Foto: Pixabay
O čemu je reč ? U osnovi ovog poremećaja je snažan impuls za čupanjem dlaka, a to znači da deca koja pate od ovog poremećaja nisu u stanju da se odupru ovom impulsu. Delovi tela sa kojih se čupaju dlačice uglavnom su svi kosmati delovi počev od glave – kose (obično pred spavanje deca čupkaju dlake sa jednog određenog dela i neretko stavljaju u usta, dok npr. sisaju palac na drugoj ruci), obrva, trepavica, a kod starijih pazuha, brade ili pubičnog dela.
Pošto se vrlo često umanjuje značaj ovog problema od strane deteta ili roditelja, ili porodica dolazi zaobilaznim putem do psihologa preko dermatologa, postoje kriterijumi pomoću kojih ćete znati da li se radi o trihotilomaniji, a to su :
- stalno ponavljanje čupanja dlačica, što uzrokuje upadljiv gubitak dlakavosti na određenom delu tela (trepavice, obrve, kosa…)
- rastući osećaj tenzije pre čupanja ili ukoliko se impuls spreči
- osećanje zadovoljstva ili opuštenosti kada se dlaka iščupa
- problem je često u korelaciji sa socijalnom disfunkcijom deteta (izolacija od vršnjaka i roditelja, usamljenost deteta).
Ovaj poremećaj je u vezi sa visokom anksioznošću (napetošću) deteta, sputavanjem ispoljavanja agresivnosti pošto su roditelji vrlo često naglašeno nasilni, opsesivnim simptomima tipa brojanja, proveravanja, pranja ruku… ili prisilnim mislima. Nejasno je da li je depresivnost uzrok ili posledica, ali je evidentno da su deca postiđena, usamljena, povučena, sklona izolaciji, bezvoljna, niskog samopoštovanja i samopouzdanja. Kod dece sa trihitilomanijom neretko se mogu uočiti i grickanje noktiju, lupanje glavom ili grebanje kože.
Ovakvo ponašanje je autodestruktivno, oslobađa od unutrašnje napetosti, ali ukoliko se ne prepoznaje kao problem, ima tendenciju da poprimi značajnije razmere.
A kakvi su roditelji?
U porodicama ovih mališana je čest visok nivo tenzije, kao i agresivnost među njenim članovima (prisustvo nasilja, naglasenog suparništva među braćom i sestrama, kao i značajnih stresnih događaja). Jedan od roditelja je najčešće agresivan, impulsivan ili nedosledan, različitih stavova u odnosu na drugog što dovodi do konflikata.
Primećeno je da je problem čupkanja dlačica češći kod devojčica, nego kod dečaka.
Uočeno je da su majke ove dece obično nadmoćne, agresivne, takmičarski raspoložene i da ne prihvataju ispoljavanje ispoljavanje decje agresije.tada se agresivne pulzije dece pomeraju na kosu, trepavice…što je dozvoljeno i prihvatljivo. Devojčice sa takvim majkama uglavnom imaju problema sa prihvatanjem ženske polne uloge, a u prilog tome ide i činjenica da su simboli ženstvenosti upravo kosa, trepavice ili obrve…
Jedan primeri iz prakse upravo ilustruje ovakvu pretpostavku gde majka i sama ima problema sa sopstvenom ženskom ulogom (npr. majka – lečena od anoreksije u mladosti), impulsivošću, agresivnošću i kontrolom drugih, a ćerka od 12 godina dolazi depresivna, usamljena, bez trepavica…Došli su, posle dugo vremena, zaobilaznim putem preko defektologa – logopeda, navodeci da dete ima problem sa shvatanjem naučenog, i više se nisu pojavili.
Problem treba sagledati u okviru porodicne dinamike, ne može se rešiti jednom posetom već kontinuiranim praćenjem od strane psihologa i eventualno dečjeg psihijatra
Postovanje,
Da li postoji opcija da Vi predlozite nekog psihologa sa Kim mogu porazgovarati preko telefona, ili je mozda Bolje otici sa detetom na konsultacije?
Hvala, pozdrav
Da se ode na razgovor sa detetom.
Pozdrav moja djevojcica ima 4 godine i pocela je odnedavno da uvrce jedan pramen kose i tako kao u neznanju da to radi postala joj je navika..sta vi mislite.
Moje dete ima 2 godine i 4 meseca, neprestalno jede dlake, kada kaki nadjemo joj dlake, govorimo da to ne radi i svasta ali nista ne pomaze, ona ih i dalje jede, ne znamo sta da radimo i na koji nacin da je sprecimo da jede
Da se obavi pregled psihologa koji se bavi ovim uzrastom, pa da se ovo rešava
Moj sin,izgleda ima problem sa čupanjem dlačica. Nije to često,recimo jednom,dva puta godišnje se desi da očupa pola obrve .Jednom je napravio rupu veličine lešnika u kosi.Ima 11 godina,ali se to dešavalo i ranije,recimo od 7,8 godine.Inače,ima problem sa impulsivnim ponašanjem i slabijom kontrolom besa.Inteligentan je,u školi medju najboljima,pohadja školu na stranom jeziku.Bavi se sportom,i tu je jedan od najboljih.Kad sam ga pitala,zašto čupa obrve ili kosu (kad se to desi) u početku nije umeo da verbalizuje.Pre neki dan (kad je drugi put za nedelju dana očupao obrvu) mi je odgovorio da je ležao u krevetu i da se osećao usamljenim. Muž i ja se zaista trudimo da uvek budemo tu,za njega i njegovu sestru,mazimo se puno,razgovaramo,provodimo vreme zajedno.I jednostavno se ,u ovakvim situacijama,osećam nemoćno.Ne znam zašto se dešava i kako to da rešimo.Imate li neki savet,predlog? Zahvaljujem.
Mislim da ima smisla obaviti pregled psihologa.
Hvala Vam na brzom odgovoru.Srdacan pozdrav.