Ipak, svaki roditelj često se nađe u situaciji kad ne prepoznaje sam sebe i reaguje na način da se kasnije pita odakle to dolazi.
„Ako u svom glasu ili nekoj rečenici shvatite da zvučite baš kao vaša mama ili tata, to nije ništa neobično“, tvrdi dr. Lisa Firestone, klinički psiholog iz Udruženja Glendon i urednica na veb portalu PsichAlive i autorka stručnih knjiga iz oblasti psihologije.
Najosetljiviji smo u situacijama koje nas podsećaju na našu prošlost
Dr Lisa Firestone objašnjava da su u svakome od nas usađene neke osobine naših roditelja i da je normalno da ponekad izađu na videlo. Ovo može biti dobro jer tako preuzimamo i osobine kojima se divimo i koje poštujemo kod svojih roditelja.
S druge strane, i negativne karakteristike naših roditelja nalaze se duboko u našoj psihi i utiču na naše ponašanje. Na žalost, mnoge od tih osobina uzrokovale su nam strahove i frustracije tokom odrastanja, a kod mnogih su posledice prisutne iu odraslom dobu. Takve negativne osobine najčešće izađu na videlo u trenucima stresa koji nas podsećaju na našu prošlost.
„Možda se ne sećamo zašto je naš otac izgubio kontrolu u nekim trenucima ili zašto nas je mama zadirkivala kada smo bili deca. Tek kada se sami“ uhvatimo „kako istu stvar radimo sa sopstvenim detetom, shvatamo zašto su naši roditelji bili takvi“, tvrdi Lisa Firestone.
Dobra vest je što kad primetimo ove osobine kod sebe i kad shvatimo odakle one potiču, možemo preoblikovati vlastite stavove i postati sličniji roditelju kakav želimo biti, a ne moramo nužno biti poput roditelja koji nas je vaspitavao.
Kako postati roditelj kakav želite biti?
Posmatrajte svoje reakcije u interakciji s detetom, a posebno one koje prikazuju osobine kakve ne želite imati. Pokušajte otkriti što u vama podstiče takvo ponašanje. Na primer, da li vas izaziva određeno ponašanje deteta ili situacija u kojoj se nalazite? Da li izaziva gubitak strpljenja i frustraciju pomaganje detetu oko domaćeg zadatka ili gubite kontrolu zbog njegovih ispada besa? Setite se situacija i događaja koji prethode i vode do negativne interakcije između vas i vašeg deteta, savetuje Lisa Firestone.
Sledeći korak je zapitati se da li proživljavate sa sopstvenim detetom ponovo neke aspekte svog detinjstva. Morate postati svesni načina na koji ste sami bili odgajani i kako su se vaši roditelji odnosili prema vama. Zapitajte se da li su vaši roditelji bili nestrpljivi sa vama kada su vam pomagali oko domaćeg zadatka. Da li su vam davali podršku, bili previše zahtevni ili su izgubili kontrolu u trenucima kad ste vi imali emocionalne probleme?
Kad sami sebi ispričate svoju priču, to će vam pomoći da razumete sopstvena dela u sadašnjosti i svesno odlučite na koji način želite krenuti u budućnost.
Razvite saosećanje prema vlastitom unutrašnjem detetu
Mnogim ljudima je teško prisećati se vlastite prošlosti i detinjstva, ali i prihvatiti da su njihovi roditelji samo ljudi i zato nesavršeni. Ljudi se često nesvesno identifikuju sa kritičkim stavovima koje su im upućivali njihovi roditelji. Važno je stvoriti saosećanje prema svom unutrašnjem detetu kako bismo taj osećaj mogli proširiti na svoju decu. Potrebno je razlikovati manje poželjne osobine koje smo nasledili od roditelja i zadržati kvaliteta kojima se divimo kod njih.
Tek kada uspostavimo vezu između prošlih događaja i sadašnjeg ponašanja, i kada stvorimo saosećanje prema sebi, tek tada možemo postati jači i savladati te negativne osobine koje smo nasledili od svojih roditelja. Moramo shvatiti da nismo naši roditelji, a isto tako naša deca nisu mi.
Prema mišljenju Lisa Firestone, tako ćemo postati više koncentrisani na ono što se zaista događa s našom decom. I moći ćemo se odvojiti od roditelja kakvi ne želimo biti i postati osobe kakve želimo da budu uzor našoj deci.
Komentari 0