– Za one koji vole decu, biti učitelj je najlepši poziv – ponosno priča učiteljica Milanka. – A, meni je ovo kao da nije posao nego hobi. Dok radim uživam. Svakodnevno budno pratim moju dečicu, radujem se i tugujem s njima. Trudim se da ih razumem, da ih zagrlim kad god je potrebno. Da odgovorim na sva đačka pitanja, da ih motivišem. Jer, duboko verujem da učitelj sa roditeljima određuje budućnost deteta. Koliko liče na roditelje, deca toliko liče i na učitelja. A, rezultat mog i roditeljskog rada videće se kad dete bude u pubertetu, negde potkraj sedmog-osmog razreda.
Vaspitavanje i učenje mališana bez straha, za našu sagovornicu je osnovno načelo rada. Svoje đake, veli, ne kažnjava i ne nagrađuje. Trudi se, takođe, da što više gradiva nauče na času i da što manje obaveza odnose kući. Šta ne razumeju da pitaju nju, a ne roditelje. U kući, smatra, što više vremena treba da provedu sa roditeljima.
– Na času im uvek tražim više znanja, a oni uvek daju najviše što mogu – nastavlja učiteljica Milanka. – Stroga sam u zahtevima, ne i u ocenama. A, ako dete neko gradivo ne može da savlada, ne insistiram, važno je da nauči osnovne pojmove. Ukoliko detetu ne ide matematika, ide neki drugi predmet. Deca, jednostavno, imaju različite sklonosti. Oni uče i nauče gradivo, ali ih u školi treba naučiti životu i življenju u kolektivu.
NAJVAŽNIJI VASPITNI ZADACI
TOKOM nastave najviše pažnje posvećujem vaspitnim zadacima – priča naša sagovornica. – Trudim se da đacima usadim ljudske vrline, da neguju i razvijaju ljubav, da budu humani i uvek spremni da pomognu, jer roditelji, prezauzeti trkom za životom, nažalost, sve manje vremena imaju za vaspitanje dece. Ima, takođe, i ambicioznih roditelja koji previše uče decu pa su mališani nezainteresovani na času. Učitelj sve to mora da ima u vidu.
Jelena Matijević
Komentari 0