devojčica nekad iz čistog mira počne da place i neće da kaže sta joj treba ili fali i onda se taj plac pretvara u histeriju i vrištanje i sl. Mi smo sve probali i smireno i ignorisanje i odvlacenje pažnje i stvarno svašta ali postaje sve gore gore. Nekad imam utisak da glumi malu bebu. Ali nisam vise racionalna. Molim vas poaavejtujte nas ata da radimo u takvim situacijama.
Nastavite da budete nežni, ali i odlučni da se detetu razložno objasni neprihvatljivost ovakvog ponašanja.
Budite uporni i strpljivi, a ako i dalje nema pomaka – ili biva sve gore, vreme je da se psiholog uključi u rešavanje vog problema.
Postovani,imam problem sa cerkicom od godinuipo dana pre 3 dana je prestala sa sisanjem i od tad nemogu da obuzdam njn bes,kad god nesto nije po njenom recimo kad treba da spava ako nemoze napolje ona je u stanju da vristi i place valja se po zemlji do besvesti,neda mi ni da je mazim ni da je ljubim ama bas nista…i onda tako izmorena jecajuci zaspi…mnogo mi jebude zao …pokusala sam i da je ignorisem i da je zaplasim i nista…da napomenem da mi je to cetvrto dete ,svi je maze paze,takvih problema sa ostalom decom nisam imala uvek jebilo sve u dogovoru sa njima uspesno savladano….a ona je od prestanka dojenja ljuta na mene ,cak nece da je ja uspavam nego sestra 🙁 ima li nade da ce je to proci i kako ja da se postavim…?unapred zahvalna na odgovoru…
UOBIČAJENA reakcija temperamentnih beba!
Budite nežni i strpljivi – pa će ovo proći, ali može da potraje nekoliko nedelja.
Postovani imam problem sa cerkicom ima 4 godine.dete je stalno u fazi negiranja stalo je pod nekim stresnom sklona je cestim ozlivima besa sve negira kao ume biti i agresivna.Ne znam sta da radim to traje vec godinu ipo imace imam i dete od dve godone.Ne zeli da slusa sve radi,po svome to se,otelo kontrolo ja zbohg,mladje cerke nisam punp pazmje njoj,posvetila da li je to mogic razćog njemog ponadanj?Ja uglavnom galamim i vic na nji i to,je vec postala svakodnevnixa nekad,i sama sebe nadjavam
Ne pomaže vika i grdnja – to samo pogoršava stvar!
Maksimalna pažnja, nežnost uz stpljive razgovore – objašnjenja da je takvo ponoašanje neprihvatljivo. Nagrada kada posluša treba da je „spektakularna“, a kazna je uskraćivanje (bez vike) nečega što želi, ali uz OBAVEZNO objašnjenje zašto je kažnjena.
Sve ovo traži mnogo vremena i sprtpljenja, a ako nema rezultata – psihllog je sledeći korak.
Postovani pedijatre,imam veliki problem sa svojim trogodisnjakom..pored toga sto je u fazi „negiranja“ apsolutno svega sto od njega zatrazim(kao na pr.dodji da ti namestim pantalone,do toga vreme je za hranu,spavanje i td),imamo veliki problem sa obdanistem.Od marta decko ide u obdaniste i jos uvek svako jutro neprestano PLACE..a sto je najgore obdaniste nam je pored kuce i onda se desi da ga po 2h slusam kako place i placem i ja..od septembra krece u vaspitnu grupu,i znam da vaspitacice nece toliko da se zalazu oko njega,a on nikako da se prilagodi.Ne znam sta da radim,da li da potrazim pomoc decijeg psihologa ili da ga ispisem? Inace sam pred porodjajem i mnogo mi znaci sto je u vrticu,ali ako ne prestane da place ne znam vise sta da radim..
Nema dileme – psiholog je pravi načina da se pomogne detetu, ali i Vama imajući u vidu novog člana porodice što može produbiti problem koji imate.
Postovani, moje dete ima 2 god. i 3 meseca, i od skoro je poceo da ima napade besa napolju, na ulici, ako mu ne dam da ide tamo gde on hoce, istog trenutka nastaje histerija. Takodje kad treba da se ide kuci, vristi, dere se, nece u kucu da udje. Radi se o tome da se maksimalno trudim da izbegnem ovakve scene tako sto ga donekle pustam da seta gde zeli, ali ako hoce da udje npr. u Dom zdravlja i da se klacka na auticima koji su postavljeni gde su bolesna deca, naravno da ne mogu da ga pustim. Razume on dosta toga, ali je jos mali da bi shvatio zasto negde ne moze. U vrticu je zlatan, kod kuce isto, ali kad je napolju, svuda bi on isao i svuda ulazio, a ja mnogo puta ne mogu ni fizicki da ga savladam da ga nosim do kuce, jak je, izgura se iz mojih ruku, nastane opsta histerija i bes, a mene sramota od ljudi i ne znam kako da postupim, posto on je vec za dve sekunde negde pobegao, ja trcim za njim, i nisam pametna kako da ga obuzdam da me slusa. Razdvojeni smo od supruga vec par meseci, otac ga bas cesto i ne uzima, pa se pitam da li i to ima neke veze za besom. Ide u vrtic, vikende provodimo u setnji, preko nedelje isto setamo posle vrtica, ali je problem kako da ga vratim posle kuci bez drame. Hvala unapred na savetu!
Vi zaista sve radite kako treba i nastavite da, sa mnogi strpljenja i upornosti idete ovim putem.
Ipak, ako Vam se učini da nema napretka u narednim nedeljama, potražite pomoć psihologa.