Britanski naučnici: Imunitet na koronu nestaje samo tri meseca posle infekcije

Foto: Pixabay

Njihovo istraživanje je pokazalo da samo 17 odsto onih koji su preležali koronu, nakon 90 dana i dalje ima povećan broj antitela koja sprečavaju ponovnu infekciju. Takođe, utvrđeno je da što je manifestacija bolesti bila intenzivnija, odnosno, što je veća količina virusa ušla u organizam, to je njegova otpornost na koronu bila jača i duže je trajala.

Nagli pad

– Svi zaraženi nakon preležane infekcije stvaraju antitela na virus, ali nepobitno je utvrđeno da njihov broj posle nekog vremena opada u organizmu. Istraživanje je pokazalo da je otpornost najveća tri do pet nedelja nakon oporavka, ali da posle tri meseca broj antitela počinje naglo da opada i imunitet na virus nakon toga skoro da i ne postoji. Kod nekih je broj antitela opao čak 23 puta, do te mere da nismo mogli ni da ih detektujemo u telu. Samo 17 odsto ispitanika imalo je nakon 90 dana i dalje povećan broj antitela u organizmu – rekla je Kejti Durs, vođa istraživačkog tima sa Britanskog kraljevskog koledža.

Prema njenim rečima, dužina trajanja antitela direktno zavisi od intenziteta bolesti.

Sudbina vakcine

– Što je manifestacija infekcije bila jača, odnosno što je više virusa ušlo u organizam, to je broj stvorenih antitela bio veći, a imunitet jači i dugotrajniji – naglasila je Durs.

Ona je rekla i da je ovo istraživanje pokazalo da čak ni vakcina, kada bude pronađena, neće u potpunosti štititi organizam od zaraze.

– Pretpostavimo da vakcina ima više antitela nego organizam koji je preležao virus. Međutim, to ne znači da ta antitela iz vakcine mogu večno trajati. Realnije je zaključiti da bi mogla da zaštite organizam na jednu sezonu. Dakle, na koronu bismo morali da se vakcinišemo jednom godišnje, baš kao i na običan grip. To bi moglo da odgovori na pitanje kako ćemo živeti sa ovim virusom u budućnosti – dodala je Durs.

Profesor Robin Šatok, koji je učestvovao u ovom istraživanju, naglasio je da oni koji preleže virus ipak imaju u budućnosti jednu prednost u odnosu na one koji ga nisu preležali – smanjuje se mogućnost da prilikom ponovne infekcije imaju teže simptome bolesti.

– U velikom broju slučajeva reinfekcije, simptomi će biti blaže nego prilikom prvog zaražavanja. Ipak, izvesno je da trajnog imuniteta na koronu nema, da svako ponovo može da se zarazi i da bude prenosilac – rekao je Šatok.

Memorijske ćelije

Epidemiolog dr Nikola Milenković objašnjava za Blic da su istraživanja pokazala da ljudi koji su se izlečili od infekcije Covid 19 ne stvaraju dugotrajni imunitet, niti doživotni, te da se on gubi u roku od nekoliko meseci.

– To se svakako ne povezuje direktno sa bolešću već sa nivoom antitela. To izgleda ovako, ta antitela se stvaraju na infektivni agens, pa ukoliko je neko više zaražen, ima veću količinu infektivnog agensa, on će imati i veći broj antitela u organizmu i u tom slučaju imunitet će trajati malo duže trajati. Ono što je sigurno jeste da novozaraženi, kada se zaraze po drugi put, oni će definitivno imati blažu kliničku sliku iz tog razloga što postoje takozvane memorijske ćelije te će se brže stvarati imuni odgovor na ponovnu infekciju – objašnjava dr Milenković.

Slično kao grip

Epidemiolog dodaje da su najnovija istraživanja pokazala da nivo antitela u krvi dostiže vrhunac do treće nedelje od pojave simptoma bolesti, ali da je problem što nakon toga nivo antitela brzo opada.

– Neka istraživanja su pokazala da je samo 17 odsto ljudi zadržalo taj nivo antitela, nakon tri meseca kasnije, a to je malo. To je doneklo bilo očekivano, svi ti respiratorni virusi ne zadržavaju trajni imunitet već je on kratkotrajan i to bi značilo da bi vakcina koja treba da bude proizvedana verovatno davati više puta, da će biti sezonska, kao što je sada vakcina za grip. Verovatno da neće biti dovoljna jedna doza, već će biti potrebna dodatna vakcinacija – kaže dr Milenković.

Nemojte namerno da se zarazite

Istraživanje britanskih naučnika potpuno pobija teoriju o kolektivnom imunitetu kao načinu da se zaštitimo od korone. Džonatan Hini, imunolog sa univerziteta Kembridž upozorava da je „namerno zaražavanje“ nešto najgore što čovek sebi može da uradi.

– Važno je stalno upozoravati koliko je pogrešna ideja da se zarazite kako biste stekli imunitet. Namerno izlaganje virusu može dovesti do jakih infekcija, koje kasnije vode kao ozbiljnim upalama pluća, što ugrožava vaš život. A trajni imunitet svakako nećete steći – napominje Hini.