Foto: Flickr
Obično se javlja oko treće godine. Potrebno je informisati se o toj fazi, razumeti je, ali i naoružati se strpljenjem. Deca se u ovom razvojnom periodu bore za svoje ja, ispituju koliko daleko mogu ići u « isterivanju » svoje volje kako bi došla do individualnosti i koraka ka odvajanju od osoba do kojih im je najviše stalo.
Najčešći problemi u ovom periodu vezani su za aktivno ili pasivno dobijanje hrane (kada dete kaže « neću », ili odlaže hranjenje, okreće glavu, pljuje, dugo zvaće ili drži u ustima), otežano navikavanje na nošu (odbijanje, dugo sedenje…) ili za odlaganje spavanja. Roditelje posebno brine izražavanje besa u situacijama kada su drugi prisutni, a to je svima poznata situacija »bacanja deteta » po podu na javnim mestima, što izaziva negativno vrednovanje okoline. Deca se ocenjuju kao « razmažena », a roditelji ovakvo ponašanje doživaljavaju kao lični neuspeh u vaspitanju mališana.
Zato je deci potrebno postaviti jasne zahteve i ograničenja, odnosno objasniti mu šta se od njega očekuje. Ukoliko je potrebno, predstojeću situaciju koja ga čini nervoznim ili uznemirenim, razjasniti i razmotriti svaki deo predstojćceg događaja, korak po korak. Npr. ukoliko idete u goste, a dete nije voljno iz bilo kog razloga, unapred mu objasnite gde idete, ko će sve tamo biti, koliko ćete se zadržati bez obzira što mu je pojam o vremenu još uvek stran, kao i šta sme, a šta ne sme da radi.
Dete uvek mora da zna šta mu je dozvoljeno a šta ne, i da to nije rezultat vašeg hira, već argumentovanog stava. Potrudite se da budete dosledni, kratki i jasni, a naročito jedninstveni u postavljanju granica. Bitno je da roditeljski par ima jednistvene stavove i zahteve pred detetom, jer u suprotnom dete bi veoma brzo naučilo kako da za sebe iskoristi različitosti. kada su u pitanju bake i deke, svi znamo da su oni dobri čuvari, ali loši vaspitači svoji unuka zbog preterane popustljivosti. Ukoliko su oni uključeni u podizanje vašeg deteta, bitno je da sa njima utvrdite pravila vaspitavanja dece.
Ukoliko se susrećete sa situacijama izliva besa kod Vašeg mališana, popuštanje odnosno udovoljavanje zahtevu deteta (« hoću ovaj automobil bas sada »…ili « neću kući »…) upravo predstavlja potkrepljenje (ili nagradu) za takvo ponašanje, tako da možete sa velikom sigurnošću očekivati da se takvo ponašanje ponovi. Zato je ignorisanje besa najdelotvorniji način da pokazete detetu da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Neobraćanje pažnje je najbolja kazna, ali kada se smiri dajte mu do znanja da ste ga čuli i razgovarajte.
Kada ste sami, možete i Vi odigrati ulogu « besnog deteta”, tako da će se i samo iznenaditi nimalo lepim prizorom.
Kada ste u mogućnosti da predvidite situaciju u kojoj će dete upotrebiti isti model ponašanja, budite strpljivi i razgovarajte sa njim o tome. Izbegnite polemisanje i pitanja « da li hoće… ? », već mu jednostavno recite da je « vreme za… »
Komunikacija sa detetom je najvažnija. Osećanje da može da izrazi svoje mišljenje ili neslaganje su ključni za razvoj pozitivne slike o sebi. Slusajte dete i uvažite sve ono što dete trenutno « neće », dodajte malo humora, ispričajte da ste i Vi bili mali i da nešto niste voleli.
Postovani,moja cerkica ima 2 godine i 7 meseci,jako je aktivna tokom dana i odavno je vec izbacila spavanje na podne,a nocu kada zaspi misici joj jako trzaju.Jako je svojeglava,i jako se brinem za njeno ponasanje te mi je potreban savet kako da se ponasam sa njom.Kada je pozovem iako je jako inteligentna i pricljiva ona me ignorise i kada je 5 puta pitam jednu te istu stvar,ne odaziva se kada je zove bilo ko od ukucana,nece da poslusa ni jednu sitnicu koja se od nje ocekuje.U gradu bi hodala i istrcavala samo gde ona to hoce.Otrgne se iz ruku u prodavnici i trci kako bih je jurila.Kada joj se ne udovolji ili sama nadje neki razlog za to ona place,vice i ne popusta dok ne istera po svom.Moju svekrvu ne pusta nikuda i odmah place ako ona krene na posao ili jednostavno u wc.Nece da me poslusa nikada i nista sto joj kazem.Da li je to samo tvrdglavost ili kako vec to da nazovem ili postoji neki problem sa njom.
Ako strpljivi i uporni razgovori NE pomognu – da se obavi pregled kod psihologa.
Dobar dan. Čitam komentare drugih roditelja i vidim da ne pronalazim sebe.
Imam ćerku u maju puni 5 godina inače živimo u inostranstvu u ide u vrtić priča oba jezika sve u svemu super je dete. Nego u poslednje vreme pre pet meseci dobili smo bebu i onda ona sad zna da sam ja kući sa bebom a ona i nije baš raspoložena za vrtić. I onda imam problem često je tužna samo krene da plače neće da se izrazi zašto je takva kad je pitam ona ne zna ni sama a u iskreno pre par dana u vrtiću su me obavestili da je često ne raspoložena i ima nekad napad placa gde ista situacija kad je pitaju šta joj je isto tako smišlja neke glupe izgovore. Recite mi šta da radim baš zabrinuta. Razmišljam dali je faza ili šta već? Veliki pozdrav.
Da – uobičajena faza u opisanim okolnostima.
Budite nežni i strpljivi i pričajte sa detetom.
Postovani,imam devojcicu 2i9 meseci,i cesto ima izlive besa. Kada se desi da joj nesto zasmesta ili nije po njenom,odmah pocne plakanje bacakanje udaranje. Ja pokusavam da joj objasnim da to nije lepo ponasanje i kad se smiri obeca mi da nece to vise raditi,ali uzalud…Inace je velika pricalica i ima hiljadu pitanja i podpitanja,ali kad joj dodje zuta minuta,u stanju je da place dugo bez prestanka,i ne zeli da saradjuje,i da se smiri sve dok je ne uzmem u narucje. Ja je pustim da se isplace,ali na kraju ipak popustim i utesim je. Ne znam kako vise da reagujem,jer sam pocela nesvesno da vicem na nju,a znam da tako ne treba. I tata je malo popustljiviji pa mi to remeti sve. Molim vas neki savet… unapred zahvalna !
NEMA vikanja!
Strpljivo i uporno treba objašnjavati neprihvatljivost ovakvog ponašanja…to je za sada sasvim doboljno.
Postovani.Nas sin uskoro puni 18 meseci.Zadnjih mesec dana cesto histerise,ako nesto nije kako je on zamislio nastaje haos.Kada izadjemo u setnju svugde bi trcao,on jos ne razume da ne moze na put gde idu auta.I kuci isto kada igra i lupam zgnjeci kutiju u sta stavlja igracku nastaje haos i vristanje pokusava da se baca,da ga ne zadrzim vec bi razbio glavu ili hoce nesto sto nije za njega a ja mu ne dam isto se tako ponasan.Ne znam kako da mu pomognemo da vidimo sto je postao takav.Da li je zato sto se rano budi a malo spava u toku dana pa je umoran na kraju dana ili je to faza histerisanja?Pozdrav.
Jedna od uobičajenih „faza“ koja traži strpljenje uz uporno ukazivanje na neprihvatljivost ovakvog ponašanja.
Poštovani, dobar dan.
Imam ćerkicu od dve i po godine koja je užasno nemirna. Ja sam prilično stroga i nikada nisam dozvoljavala da se razmazi niti sam joj povlađivala u bilo čemu, ali ona je očigledno takvog temperamenta i apsolutno, ali apsolutno ništa neće da posluša. S ‘vremena na vreme ima napade besa, kada nešto nije po njenom, ali ono što me najviše zabrinulo jeste sinoćni tj jutrošnji događaj. Ona se inače budi noću i po često se počne bacati po krevetu, a noćas je počela da se baca i da toliko vrišti i histeriše da nismo mogli da je smirimo. To je trajalo oko 2 sata. Samo sto bi se smirila nakon par minuta isto. Silazila je sa kreveta i bacala se po podu, toliko je histerisala da sam se zapitala da li je sa njom sve u redu. Inače jako je bistra i pametna, zna sve i vrlo je što bi se reklo „namazana“, nije neko cutljivo dete, bas naprotiv i uvek je hiper aktivna.
Dakle molila bih Vas da mi kažete šta mi je činiti, da li je potrebno da je vodim kod lekara i sl.?
Hvala u napred.
AKo strpljivi, uporni i dugi razgovori (bez obira na uzrast) NE pomognu, vreme je da se psiholog uključi u rešavanje ovog problema.