Foto: Flickr
Obično se javlja oko treće godine. Potrebno je informisati se o toj fazi, razumeti je, ali i naoružati se strpljenjem. Deca se u ovom razvojnom periodu bore za svoje ja, ispituju koliko daleko mogu ići u « isterivanju » svoje volje kako bi došla do individualnosti i koraka ka odvajanju od osoba do kojih im je najviše stalo.
Najčešći problemi u ovom periodu vezani su za aktivno ili pasivno dobijanje hrane (kada dete kaže « neću », ili odlaže hranjenje, okreće glavu, pljuje, dugo zvaće ili drži u ustima), otežano navikavanje na nošu (odbijanje, dugo sedenje…) ili za odlaganje spavanja. Roditelje posebno brine izražavanje besa u situacijama kada su drugi prisutni, a to je svima poznata situacija »bacanja deteta » po podu na javnim mestima, što izaziva negativno vrednovanje okoline. Deca se ocenjuju kao « razmažena », a roditelji ovakvo ponašanje doživaljavaju kao lični neuspeh u vaspitanju mališana.
Zato je deci potrebno postaviti jasne zahteve i ograničenja, odnosno objasniti mu šta se od njega očekuje. Ukoliko je potrebno, predstojeću situaciju koja ga čini nervoznim ili uznemirenim, razjasniti i razmotriti svaki deo predstojćceg događaja, korak po korak. Npr. ukoliko idete u goste, a dete nije voljno iz bilo kog razloga, unapred mu objasnite gde idete, ko će sve tamo biti, koliko ćete se zadržati bez obzira što mu je pojam o vremenu još uvek stran, kao i šta sme, a šta ne sme da radi.
Dete uvek mora da zna šta mu je dozvoljeno a šta ne, i da to nije rezultat vašeg hira, već argumentovanog stava. Potrudite se da budete dosledni, kratki i jasni, a naročito jedninstveni u postavljanju granica. Bitno je da roditeljski par ima jednistvene stavove i zahteve pred detetom, jer u suprotnom dete bi veoma brzo naučilo kako da za sebe iskoristi različitosti. kada su u pitanju bake i deke, svi znamo da su oni dobri čuvari, ali loši vaspitači svoji unuka zbog preterane popustljivosti. Ukoliko su oni uključeni u podizanje vašeg deteta, bitno je da sa njima utvrdite pravila vaspitavanja dece.
Ukoliko se susrećete sa situacijama izliva besa kod Vašeg mališana, popuštanje odnosno udovoljavanje zahtevu deteta (« hoću ovaj automobil bas sada »…ili « neću kući »…) upravo predstavlja potkrepljenje (ili nagradu) za takvo ponašanje, tako da možete sa velikom sigurnošću očekivati da se takvo ponašanje ponovi. Zato je ignorisanje besa najdelotvorniji način da pokazete detetu da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Neobraćanje pažnje je najbolja kazna, ali kada se smiri dajte mu do znanja da ste ga čuli i razgovarajte.
Kada ste sami, možete i Vi odigrati ulogu « besnog deteta”, tako da će se i samo iznenaditi nimalo lepim prizorom.
Kada ste u mogućnosti da predvidite situaciju u kojoj će dete upotrebiti isti model ponašanja, budite strpljivi i razgovarajte sa njim o tome. Izbegnite polemisanje i pitanja « da li hoće… ? », već mu jednostavno recite da je « vreme za… »
Komunikacija sa detetom je najvažnija. Osećanje da može da izrazi svoje mišljenje ili neslaganje su ključni za razvoj pozitivne slike o sebi. Slusajte dete i uvažite sve ono što dete trenutno « neće », dodajte malo humora, ispričajte da ste i Vi bili mali i da nešto niste voleli.
Poštovani
Imam dečaka od 18 meseci, već 2-3 meseca se ujeda ( isključivo samo mene) i to kada je ushicen,kada se igramo.Elem, od nedavno je počeo i da se udara i da izliva bes kada nešto nije po njegovom.
Potrelan mi je Vas savet!
Unapred hvala.
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Poštovni
Imam dete od tri ipo godine. U poslednje vreme skoro da sve radi po svome, ne sluša ništa.
neće da da ruku na ulici, počne da trči ka prometnoj ulici i ne sluša ništa.
Do sada je svako veče skupa sa sestrom spavao bez problema, sad nam ne dozvoljava da izađemo iz sobe i jednostavno ne uspevamo da mu objasnimo da se smiri i zaspe. Na pitanja da li se plaši odgovara da hoće da spavamo.
Svako veče nam je histerija u stanu.
Mislim da je vreme da Vam psiholog pomogne da se ovo reši
Postovani imam sina , 10
Meseci. Jako je aktivan , ali poceo je u poslednje vreme i da besni i histerise. Kad ga presvlacim a nece da lezi , kad hoce da se nosi , kad nesto hoce da uzme a ne moze , ili iz cista mira pocne da galami , steze noge , ruke , sav se zacrveni , jako je mali da bi bio besan i histerican. Treba mi savet kako da ga smirim tj kako da ga odviknem od toga ako je moguce ? Hvala unapred.
Da budete strpljivi i nežni…nema drugog puta.
Postovani ja imam cerkicu od 20 meseci. Ona je pocela u poslednje vreme da je tako uhvati neki bes sta li je i pocne da vice ne ne ne ne i krene da place i tako histerise, bukvalno nije vise ono klasican bes kad se ‘baca’, nego ne znam ni kako da opisem. Na primer krenule smo.pre neki dan u setnju sa mojom majkom, da krenemo u prodavnicu ona ne ne ne nece tamo i krece plac i njena histerija i ja sam ocajna. Kolko god da hocu da ostanem mirna ja ludim.. nekad mi dodje da je izmazgam majke mi kad krene da besni (znam,zvucim grozno ).. ali ne znam od ocaja sta cu.. ja dosta citam o tim fazama kod dece.. moj.suprug kaze to je sve normalno i to je sve faza, da se smirim i ne brinem.. ali opet ne znam kad ta cuvena faza prolazi..
Uobičajena „faza“…samo strpljivo!
Poštovani,
Imam sinčića starosti 2 godine (puni 2 za 3 dana), imao je fazu ne dozvoljavanja da se presvuče sa nekih 8-9 meseci. Nakon toga nastavile su i dalje da se dešavaju slicne situacije. Kada je imao 22 meseca porodila sam se. Bebu je prihvatio sasvim solidno (pripremali smo ga za to) u smislu da ga stalno ljubi i grli. Dalje se dešavalo isto tako sa nekim svojim ispadima u smislu da moram da ga podmitim da bih ga presvukla i ako nešto nije po njegovoj volji baca se po patosu i histerise. Zaista se svi trudimo da se ne oseća „odbacenim“ zbog malog bate i igramo se sa njim, grlimo ga, ljubimo ga i dalje udovoljamo vecini stvari koje zeli. Pre jedno 3 dana nakon popodnevnog spavanja počeo je da bezrazložno plače i histerise. Titrali smo svi oko njega da nam kaže šta je problem i udovoljavali u svemu. Prosto niko od nas vise nije razumeo šta on želi. Danas se to plakanje i histerija dogodila prvi put pred punom kucom gostiju (ne posle spavanja). Uz sav napor niko od nas nije shvatio sta on zapravo želi jer samo place i histerise.
Smirio se nakon jedno sat i po sto smo ga izolovali u sobu. Opet popodnevno spavanje i vrištanje i histerija nakon buđenja. Uz svu muku i trud ne možemo da shvatimo šta želi u tom momentu i počeli smo da ignorišemo ali stvar ostaje ista. Samo na jednom kao da mu nešto klikne i on se smiri i ponaša „normalno“, kao da ništa nije bilo. Molim vas pomozite mi. Inace je emotivno jako osetljiv i dermatolog nam je to potvrdio nakon utvrđenog postojanja ekcema.
Budite nežni strpljivi…NEMA drugog puta!