Foto> Pixabay
Roditelji često ove dečje signale zanemaruju u želji da im dete bude kulturno, lepo vaspitano i druželjubivo. Ipak, da li uvek i po svaku cenu treba gušiti detetov unutrašnji osećaj?!
Jedno je sigurno – intuiciju mališana ne možemo da prevarimo.
DECA TAČNO ZNAJU S KIM ŽELE DA SE DRUŽE, KOME DA SE SMEJU, A KOGA DA IZBEGAVAJU.
Takođe, oni uvek jasno osete kada smo mi kao roditelji tužni, uplašeni, kada nas nešto muči. Njihova intuicija je izuzetno izražena, pa kada osete nepoverenje prema nekome ispostavi se da ni ta osoba ne veruje mnogo u sebe.
Sve ovo je pokazalo i istraživanje naučnika sa više kineskih univerziteta koji su okupili nekoliko stotina odraslih i dece i dali im zadatak da ocene osobe na osnovu njihovih slika.
U prvom testu ocenjivali su nivo poverenja koje osećaju prema toj osobi, a u drugom nivo njihove atraktivnosti. Ispostavilo se da su i deca i odrasli pokazali sličnu procenu.
Mali i veliki ispitanici su nasmejana lica, koja izgledaju zadovoljno i samouvereno, ocenili kao privlačnija. Njih su povezivali sa boljim, kvalitetnijim i uspešnijim osobama i poželjeli da budu u njihovoj, a ne u blizini zbunjenih i lica bez osmeha.
Roditelji često uče decu da poštuju sve odrasle osobe, a ima onih koji kažu da su odraslu uvek u pravu. Međutim, ovo može da bude mač sa dve oštrice jer upravo odrasli mogu da povrede dete.
UČITI DETE DA JE NEPOŠTOVANJE NE SLUŠATI ILI IGNORISATI ODRASLU OSOBU PONEKAD MOŽE DA GUŠI DEČJU INTUICIJU.
Intuicija i instinkt ne služe samo da nas upozore na opasnosti već i da nam ukažu na stvari koje nas čine srećnim i koje nas ispunjavaju.
Zadatak roditelja, ali i učitelja, je zato da podstaknu decu da veruju svom instinktu u situacijama opasnosti ali i sreće, da ih nauče da ove osećaje vrednuju uz pomoć logike kako bi im dala smisao i pomogla da donesu najbolju moguću odluku.
Zato je važno da učimo dete da bude kulturno i ljubazno prema ljudima iz okoline, ali još više je važno da ga naučimo da sluša sebe, kao i to da mi sami naučimo da slušamo i poštujemo detetov osećaj.
Komentari 0