Deca niskog rasta u našoj zemlji sa velikim zakašnjenjem stižu do endokrinologa, odnosno tek sa navršenih 13 ili više godina. To je ozbiljan propust jer u tom uzrastu medicina može da uradi mnogo manje nego da je dete upućeno u mlađem dobu. Srećom, nizak rast je najčešće posledica genetike, ali odluku o tome da li dete treba da se ispituje, ne bi trebalo da donose roditelji već pedijatri koji prate rast deteta.
– Kada bi se ispoštovali svi predviđeni pregledi merenja telesne visine i težine, kojih prema Nacionalnoj uredbi o zdravstvenoj zaštiti žena, dece i omladine ima 17, i još osam dodatnih ako se uoči problem, ne bi dolazilo do propusta u uočavanju poremećaja razvoja – kaže dr Tatjana Milinković, endokrinolog Instituta za majku i dete “ Dr Vukan Čupić“.
Povoljna okolnost je da više od 80 odsto domova zdravlja u Srbiji ima visinometre i koristi elektronske karte rasta, što će u budućnosti ovaj problem učiniti lako prepoznatljivim. Jer, se osim genetskih, postoje i drugi brojni uzroci niskog rasta.
– Intrauterusni zastoj u rastu, alergija na gluten, urođeni ili stečeni nedostatak hormona štitaste žlezde, poremećaji u razvoju kostiju, hronična bubrežna insuficijencija, bolesti koje zahtevaju dugotrajnu primenu visokih doza glukokortikoida, hronične teške plućne i srčane bolesti koje nisu pod kontrolom i mnoge druge, genetski definisane bolesti mogu da budu razlog nepostizanja odgovarajuće telesne visine u dečjem uzrastu – napominje dr Milinković.
Hormon rasta koji se najčešće dovodi u vezu sa ovim zdravstvenim problemom je vrlo retko uzrok niskog rasta. Tek jedno od 4.000 dece ima nedostatak ovog hormona.
– Samo oko pet odsto dece niskog rasta ima neki endokrinološki poremećaj – kaže dr Milinković. – U nerazvijenim zemljama sveta do nedovoljnog rasta dolazi uglavnom zbog pothranjenosti, što nije slučaj kod nas.
Komentari 0