Pogrešno je reći da dete apsolutno nikada i ni pod kojim okolnostima ne može da se stara o mlađem. Može da obrati više pažnje na batu ili seku dok mama sprema večeru ili dok ode u nabavku, na primer. To su kratki vremenski intervali nakon kojih će se oboje dece dobro osećati. Pozitivnu poruku šaljemo detetu ukoliko mu skrenemo pažnju da je važno i lepo brinuti o drugoj osobi. Međutim, roditeljska uloga je da deci zadaju male zadatke povremeno, nasuprot stvaranja stalnih i redovnih zaduženja koja deci ne priliče.
Ukoliko se situacije u kojima starije dete treba da brine o mlađem bez prisustva roditelja stalno ponavljaju, postoji velika šansa da će vremenom starije dete imati potrebu da ga mlađe sluša i poštuje kao starijeg autoriteta. Na taj način može biti ugrožen njihov odnos ravnopravnosti što nije dobro ni za starije ni za mlađe dete.
Obrazac brige o mlađem se prenosi kasnije o životu, mlađe dete može biti pasivnije i očekivati od starijeg bezgraničnu pomoć i spas iz nevolja, dok će stariji brat ili sestra misliti da to jeste njihov zadatak jer su tako naučeni od malena.
Pojedini roditelji smatraju da je čuvanje mlađih bata i seka šansa da njihova starija deca nauče šta je odgovornost. Istina je da ta vežba odgovornosti u ovom uzrastu nije najbolja ideja. Učenje odgovornosti preko čuvanja drugog ljudskog biće će biti njihov zadatak kada oni postanu roditelji, a pre toga mogu da vežbaju da budu odgovorni za svoje ponašanje u školi, prema drugarima i članovima svoje porodice. Mogu da odgovorno odrađuju obaveze oko kojih su se unapred dogovorili sa roditeljima, da rade domaće zadatke, idu na treninge ili raspremaju svoju sobu. Bitno je da odgovornosti dolaze spram uzrasta u kojem se nalazi dete i da ih ne bude previše u detinjstvu.
Imati dvoje dece nije nimalo lak posao, a veliki broj roditelja saopštava da je vaspitanje dece najveći izazov sa kojim se suočavaju.
Komentari 0