Da bismo sprečili prevremeni porođaj moramo bolje da lečimo infekcije

DA bi se broj prevremenih porođaja u Srbiji, gde se osam do 10 odsto trudnoća završi pre vremena, smanjio trebalo bi povećati angažovanje svih ginekologa, ali i samih pacijentkinja na tome da se spreče infekcije u trudnoći, koje su vodeći uzrok prevremenog porođaja.

Na ovo u intervjuu za „Novosti“ ukazuje asistent dr Ivana Babović, ginekolog-akušer i supspecijalista perinatologije Kliničkog centra Srbije i sekretar Udruženja za fetalnu i neonatalnu medicinu Srbije.

Doktorka Babović smatra da bi efekat veće usmerenosti na rano otkrivanje i lečenje polnih infekcija sigurno bio značajan, jer je kod žena koje su zatrudnele vantelesnom oplodnjom prevremeni porođaj sveden na minimum, upravo zbog toga što su ove trudnice pod stalnim lekarskim nadzorom.

– U zemljama sa dobro organizovanom zdravstvenom zaštitom svega pet odsto trudnoća završi se prevremeno – kaže dr Babović. – Zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija, u sredini su, a u nerazvijenim je taj procenat i do 15.

* Da li se svaki porođaj pre termina smatra prevremenim?

– Nisu rizični porođaji sedam do 14 dana pre termina, već oni između 24. i 30. nedelje trudnoće, jer imaju najvišu stopu perinatalnog morbiditeta. Naime, Svetska zdravstvena organizacija smatra da je svaki porođaj od 22. do navršene 37. nedelje trudnoće prevremen. Ipak, ono što je najbitnije je telesna masa novorođenčeta. Kod nas, kao i u većini zemalja Evrope, donja granica je 500 grama, a što je beba veće telesne mase njeni izgledi da preživi su bolji.

* Šta još, pored infekcija u trudnoći, utiče da se dete prevremeno rodi?

– To su godine trudnice, hronične bolesti buduće majke, pojava visokog pritiska i šećera u krvi tokom trudnoće, prethodni prevremeni porođaj sa čak do 14 odsto verovatnoće za ponavljanje u sledećoj trudnoći, prethodni carski rez, stres, samo stanje ploda, bilo u vidu anomalija ploda ili hronične izloženosti nepovoljnim uslovima u materici. Uticaj ima i stanje posteljice, kao i hirurške intervencije na materici… Kada je reč o godinama u podjednakom riziku su i trudnice koje rađaju posle 35, kao i one koja rađaju pre 18 godina. Uticaj većine faktora možemo samo da kontrolišemo, ali zato je infekcije moguće i sprečiti i lečiti i na taj način doprineti manjem procentu prevremenih porođaja.

* Koje infekcije bi trebalo da se spreče i kako?

– Svaka infekcija može da utiče na tok trudnoće, ali ginekolozi bi u primarnoj zaštiti trebalo jednom mesečno trudnicama da rade bakteriološku analizu cervikalnog i vaginalnog brisa. Poseban značaj ima skrining na beta hemolitički streptokok od 34. do 37. nedelje trudnoće. Prisustvo bakterija, mikoplazme, ureaplazme i hlamidije i drugih polnih infekcija negativno deluju ne samo na trudnoću, već i na plod. Te analize su mnogo jeftinije za zdarvstveni sistem, od nege prevremeno rođenog deteta.

* Zašto carski rez i druge hirurške intervencije na materici povećavaju mogućnost za porođaj pre termina?

– Zato što samo ožiljno tkivo može da predstavlja problem, a usled ovih intervencija dolazi i do stvaranja hematoma na spoju posteljice i materice koji takođe može da indukuje prevremeni porođaj. Zato bi carski rez trebalo primenjivati samo kada je neophodan, a osim toga vaginalni porođaj je podsticaj za razvoj bebinih pluća i nikako ga ne bi trebalo izbegavati.

* Da li neki simptomi nagoveštavaju da može da dođe do prevremenog porođaja?

– Pacijentkinja se žali na bolove, krvarenje različitog intenziteta ili oticanje plodove vode. Zato je neophodno da se hospitalizuje i što manje izlaže invazivnim pregledima. Primenom kardiotokografije se registruju kontrakcije i srčana aktivnost ploda. Obavezan je akušerski pregled, ultrazvučnim pregledom se procenjuje starost trudnoće, određuje stanje posteljice, ploda i opciono određuje njegova telesna težina.

* Šta tada može da se učini zavisno od nalaza?

– Lekar može da odredi terapiju za održavanje trudnoće ili da se odluči za prevremeni porođaj. Ovde bi posebno trebalo da budemo obazrivi jer u ukupnom procentu prevremenih porođaja čak do 30 odsto je jatrogeno izazvani porođaj. To znači da je lekar doneo odluku da ga sprovede jer je procenio da je to veća dobrobit za majku i plod. Zato su dijagnostika, terapija, vreme i način završavanja prevremenog porođaja prilagođeni svakoj pacijentkinji posebno. U toj situaciji najbolje je da odluku o prevremenom porođaju donosi konzilijum lekara, uz obavezno učešće lekara koji brinu o prevremeno rođenoj deci, jer samo tim doktora može da sagleda sve dobre i loše strane takve odluke, sa kojom mora da upozna i roditelje.

* Da li je moguće održati trudnoću bez obzira na pojavu kontrakcija, bolova i krvarenja?

– Moguće je samo primenom odgovarajućih lekova. U svim trudnoćama sa rizikom prevremenog porođaja zlatni standard je mikronizovani progesteron najbliži po strukturi prirodnom progesteronu. Naravno, primenjuju se i druge grupe lekova, a cilj je da se trudnoća produži i da majka bude što duže živi inkubator svom detetu. Primena terapije za odlaganje prevremenog porođaja je razumna do 34 nedelje trudnoće. Deca rođena posle 34. nedelje trudnoće su deca koja pripadaju sferi kasnog prematuriteta, što znači da su manje životno ugrožena. Ipak, svaki sistem organa u fetusa ima genetski određenu brzinu funkcionalnog sazrevanja na koju se retko misli. Zato se dešava i da bebe rođene u terminu dobiju žuticu, jer enzimski sistem jetre ima najsporije funkcionalno sazrevanje.

NOV, ALI SKUP TEST

* Ima li novih analiza koje mogu efikasno da se koriste u prevenciji prevremenog porođaja?

– Američko udruženje ginekologa i akušera preporučuje skrining test za određivanje fetusnog fibronektina (fFN)u uzorku cervikalnog brisa. Njegovo prisustvo u vaginalnom sekretu, u periodu od 16. do 24. nedelje trudnoće, ukazuje na povećanu verovatnoću od prevremenog porođaja. Međutim, s obzirom na to da je reč o skupom testu on još nije deo kliničke prakse po porodilištima u Srbiji.

PODLOŽNIJI OBOLEVANjU

* Da li kod dece mogu da ostanu trajne posledice zbog prevremenog rođanja?

– Pokazalo se da su ta deca podložnija oboljevanju od hipertenzije, dijabetesa, epilepsije, a neretko imaju probleme u motoričkom i senzomotornom razvoju, kognitivne poremećaje, a može da se razvije i cerebralna paraliza. Najveći problem je krvarenje u mozgu koje se javlja kod prevremeno rođenih beba, jer njihovi krvni sudovi još nisu dobro formirani, a osetljivi su na nedostatak kiseonika koji je najveći problem kod prevremeno rođene dece a zbog odloženog razvoja pluća. Osim toga, do krvarenja dolazi i zbog poremećaja šećera u krvi, kao i zbog elektrolitnog disbalnsa. Zato nastaju trajna oštećena neurona i ostaju trajne posledice.