Kada ona ne uspeva da delegira
Zvona za uzbunu na rizik od mentalne preopterećenosti se kriju i u nekim ponašanjima žena: na primer, uvek je ona ta koja izlazi sa posla da bi se pobrinula o bolesnom detetu ili kada bejbisiterka ne može da dođe, kada muškarac i uradi nešto ona obavezno kontroliše da li je sve u redu, svako veče pravi liste u glavi.
Mnoge žene su rasle gledajući kako njihove majke komanduju po kući i porodici i imaju tendenciju da reprodukuju isti model ponašanja. Od malena su na poklon dobijale lutke i šporete, dok je brat dobijao kola i radni sto. Ove žene su odgajane tako da čuvaju, duboko usađenu, ideju da su porodica, dom i ognjište njihovo kraljevstvo. Tako su žene kročile na poslovnu arenu a da se model porodične i kućne organizacije nije promenio u korenu. „Jako duboko je u mnoge žene usađena ideja da moraju da budu aktivne na svim frontovima, da budu efikasne na poslu i da brinu o porodici i kući. To je model super žene koju je društvo tera da imitira“, objašnjava autorka.
Postoji, između ostalog, i određena percepcija sposobnosti polova. „U poslovnom okruženju je sasvim normalno da žena izađe prva iz kancelarije da bi uzela decu u školi, da bi ih odvela na vannastavne aktivnosti ili kod doktora. Za jednog muškarca, nešto slično je manje prihvatljivo: neko bi mogao da pomisli da muškarac nije dovoljno motivisan na poslu ili nije od poverenja. Dok veći deo populacije smatra da posao treba da bude apsolutni prioritet muškaraca, mentalno opterećenje će i dalje padati isključivo na leđa žena.“, kaže autorka.
Neke žene se muče da skinu sa sebe deo preuzetih obaveza jer nemaju poverenja u sopstvene partnere. Tako im one poveravaju neke poslove ali ne delegiraju u potpunosti: konstantno kontrolišu ono što se radi kao i način na koji se radi, što za rezultat ima to da sebi ne olakšavaju težinu posla. Ove žene su u stalnoj potrazi za nepostojećom perfekcijom, zbog čega je njihov posao uzaludan, bez cilja i samo im komplikuje život.
Posledice mentalne opterećenosti
STRES, pre svega. „Činjenica da mentalno opterećenje osećaju samo žene je nepravedna, seksistička i izvor nejednakosti. A utiče i na zdravlje. Biti jedina osoba koja je odgovorna za organizaciju i planiranje je mnogo stresno. Uloga porodičnog menadžera se ni ne ceni puno i to samo po sebi uzrokuje stres.“
Tenzije u partnerstvu. „Nedostatak priznanja je glavni razlog svađa: žena se oseća usamljeno pred obavezama a povremeno se stiče utisak i da su partneri na različitim stranama.“
Otežana koncentracija. Ako žena istovremeno pokriva sve uloge – od čišćenja kuće do nabavke, od vođenja dece u školu i vannastavne aktivnosti do kuvanja, od koordinacije sve eksterne pomoći do organizacije društvenog života i plaćanja računa – njen mozak je stalno pod pritiskom. „Veruje se da su žene odlične u multitaskingu“, piše autorka, „ali to nije tačno, nijedan mozak ne uspeva da u isto vreme pruži jednaku pažnju dvema stvarima.“
Ideja da za ženu ne postoji napredak u karijeri. Uverenje da će ženin prioritet uvek biti porodica i kuća je jako teško u društvu u kom živimo. Posledica toga je privilegovanje karijere muškarca, za koje se pretpostavlja da su angažovaniji i motivisaniji na poslu. Mentalno opterećenje, stoga, ima za posledicu postojanje staklenog plafona, onog praga napredovanja na poslu koji je zabranjen za žene i koji ograničava jednakost na najvišim nivoima hijerarhije.
Gubitak poverenja u sebe. Pošto je uvek rastrgana između porodičnih i poslovnih obaveza, kod žene se rađa osećaj krivice i podrivanje samopouzdanje, jer ne može da zadovolji sve potrebe a, svakako, ne na nivou savršenstva koji joj se nameće.
Komentari 0