Foto: Pixabay
Ako se vaš mališan opet vratio kući tužnog izraza lica, ali ne želi da vam kaže da li ga je povredio neki drug u igri ili vidite da je ponovo razočaran, a samo ćuti i ne otkriva uzrok neraspoloženja, znači da je na dobrom putu da ima problem sa iskazivanjem emocija.
Umesto da se povere roditeljima, mališani kriju razloge tuge, ljutnje, straha, pada samopouzdanja, ljubomore… A to nije dobro i mora na vreme da se reaguje.
– Deca moraju da nauče kako da ispolje osećanja, kako da se uhvate ukoštac sa njima i potom da nastave dalje, a ne da pokušavaju da ih potisnu – upozorava Viki Panaćione, dečji psiholog i osnivač Instituta za bolje roditeljstvo u Melburnu.
Dete uvek pitajte da li ima ideju kako da reši problem koji se pojavio?
Ako mališani osećaju da ne treba da imaju emocije ili da su njihova osećanja loša, počeće da ih potiskuju i neće uspeti da prihvate strategije zdravog suočavanja. Pogrešno je uljuljkivati ih.
Dobro je da ih pitate o nekom događaju: “Zašto misliš da je do toga došlo?” ili “Imaš li predlog kako bi moglo da se reši?”, jer bi tako mogli da ih podstaknete da se pozabave problemom koji ih muči, a ne da ga guraju pod tepih.
Stručnjaci kažu da je važno da odrasli naprave takvu atmosferu u kući da dete vidi da je tu sigurno i da može da se otvori.
– Roditelji pružaju znatno veću utehu time što slušaju nego onda kada govore detetu ako imate razumevanje za njegovo raspoloženje, koje svakako varira, tada će ono uvek biti voljno da dođe i otvori vam dušu – tvrdi dr Mel Levin, profesor pedijatrije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu.
Komentari 0