Foto: Pixabay
O čemu je reč ? U osnovi ovog poremećaja je snažan impuls za čupanjem dlaka, a to znači da deca koja pate od ovog poremećaja nisu u stanju da se odupru ovom impulsu. Delovi tela sa kojih se čupaju dlačice uglavnom su svi kosmati delovi počev od glave – kose (obično pred spavanje deca čupkaju dlake sa jednog određenog dela i neretko stavljaju u usta, dok npr. sisaju palac na drugoj ruci), obrva, trepavica, a kod starijih pazuha, brade ili pubičnog dela.
Pošto se vrlo često umanjuje značaj ovog problema od strane deteta ili roditelja, ili porodica dolazi zaobilaznim putem do psihologa preko dermatologa, postoje kriterijumi pomoću kojih ćete znati da li se radi o trihotilomaniji, a to su :
- stalno ponavljanje čupanja dlačica, što uzrokuje upadljiv gubitak dlakavosti na određenom delu tela (trepavice, obrve, kosa…)
- rastući osećaj tenzije pre čupanja ili ukoliko se impuls spreči
- osećanje zadovoljstva ili opuštenosti kada se dlaka iščupa
- problem je često u korelaciji sa socijalnom disfunkcijom deteta (izolacija od vršnjaka i roditelja, usamljenost deteta).
Ovaj poremećaj je u vezi sa visokom anksioznošću (napetošću) deteta, sputavanjem ispoljavanja agresivnosti pošto su roditelji vrlo često naglašeno nasilni, opsesivnim simptomima tipa brojanja, proveravanja, pranja ruku… ili prisilnim mislima. Nejasno je da li je depresivnost uzrok ili posledica, ali je evidentno da su deca postiđena, usamljena, povučena, sklona izolaciji, bezvoljna, niskog samopoštovanja i samopouzdanja. Kod dece sa trihitilomanijom neretko se mogu uočiti i grickanje noktiju, lupanje glavom ili grebanje kože.
Ovakvo ponašanje je autodestruktivno, oslobađa od unutrašnje napetosti, ali ukoliko se ne prepoznaje kao problem, ima tendenciju da poprimi značajnije razmere.
A kakvi su roditelji?
U porodicama ovih mališana je čest visok nivo tenzije, kao i agresivnost među njenim članovima (prisustvo nasilja, naglasenog suparništva među braćom i sestrama, kao i značajnih stresnih događaja). Jedan od roditelja je najčešće agresivan, impulsivan ili nedosledan, različitih stavova u odnosu na drugog što dovodi do konflikata.
Primećeno je da je problem čupkanja dlačica češći kod devojčica, nego kod dečaka.
Uočeno je da su majke ove dece obično nadmoćne, agresivne, takmičarski raspoložene i da ne prihvataju ispoljavanje ispoljavanje decje agresije.tada se agresivne pulzije dece pomeraju na kosu, trepavice…što je dozvoljeno i prihvatljivo. Devojčice sa takvim majkama uglavnom imaju problema sa prihvatanjem ženske polne uloge, a u prilog tome ide i činjenica da su simboli ženstvenosti upravo kosa, trepavice ili obrve…
Jedan primeri iz prakse upravo ilustruje ovakvu pretpostavku gde majka i sama ima problema sa sopstvenom ženskom ulogom (npr. majka – lečena od anoreksije u mladosti), impulsivošću, agresivnošću i kontrolom drugih, a ćerka od 12 godina dolazi depresivna, usamljena, bez trepavica…Došli su, posle dugo vremena, zaobilaznim putem preko defektologa – logopeda, navodeci da dete ima problem sa shvatanjem naučenog, i više se nisu pojavili.
Problem treba sagledati u okviru porodicne dinamike, ne može se rešiti jednom posetom već kontinuiranim praćenjem od strane psihologa i eventualno dečjeg psihijatra
Sin koji sad ima 20 godina voli da zaspi sa majkom i pred i u toku spavanja joj uvrće kosu dok je uvrće ponekad i iščupa po malo kose ali je ne stavlja u usta samim tim niti je guta. Nikad nije svoju kosu ubrzao ili gutao. Da li je ovo problem i o čemu se radi.
Moja unuka ima 11 god i prije mjesec dana joj je znatno provela padat kosa sada je gotovo celava skroz bez kose koristila je neki losion od liječnika a imala je neke lisaje po tjemenu. Zanima me uzrok i lijecenje
Bez pregleda se ne moze dati misljenje. Najbolje da dete vidi dermatolog.
postovani,
imam 13 godina ali cupam kosu od 12,sve bih dala da prestanem.kada sam razgovarala sa roditeljima o ovome rekli su da odlazak kod psihijatra ili terapeuta ne dolazi u obzir.ne mogu sama da prestanem.ako imate neki savet bila bih zahvalna.
Problem sa čupanjem kose u većini slučajeva ne prestaje sam od sebe. Potrebno je da razmislite o tome šta je dovelo povišene nervoze koja se ispoljava na ovakav nacin – problemi sa roditeljima, sa društvom, nastavnicima, učenjem…Napišite moguće izvore konflikta, razmislite o njima i napravite plan rešavanja problema. Ukoliko ne možete da se obratite stručnim osobama, razgovarajte sa bliskom osobom iz porodice ili drugaricom koja bi mogla da vas razume i savetuje. To može biti i vaš pedijatar u Domu zdravlja koji je sigurno imao iskustva sa ovakvom problematikom.
Postovani…
Moja ćerka ima 11 godina i evo već godinu dana bez prestanka čupa obrve…Bili smo i kod psihologa i ništa ne pomaže.Ne znam na koji način da je zaustavim.Da li je to trihotilomanija?
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Postovana, moj sin jima 15 meseci i krenuo je u vrtic. Naizgled se dobro uklopio u kolektiv posle 3 nedelje adaptacije i rado ide, ali smo primetili da je poceo da cupa kosu, narocito pred spavanje, a nalazim i da ujutru ima u ustima puno kose. Da li je moguce da je to posledica navikavanja na vrtic i odvajanja od roditelja ili je to vec trihotilomanija? Hvala unapred.
Poštovana,
Na osnovu vašeg zapažanja očigledna je promena ponašanja deteta koja je verovatno posledica separacije i adaptacije na novu sredinu. Znak je povišene strepnje (anksioznosti) i uznemirenosti, tako da bi trebalo detaljnije sagledati njene uzroke. Vaše dete je kalendarski još uvek emocionalno i kognitivno nedovoljno zrelo da bismo postavili bilo kakvu dijagnozu.