Da li je diskriminacija ako sva deca iz razreda ne dobiju pozivnicu za rođendan

Vest jednostavno nije tačna i roditelji koji su se prethodnih dana „upecali” na halabuku podignutu na društvenim mrežama i u nekim medijima da im novi pravilnik Ministarstva prosvete nalaže da na rođendansko slavlje svog deteta moraju da zovu svu decu iz razreda ili grupe u vrtiću mogu da odahnu.

Nespretno protumačena najava „uvođenja” ravnopravnosti u obdaništa i škole nije tačna, objašnjeno nam je u Ministarstvu prosvete. Nije obavezujući primer koji je iznela Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, prilikom predstavljanja novog Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Ona naglašava da ga jeste pomenula u medijima, ali da je „istrgnut iz konteksta” njene rečenice i u javnosti potpuno drugačije protumačen.

Nedeljkovićeva ističe da „niko ne sprečava roditelje da pozovu koga god žele i pozivnice podele na drugi način – na odmoru, pre ili posle časova i time grade vaspitni model svoje dece”.

– Što se tiče primera sa pozivnicama za rođendan, reč je o, nadamo se, slučajnoj zameni teza pojedinih medija. U pravilniku nigde ne piše da neko mora svu decu da pozove na rođendan. Roditelji mogu da pozovu koga god žele. Suština je u načinu podele pozivnica na času na kome su prisutni svi učenici i učiteljica. Ne možete podeliti pozivnice preskačući jedno, dvoje, troje mališana zbog njihovih ličnih svojstava. Pošto je reč o deci mlađeg uzrasta, koja ne razumeju zašto ih neko izdvaja iz društva, kod njih izuzimanje može da izazove doživljaj odbačenosti i neprihvatanja, pa mogu da budu povređena i tužna. Teško im je objasniti zašto se razlikuju i zašto ih neko ne želi. Primer koji se pojavio u medijima odnosio se isključivo na deljenje pozivnica na času, u prisustvu učiteljice – istakla je za „Politiku” Nedeljkovićeva, pojasnivši da Ministarstvo prosvete ne ulazi u to na koji će način roditelji deliti decu van časa i obrazovne ustanove.

Ona naglašava da je novi pravilnik važan jer uređuje postupanje vrtića ili škole u slučaju kada se sumnja da se dogodilo, ili se zaista i dogodi diskriminatorno ponašanje, odnosno kada se nekome vređa ugled, čast ili dostojanstvo. Taj podzakonski akt predstavljen je javnosti prethodnih dana, a donet je na osnovu prošlogodišnjeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), kojim se uređuju predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji. Pravilnik se od 1. septembra primenjuje u vrtićima, školama i đačkim domovima u Srbiji, a potpisom ga je 14. juna odobrio Mladen Šarčević, ministar prosvete.

Ako postoji sumnja u diskriminatorno ponašanje zaposlenog u školi, vrtiću, ili učeničkom domu, njegova odgovornost utvrđuje se putem disciplinskog postupka. Ukoliko postoje indikacije da je povredu zakonske zabrane diskriminacije načinio učenik, za to će odgovarati njegovi roditelji, i to pred sudijom za prekršaje. Ako je roditelj izvršilac diskriminacije, odgovornost se utvrđuje pred Brankicom Janković, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, ili u sudskom postupku. Odgovornost nekog trećeg lica utvrđuje se takođe u postupku pred pomenutom poverenicom, ili pred sudom.

Jankovićeva ističe da njen kabinet nije učestvovao u izradi pravilnika, ali da se on može izmeniti ukoliko se pokaže da je potrebno. Potvrđuje da nigde u pravilniku nije naveden primer sa deljenjem pozivnica.

– Pretpostavljam da su ga predstavnici Ministarstva prosvete naveli u nameri da simbolično ukažu na problem mogućeg isključivanja dece. Ono što je pozitivno jeste namera i odlučnost da se spreči diskriminatorno ponašanje, a kako će se pravilnik sprovoditi u praksi, ostaje da vidimo – kaže za naš list Jankovićeva i dodaje da je najvažnije da nastavnici i vaspitači razumeju suštinu ovog pravnog akta i ličnim primerom, putem razgovora i nastavnog sadržaja, prenesu je deci.

Najteži oblici diskriminacije u vrtićima i školama

Kao primeri težih oblika diskriminacije navedeni su, između ostalog, izlaganje ruglu učenika koji je tražio zaštitu od diskriminacije, neopravdano smanjivanje ocene učeniku čiji je roditelj prijavio diskriminaciju nad detetom, ispisivanje rasističkih, ksenofobičnih, antisemitskih, antiislamskih, homofobičnih, seksističkih poruka ili simbola na školi, vrtiću, domu ili u neposrednom okruženju.

U ovoj grupi su i pozivanje na nasilje prema pripadnicima LGBT populacije putem društvenih mreža, izlaganje ruglu učenika, roditelja i zaposlenih u školi iz osetljivih društvenih grupa, „kao što su, na primer, romske devojčice”.

Bez podsmevanja i šala na račun druga

Novi podzakonski akt sankcioniše podsmevanje drugu iz odeljenja, pevanje pesama i pričanje viceva i šala koje ga vređaju, slanje uvredljivih poruka putem mobilnog telefona ili računara, ignorisanje, odbijanje školskih drugara da sede sa njim u klupi zbog njegovog izgleda, nacionalne pripadnosti, invaliditeta. Zabranjena su i bilo kakva pogrdna imitiranja i oslovljavanja učesnika u obrazovanju, bez obzora na to da li je reč o đacima, njihovim roditeljima, ili zaposlenima u obrazovnim ustanovama. Kao što se štite prava svih njih, i sankcije se odnose na sve njih.

U delu sa kaznenim odredbama navedeno je i da direktor škole ili vrtića ima obavezu da preduzme zakonom utvrđene mere i aktivnosti prema zaposlenom, roditelju i trećem licu i prijavi diskriminaciju nadležnim državnim organima. Ako to ne učini, direktor je odgovoran za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera protiv diskriminacije i ministar prosvete ga onda razrešava dužnosti.