Tinejdžerka iz Subotice, koja svojim razmišljanjima i porukama daje primer koliko je važno verovati u sebe, na Svetski dan deteta zvanično je dobila titulu ambasadorke Fonda Ujedinjenih nacija za decu u Srbiji i poručila je da će „učiniti sve što je u njenoj moći da pozove mlade koji je prate i slušaju da zajedno učine više da se njihov glas čuje, ali da ne govore samo o problemima nego da pokušaju da nađu rešenja“.
– Posle učešća u „Teletonu“ i drugim akcijama sam se povukla jer sam smatrala da u ovom životnom dobu ne treba da budem previše javno aktivna. Pre par meseci kontaktirali su moje roditelje sa željom da budem predstavnik „U-Reporta“, sajta Unicefa, i promoterka za mlade. To se i dogodilo i učestvovala sam na skupu u Narodnoj skupštini. Iskreno, dvoumila sam u vezi svega pošto u to vreme nisam bila aktivna na društvenim mrežama i znala sam da ako uđem u celu priču ne može sve da se završi samo na tome. Nisam počela sa Unicefom, sve sam počela sama i nisam želela da bude da sam se vratila samo zbog njih. Više je to bilo moje razmišljanje da li želim sve ponovo da otvorim, pošto moje angažovanje iziskuje velike obaveze, i psihičke i fizičke – kaže Biljana.
Kada je „Blic“ prvi put pisao o Biljani, ona je 2012. vodila najveću bitku. Bitku za život!
Borila se sa karcinomom i iz te borbe izašla je kao pobednik. Zbog bolova je molila lekare da joj odseku nogu, prošla je mukotrpan put oporavka, a veliku podršku dobila je i od Nataše Kovačević, košarkašice, čiju knjigu „Koraci“ čuva poput Biblije.
I nije se na tome zaustavila, već je energiju i iskustvo počela nesebično da deli na društvenim mrežama, a popularnost koristi da bi pomogla drugima i to joj uspeva.
– Nije poenta da li sam se pojavila u Narodnoj skupštini ili ne, nije poenta u brojkama pratioca. Poenta je da kada izađem napolje ljudi se obraduju što me vide, jer probudim pozitivnu emociju u njima. Divan je osećaj kada znate da ste razlog, neko zbog koga će osoba koja nije imala dobar dan postati srećna i ostatak dana biti motivisana. To je zapravo jedini razlog zbog čega ovo radim. Izuzetno poštujem sve što Unicef radi i velika mi je čast što su baš mene izabrali za promotera za mlade – kaže Biljana.
Samo jedan njen video „Sve o mojoj nozi i o protezi“ ima za sada više od milion pregleda. Prati je armija mladih, ali i odraslih ljudi.
– Ako se osećam dobro, to ću rado podeliti na društvenim mrežama. Ali, ako se ne osećam ispunjeno i kreativno, onda se ne bavim time. Smatram da sam obična osoba – objašnjava Biljana Stojković.
Poručuje da je ona, pre svega, sve ono što zaista voli i radi.
– Bolje je uraditi nešto kvalitetno, čega ću se sećati i čega će se drugi sećati, nego postavljati nešto samo da bi postojao nekakav kontakt. Uvek odgovorim na tuđa pitanja zato što znam koliko bi meni značilo da su meni neki ljudi odgovorili kada mi je bilo potrebno – priča Biljana.
Kako kaže, nema idola, ali ima osobe na koje se ugleda.
– Smatram da je poenta naći savršenost u životu kroz nesavršene momente u kojima ste sami, u četiri zida, kada zatvorite oči i samo dišete, ne razmišljate, postajete svesni sebe. Tada treba iskopati razloge zbog kojih možete sebi da kažete: Bravo! Da budete ponosni na sebe. Kada ste u stresu, zatvorite oči i setite se ko ste. Jedina stvar koju možete da menjate odmah ste vi sami. Naučite da ne utiče na vas ono što vam ljudi rade. Dok god to ne prihvatite, propadate. Psihički, ali i fizički, a telo koje sada imate vam je potrebno što duže – poručila nam je Biljana.
Nije mogu ili ne mogu, već da li hoću i želim
– Treninzi su način na koji izbacujem sve iz sebe. Kada doživim euforiju od svega što mi se dešava, trening je moja meditacija. Jako volim i prija mi i joga, ali i sklekovi do čučnjevi ili vožnja biciklom. Dnevno radim više od 100 sklekova. Ne zato što to mogu, već zato što to hoću i želim da napredujem. Ne gledam ni serije koje su samo privremena zabava. Gledam one iz kojih mogu nešto da naučim. Ljudi nekada misle da utiču pozitivnu na druge, a ne vide dalje od rečenice koju su rekli ili napisali – kaže Biljana.
Komentari 0