Moje dete je na Goču od četvrtka… Starije… I nedostaje mi… I sve je to ok da nije sa dve i po bila sa tetkinom porodicom 15 dana na moru. Da nije prvi put otišla na rekreativnu bez svoje vaspitačice i drugara već se prišljamčila bratu. A nije imala ni čestite tri i po godine. Ali, sada imam još jedno dete pa odlazak deteta više nije prilika za malo predaha već čuvanje onog drugog deteta i kukanje za prvim.
Upisna groznica je počela da me hvata još prošle godine kada smo naručili policu za knjige, radni sto i stolicu. Onda je krenulo predškolsko i domaćih zadataka nije bilo koliko sam očekivala. Što je odlično jer sam ja među pelenima i zubićima. Niču nam i mlečni a i oni stalni.
Verujem da sam bila prva mama koja je otišla po listu za lekaraske preglede. Pre nego što su lekari specijalisti izbacili rasporede mi smo preglede već završili. Dokumenta odavno spremna i čim smo dobili potvrdu iz vrtića mi smo zakazali testiranje. Ali nismo prvi dan testiranja pošto smo imali obaveze tako da smo tek drugog dana došli na red. J
Loša stvar kada žurite je ta što dođete na testiranje sa šest godina i tri meseca. I to se vidi. Prvo svi malo popričamo sa pedagogom (mogli smo da biramo da li ćemo kod pedagoga ili psihologa). Onda ostavimo dete i izađemo. Ja sam onda mogla da obilazim školu koju mi se čini da sam završila tek pre neki dan. I dalje je divna ali je mnogoooo veća. Ima divnu salu (mi smo imali fizičko u nekadašnjoj kuhinji). Imamo opremljene kabinete. Kada sam ja krenula u peti razred selili smo se samo nedelju dana i onda su nas smestili u učionice. Jer od opreme smo jedino imali par geografskih karti i jedan skelet za biologiju. Danas imaju kabinete za sve predmete, projektore, razna pomoćna sredstva. A ja nekako uopšte nisam sigurna da će im biti mnogo zanimljivije nego nama. Ja sam od trećeg učila obavezan ruski jezik a od petog engleski. Danas deca od prvog imaju obavezan engleski i fakultativno nemački ili ruski. Odabrala za nemački jer bolje neka uči odmah da ne čekamo peti da drugi imaju bolje znanje. Volim ruski ali kažu da je nemački korisniji. Ja sam u srednjoj slušala versku nastavu. No, neću moje dete da gušim verom od malih nogu, ići će na građansko. Učinilo mi se da su moje odluke dosta drugačije od logičnih. Ipak valjda je dobro što svoje želje ne reflektujem na dete.
Dok čekamo Dodu, čujem razgovor dve mame. Razredna neće da vodi dete jedne od njih na ekskurziju jer ima trojku iz vladanja. Razredna je negativac u ovoj priči. Muž me je gurnuo da zatvorim vilicu koja je visila. Ja sam bila u šoku kada sam čula da je moguće imati trojku iz vladanja u osnovnoj školi. Pa šta ta deca rade u školi ? A tek mi je trideset.
Isidoru je zanimalo jako šta će je pitati i o čemu će razgovarati na testiranju. Ja se i dalje sećam štapića koje stave na sto pa sam trebala da pokažem koji je najduži ili najdeblji. Sada je to manje formalno. Dete crta porodicu i razgovaraju. Pitali su me još i kakva su njena drugarstva u vrtiću i van njega, kakva je u igri.
Posle nekih dvadesetak minuta pozvali su i nas unutra. I zadovoljna sam bila onim što sam čula. Pedagog je rekao da se vidi da je ‚‚januarsko dete‚‚ ali da je velika želja za učenjem. Da joj treba učiteljica koja će da malo ukroti njen buntovnički duh ali da ga ne uguši. A moje dete nije moglo da čuti tih par minuta dok je pedagog svoje izlagao pa sam se malo preznojavala od sramote i jedva čekala da zatvorim vrata za sobom.
Kupili smo ranac, pernice dve (kockasu i okruglu) i vrećicu za patike. Sve isto dezenirano, anatomsko, kako već ‚‚propisi‚‚ nalažu. Mozda vrećica i ne treba jer neki patike ostavljaju ali zlu ne trebalo, zamislite da treba a ja je nemam odmah. Daleko je knjižara. Za udžbenike ne znamo ništa do septembra. Ta činjenica mi malo izaziva nelagodu. I krštenje mlađem detetu sam zakazala nedelju dana po polasku u školu starijeg da ne bi bilo previše gužve tih dana.
Nedavno su prvaci imali mogućnost da obiđu školu. Bili su organizovani javni časovi iz svih predmeta kao i iz različitih sekcija. Kabinet nemačkog joj je bio najinteresantniji. Ali nije joj se dopalo kako izgleda učionica. Prostorije produženog boravka da. Izgledala mi je malo zabrinuto ali mislim da je ovo odličan način da deca shvate šta ih čeka.
I moram da preporučim jedan priručnik izdavača ‚‚Kreativni centar‚‚ a zove se ‚‚Mama i tata polaze u školu‚‚. Pročitala sam je kada smo počeli da se bavimo 
lekarskim pregledima a ponovo pred testiranje za upis. U njoj se može naći sve. Od toga koja su vam dokumenta potrebna do onih saveta kako da detetu približite pojam škole i kako da kreativno i korisno provedete vreme do velikog 1.-og septembra. Sigurna sam da ću je još čitati ovog leta.
I tako čekam ćerku sa rekreativne. Četvrte po redu, poslednje vrtićke. Kao da je juče bilo kada je otišla prvi put. Vratilo mi se jedno samostalno dete od tri i po godine. Hvala vaspitačima do neba.
A od jeseni nas čekaju nove avanture.
Kao i uvek, vrlo realistično i jasno napisano. Hvala!