Foto: Pixabay
Kažu da je jedna od najslađih i najkorisnijih roditeljskih belih laži ona da Deda Mraz postoji. I to je jedna od najlepših čarolija detinjstva – da svake godine taj simpatični čikica sa Severnog pola, putuje sa irvasima, u kočiji prepunoj poklona, kako bi obradovao mališane širom sveta.
Psiholozi tvrde da ih verovanje u tu magiju ne samo beskrajno usrećuje, nego im razvija maštu i motiviše ih da budu bolji i više razmišljaju o svojim postupcima. A, kada se deca na surov način suoče sa činjenicom da je to tek bajka, razočaranje zna da bude veoma gorko. U tom trenutku mnogima se sruši čitav svet. Čarls Smit, stručnjak za dečji razvoj, kaže da, kada deca posumnjaju ili im neko razbije iluziju, roditelji treba nežno da im objasne da će on zauvek postojati u njihovoj mašti i da će i dalje imati razloga da se raduju praznicima i dobijaju poklone ispod jelke.
– Nemojte da ih lažete, ali se potrudite da im na neki način produžite iluziju, bez brige da tako od njih pravite lakoverne ljude – poručuje Smit.
Istraživanja pokazuju da deca uglavnom prestanu da veruju u Deda Mraza kada krenu u prvi razred, ali su nas učenici učiteljice Danijele Manitašević, odeljenje II/1 beogradske Osnovne škole “Danilo Kiš”, uverili da tu bajku većina živi i kasnije.
ŠTA KAŽU DECA?
– Znam da Deda Mraz postoji, jer mu svake godine napišem šta da mi donese i uvek mi ispuni želju. Zamišljam ga kako mi ovog puta stiže pas na irvasima.
(Veljko Negovanović)
– Ne verujem u Deda Mraza, jer znam da sve te poklone ispod jelke donosi neki čovek, koji nikad ne pogodi šta bih želela da mi donese.
(Maša Krizmanić)
– Još letos sam pisala pismo Deda Mrazu, ali sam imala dosta želja, pa sam se zabrinula da sam preterala. Zato sam pismo završila pitanjem: “Deda Mraze, da li je to mnogo?”. U međuvremenu sam promenila želje i napisala novo pismo, ubacila ga u kovertu i stavila ispod jelke. Čekam da vidim šta će na to da kaže.
(Iskra Šabotić)
– Siguran sam da postoji Deda Mraz i da deci koja nisu bezobrazna, pa se nalaze na njegovoj crnoj listi, donese poklone. To znači da treba da se potrudimo da budemo dobri i da mu onda pišemo pismo i kažemo šta želimo, a on će nas nagraditi.
(Vuk Joksimović)
– Deda Mraz ima veliki stomak, jer jede mnogo slatkiša, i ima veliku bradu. Živi na Severnom polu, a kod nas dolazi sa osam irvasa i letećim sankama. Dođe svakog 31. decembra, a ja bih voleo da mi ovog puta donese džak za udaranje i “fokuser”.
(Nemanja Živojinović)
– Naravno da postoji, samo što mi njega ne možemo da vidimo, jer dolazi kada padne noć. Ali uvek nam nešto lepo pokloni.
(Tara Jovanović)
– Ne postoji nikakav Deda Mraz, shvatio sam to kada sam imao pet godina i nisam se razočarao. Tada sam prestao da mu pišem pisma.
(Nikola Milanović)
– Nisam siguran da li taj čovek postoji, jer nije moguće da ima irvase koji lete sa kočijom. Ali skoro uvek mi pokloni ono što želim, pa bih voleo da mi ovog puta donese Rubikovu kocku sa 18 strana.
(Vuk Brajković)
– Svaki put kada se probudim za Novu godinu, čeka me nešto ispod jastuka ili ispred vrata. Znam da je to bio Deda Mraz, jer mi ostavi poruku, napiše mi “Srećna Nova godina”.
(Natalija Radovanović)
– Radujem se Deda Mrazu, jer nam uvek ulepša praznike. Brat, mama, tata i ja okitimo jelku, ukrasimo kuću i čekamo ga.
(Nina Stošić)
– Ne postoji Deda Mraz u Srbiji, ali zato postoji na severu Finske. Verujem da će mi i ovog puta ispuniti želju i doneti dve plišane igračke koje imaju buljave oči.
(Dunja Gašić)
– Nisam baš siguran, mada više smatram da Deda Mraz ne postoji, jer ja nemam odžak, pa mi nije jasno kako bi mogao da se spusti u moju kuću i donese mi poklone.
(Gabrijel Amer)
– Prošle godine sam mu pisala da želim da dobijem one male igračkice i dobila sam ih, pa sam se toliko obradovala da sam ciknula od radosti. A sada sam mu pisala da mi donese pravu kucu, pa baš da vidimo da li će.
(Ana Joksimović)
– Verujem u Deda Mraza sa belom bradom, sedom kosom i crvenom kapom, ali nisam ga nikad srela. Ovog puta se nadam da će mi doneti kucu sa severa, odnosno haskija.
(Luna Jovanović)
– Mislim da se moj tata svake godine preruši, obuče kostim Deda Mraza i krišom nam ostavi poklone. Jedne godine sam to shvatio kada sam igrao igrice i otišao da popijem mleko, pa sam odjednom spazio poklone ispod jelke.
(Đorđe Đumić)
– Kada sam bio mali, verovao sam da postoji Deda Mraz sa Severnog pola, a od kada sam veliki, ne verujem i razočaran sam zbog toga. Poklone mi sigurno kupe mama ili tata.
(Vuk Radovanović)
– Postoji pravi Deda Mraz i on živi na severu, a kod nas dođe samo za Novu godinu. Ja ga uvek sanjam i onda ujutru vidim poklone, pa znam da je bio.
(Nevena Danić)
– Mislim da Deda Mraz nagradi samo decu koja su dobra, a onu koja nisu – zaobiđe. Ja sam dobar, pa meni uvek donese poklon, jedino što mi još nije doneo psa, a voleo bih.
(Veljko Negovanović)
– Meni je mama rekla da ako ne verujem u Deda Mraza, neće mi doneti poklone, pa se ja onda pravim da verujem, a u stvari ne verujem.
(Una Limanović)
– Očekujem Deda Mraza i ove godine, samo ne znam da li će mi doneti sony play station, ali sigurno će mi ostaviti nešto ispod jelke.
(Nikola Petrović)
– Mislim da će Deda Mraz doći i ove godine, ali ne kod sve dece. Mama i tata mi nekad kažu da ako ne budem dobra, neće mi doneti poklon, pa se trudim da budem, da bi mi doneo “lego” ili ljubimca.
(Milica Stefanović)
Komentari 0