Za uho laika neki detalji zvuče nebitno, a drugi slično, pa se, bez loše namere, priča suštinski potpuno izmeni. A strepnja raste…
U istraživanju objavljenom 21.juna u američkom stručnom časopisu iz oblasti akušerstva i ginekologije ( „American Journal of Obstetrics & Gynecology“ ), koje su obavili lekari sa New York–Presbyterian/Weill Medicinskog fakulteta Univerziteta Cornell, navodi se da je rizik da Apgar skor u petom minutu od rođenja bude 0 čak 10 puta veći kod porođaja kod kuće, u odnosu na porođaje u porodilištu! Apgar skor 0 je najniža moguća vrednost ( najveća je 10 ), i znači da novorođenče ne pokazuje znake života; i nakon 5 minuta uspešna reanimacija novorođenčeta je moguća, ali prekid cirkulacije duži od 5 minuta, a samim tim i nedostatak kiseonika, može dovesti do teških oštećenja brojnih organa, a naročito mozga, i ostaviti trajne, teške posledice po zdravlje bebe.
Istraživanjem je obuhvaćeno skoro 14 miliona (!) porođaja u terminu, dakle nakon punih 37 nedelja trudnoće, i bebe teže od 2500g, u periodu od 2007-2010.godine. Analizirani su podaci u odnosu na mesto gde se porođaj odvijao – u bolnici, u „alternativnim“ porodilištima ( ustanove koje ne izgledaju konvencionalno, ali su „specijalizovane“ za porođaje ) ili kod kuće, kao i u odnosu na to da li je porođaj obavljen u prisustvu lekara iz porodilišta, babice iz porodilišta, babice u „alternativnim“ porodilištima ili „kućne“ babice.
Istraživači su utvrdili da relativni rizik ( RR ) za Apgar skor 0 za porođaje kod kuće uz prisustvo babice iznosi 10,55 u poređenju sa porođajem u porodilištu uz prisustvo lekara. Dakle, više od deset puta veći! RR za porođaje pod nadzorom babice u „alternativnim“ porodilištima bio je 3,56, dok je RR za porođaje u porodilištu u prisustvu babice iznosio 0,55, što sugeriše da je presudni faktor mesto porođaja, a ne obučenost osoblja koje nadzire porođaj.
Rizici kod porođaja kod kuće bili su najveći kod prvorotki, sa RR za Apgar 0 čak 14,24 ( četrnaest puta veći! ) u poređenju sa porođajima prvorotki u porodilištu pod nadzorom lekara.
Uz to, porođaji kod kuće uz prisustvo babice nosili su RR od 3,80 za konvulzije ( epileptični napadi, koji u ovom slučaju nisu posledica epilepsije, nego odgovor nezrelog mozga na različite metaboličke poremećaje ( najčešće nizak nivo šećera, tj.glukoze ( hipoglikemija ), ili nizak nivo kalcijuma u krvi ), koje je moguće korigovati jedino u bolničkim uslovima ) ili teške neurološke poremećaje, u odnosu na porođaje u bolnicu u prisustvu lekara. U „alternativnim“ porodilištima RR je bio 1,88, a za porođaje u porodilištima, ali u prisustvu babice RR je bio 0,74, u odnosu na porođaje u prisustvu lekara.
Autori navode da su dobijeni rizici verovatno i potcenjeni, jer su brojna deca kod kojih je došlo do komplikacija nakon porođaja kod kuće, transportovana u bolnice, i time postala deo bolničke evidencije.
“Veličina rizika povezanog sa porođajima kod kuće je alarmantna,“ izjavio je autor studije, dr Amos Grünebaum, šef porodilišta u New York–Presbyterian/Weill Cornell. “Iz tog razloga lekari ne bi trebalo da nude porođaje van bolnica, nego da savetuju protiv njih “, navode autori.
Ključni problem je nedostatak odgovarajućih sredstava za rešavanje urgentnih stanja tokom porođaja kod kuće, navodi dr Frank Chervenak, koautor studije i direktor maternalno-fetalne medicine u New York–Presbyterian/Weill Cornell. „( Tokom porođaja ) Moguće su nepredvidljive komplikacije koje zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju. Ako se to desi kod kuće, pa je neophodan transport u bolnicu, često je teško pobediti vreme da bi se sprečio smrtni ishod ili neurološki problemi”.
Ova studija je u suprotnosti sa tvrdnjama da je porođaj kod kuće niskorizičan, koje je 2012. izneo američki Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku. Oni su svoje zaključke zasnovali na podacima da je među ovim porođajima manje prevremenih porođaja i manje novorođenčadi male porođajne tezine ( ispod 2500g ), kao i manje porođaja tinejdžerki i žena sa višeplodnim trudnoćama. Sve navedene trudnoće spadaju u rizične, pa je i za očekivati da će se žene sa takvim trudnoćama više opredeljivati za porođaj u bolničkim uslovima. Međutim, ova, najnovija studija, pokazala je da je rizik veći i kada se iz studije isključe sve navedene, rizične trudnoće.
Šta vam, dakle, savetujemo? Pronađite lekara sa kojim se razumete i u koga imate poverenja, i njega pitajte sve što vas interesuje. To je najkraći i najpouzdaniji put, pa ni on vam ne garantuje da će sve biti idealno. Zašto? Zato što je svaki porođaj priča za sebe, zamršena priča sa brojnim detaljima, faktorima i okolnostima koje mogu biti različite i promenljive. U bolnici je hladno, ili pretoplo, gužva ili nema nigde nikoga, medicinsko osoblje se previše glasno šali i priča, ili je nervozno i nekomunikativno, ne posvećuju nam dovoljno pažnje, sobe su male i pretrpane, hrana neslana, kupatila dotrajala, posete zabranjene, beba puno plače, a sve boli… A mi želimo da taj događaj protekne u savršenom redu, da ga pamtimo kao najlepši u životu. Možda bi nam bilo bolje da se, kao naše prabake, porađamo kod kuće? Tabloidi tvrde da bi. Nadam se samo da njihov uticaj nije ni približno veliki kao tiraži. Nadam ste i da ste odvojili malo vremena da pažljivo pročitate rezultate ove studije. To nipošto ne znači da treba da se plašite, nepobitna činjenica je da najveći broj porođaja protekne bez ikakvih komplikacija. A moj stav, zasnovan na iskustvu rada u porodilištu, ali i ličnom iskustvu dvostruke mame, jasno je protiv porođaja bilo gde van porodilišta. Radije povedite najbitnije iz kuće, tatu, sa sobom.
Izvor: Medscape
Priredila: dr Ivana Veljić
Komentari 0