Bezbedno detinjstvo u modernom svetu – nemoguća misija?

Želja i san svakog roditelja jeste da je njegovo dete zdravo i bezbedno. U 21. veku posebno se brine o bezbednosti dece. To je zbog toga što je savremeni svet obeležen rapidnim rastom i razvojem u svakom smislu. Sve je veći broj automobila na ulicama, saobraćaj je gušći, sve je više kriminala, a opasnost ne vreba samo u realnom svetu, već i na Internetu. Želja da naša deca rastu u mirnom i sigurnom okruženju je prirodna, ali su napori da se ona ostvari sada mnogo veći nego pedesetih godina prošlog veka, na primer. Da li je bezbedno detinjstvo postalo nemoguća misija u modernom svetu?

Kako osigurati dete koje odrasta u velikom gradu?

Veliki gradovi znače velike saobraćajnice, veći broj škola, banaka, ali i one ustanove kojima je neophodno visoko obezbeđenje poput zatvora. Bezbednosne ograde su dobro rešenje za obezbeđivanje ne samo zatvora, već i dalekovoda, te štite i decu i odrasle od udara struje. O kriminalu, drogi, ubicama i pedofiliji slušamo svakodnevno na televiziji, a statistika pokazuje da je stopa otmica dece veća u naseljenijim gradovima.

Roditelj mora da misli na bezbednsot svog deteta svuda: kod kuće, u školi, na putu od kuće do škole, u prodavnici ili pak na treningu u sportskoj hali na drugom kraju grada. Ipak, pored ovih ekstremnih opasnosti, možda u prvi plan ipak treba staviti saobraćaj i saobraćajnu gužvu. Osim velikog broja nesavesnih i neozbiljnih vozača, dete se mora naučiti da oprez na kolovozu i na pešačkom prelazu moraju biti na najvišem stepenu.

Da li su naša deca bezbedna na putu do škole?

Da li vam se čini da su se roditelji današnjice pretvorili u šofere svoje dece? Osnovci, pa i srednjoškolci se voze do škole, treninga, privatne školice engleskog ili na kurs plesa.

Do pre otprilike tridesetak godina odlazak u školu bio je kraća šetnja za đaka prvaka od kuće do učionice. Roditelji bi pratili decu u prvoj nedelji škole ili eventualno u toku septembra, a onda bi mali đaci spontano napravili svoju grupu drugova i drugarica sa kojom bi svakodnevno prelazili svoj put od kuće do škole i od škole do kuće. Međutim, danas se to mnogim roditeljima čini kao nemoguća misija.

Jedan od razloga je sigurno povećan broj vozila na ulicama, ali i sve više nesavesnih i brzih vozača. Grad u kome živite uopšte ne mora da bude najveći grad na svetu, dete jednostavno više nije sigurno kao nekada – ni na trotoaru, ni na pešačkom prelazu.

Na zapadu je ovaj problem rešen školskim autobusima koji voze decu pravo do školskog dvorišta. Na žalost, kod nas ta praksa još nije zaživela. Tako se saobraćajna gužva svakog jutra povećava novim vozilima i roditeljima – vozačima, koji razvoze svoju decu.

Bezbednost u školi

Škola je prostor u kome dete, pored kuće, provodi najviše svog budnog vremena. U starijim razredima mališani ostaju čak i do osam sati ukoliko su uključeni u vannastavne aktivnosti. Međutim, bez obzira na broj časova koji u školi provede, roditeljima je jako važno da to bude ustanova u kome će njihovo dete biti sigurno, srećno i neizloženo opasnostima.

Ranije je bilo uobičajeno da dete pohađa nastavu u najbližoj osnovnoj školi, upravo zbog toga što se mislilo na što kraći put od kuće do učionice. Danas su, pak, stvari malo drugačije. S obzirom na to da se, u većim gradovima pogotovo, deca uglavnom voze do škole, roditelji biraju školu koju smatraju najadekvatnijom za svoje dete. Jedno od merila kojim se vode pri tom izboru sigurno je bezbednost škole, odnosno u kom stepenu je škola osigurana od ulaska nepoželjnih lica.

Skoro svaka školska ustanova sada ima svog policajca, odnosno nadležno lice koje brine o bezbednosti dece u školi. To podrazumeva da neko po službenoj dužnosti vodi reda o saobraćaju oko škole, o tome da u školskom dvorištu i hodnicima bude mir i da, razume se, niko sem učenika, roditelja i nastavnog osoblja ne može da uđe u školu bez legitimisanja.

O redu i disciplini u školi takođe brinu dežurni nastavnici i učenici. Disciplina u velikoj meri utiče na ugled škole. Roditelji koji biraju gde će njihovo dete pohađati nastavu vode računa o tome da to bude mesto bez vršnjačkog nasilja i sličnih opasnosti.

Bezbednost kod kuće

Činjenica je da i pored svih aktivnosti, školskih i vanškolskih, dete najviše vremena provodi u porodičnoj kući. Za zdravlje i srećno detinjstvo nije neophodno da svako dete u porodici ima svoju sobu ili da živi u nekoj luksuznoj vili. Naprotiv, porodica je ta koja stambeni prostor, bila to kuća ili stan, čini domom.

Kada uređuju svoje porodično gnezdo, roditelji prilagođavaju sve uzrastu svog deteta. Tako će se roditelji tek prohodalog deteta starati da se ono ne povredi na oštroj ivici stola ili da ne dira utičnice i kablove kućnih uređaja. Roditelji starije, pa i školske dece, najviše brinu o bezbednosti u smislu da su ulazna vrata sigurno zaključana, da su prozori adekvatno zatvoreni, ili pak da su neki hemijski preparati za čišćenje van domašaja dece. Više nije dovoljno uputstvo da se nepoznatima ne otvaraju vrata. Potrebno je da imate sigurne brave, a mnoge kući danas imaju instalirane i kamere za video nadzor.

Nikada nije previše opreza ni kada je struja u pitanju, te je zadatak roditelja da poduči dete o opasnostima od požara, kao i o tome kako da se ponaša ako se nađe u nekoj od opasnih situacija, poput poplave, na primer.

Bezbednost na Internetu

Iako deluje da moderni roditelji preteruju u svemu, čini se da je bezbednost dece jedna od tema o kojoj se može polemisati u nedogled. Savremeni roditelji o bezbednosti moraju misliti mnogo više nego što su to činili njihovi roditelji, a o prethodnim generacijama i da ne govorimo.

Mada se svet nikad nije mogao uporediti sa velikim dečjim igralištem, činjenica je da su nasilje i agresija postali svakodnevica dece čak i u školskom uzrastu. Ukoliko nisu direktno izložena, onda su izložena na indirektan način, kroz medije. U najranijem uzrastu gledaju crtane filmove sa nasilnim sadržajem, a neretko već u školskom uzrastu prate i takve igrane filmove. Ako postoji takmičenje, može se slobodno reći da je Internet  prestigao televiziju u dopremanju raznovrsnih medijskih sadržaja u porodične domove.

Opasnost postoji ne samo u filmovima koje dete gleda, već i na društvenim mrežama, koje su čitav jedan novi svet. Na Fejsbuku ili Instagramu dete se jednako suočava sa problemima, brigama, prilagođavanjem i stresom kao što to čini u školi ili na ulici, u stvarnom svetu. Zadatak roditelja jeste da pomogne detetu da zaobiđe mračne staze Interneta i da nauči samo ono što je dobro onlajn. Na taj način, kontrola i pametno navođenje mogu učiniti Internet sigurnim mestom za dete.