Foto: Pixabay
Istraživači su pratili 1000 dece od rođenja pa dok nisu napunili 32 godine. Ukratko, samokontrola jednog petogodišnjaka spada u jedan od najboljih predskazivača budućeg zdravlja, dobrostanja i uspeha u odraslom dobu.
Drugim rečima, ako naučite da kod svoje dece povećate nivo samokontrole, pomoći ćete im da se razvijaju i rastu tako da iskoriste svoj pun potencijal.
Još malo o istraživanju (jer su rezultati zaista fascinantni)
Istraživanje je pokazalo neverovatnu povezanost između ponašanja i temperamenta dece u detinjstvu i kvaliteta njihovog života kada odrastu. Efekat samokontrole na kvalitet života je zapanjujući. Deca koja su u toku studije pokazala slabije sposobnosti samokontrole su:
- imala više zdravstvenih problema (27% u poređenju sa 11% koliku si imali oni sa boljom kontrolom sopstvenih impulsa);
- zarađivala minimalnu platu (32% u poređenjeu sa 10%);
- imali kriminalni dosije (43% u poređenju sa 13%).
- razvili zavisnost od neke supstance (10% u poređenju sa 3%).
A tu je i čuveni Mančmelou test o kom smo nedavno pisali, gde su grupi četvorogodišnjaka dali po mančmelou, napomenuvši im pritom da će, ukoliko sačekaju sedam ili osam minuta da ga pojedu, dobiti još po dva mančmeloua. Deca sa boljom samokontrolom su na razne načine pokušavala sebi da skrenu pažnju sa kolača. Gledali su negde sa strane, pričali tiho sami sa sobom, pokušavali da osmisle nekakve igre, neki su čak pokušavali da zadremaju. Nakon četrnaest godina pronašli su dečake na kojima je izvršen test i utvrdili da su dečaci koji su čekali na taj drugi mančmalou sada mladići koji su bolji učenici, popularniji u društvu i da su još uvek u stanju da odlože sitna zadovoljstva da bi ostvarili veće ciljeve.
A šta je, zapravo, samokontrola?
Jednostavnim rečima, samokontrola je sposobnost da upravljate svojim ponašanjem i emocijama kako biste ostvarili neki dugoročni cilj. Ovo znači kontrolisanje impulsa, odlaganje zadovoljstva, istrajnost u suočavanju sa izazovima, strpljivo čekanje u redu i kontrolisanje emocija kada vam se čini da ćete eksplodirati. Većina dece završi proces razvoja samokontrole do desete godine.
A zašto je to važno?
Deca kojoj nedostaje samokontrola nisu manje inteligentna. Impulsivni ljudi i oni koji brzo i lako prihvataju rizike imaju druge kvalitete. Ona deca koja kasnije postanu avanturisti, istraživači, preduzetnici i izumitelji čestu su zapravo bila vrlo impulsivna od malena. Ali kao što mogu uraditi nešto veliko, mnogo lakše mogu upasti u velike nevolje.
Samokontrola ima direktan uticaj na sposobnost pravilnog donošenja odluka. Nedostatak samokontrole u detinjstvu može dovesti do toga da dete pretera sa slatkišima na nekoj žurci, provede više vremena igrajući igrice nego radeći korisne stvari ili poneki tantrum više. I to sve deluje prilično bezazleno u tom uzrastu. Ali, tokom puberteta, nedostatak samokontrole počinje da pokazuje svoje najružnije lice.
Adolescenti kojima nedostaje samokontrola verovatno će donositi odluke koje ih lako mogu odvesti pogrešnim putem. Ovo odlučuje odluke koje se tiču njihovog zdravlja (alkohol, cigarete, dijete, nespavanje), novca (kladionice, neodgovorno trošenje) i ponašanja (u vezi, na poslu, fakultetu, poštovanju obaveza…)
Adolescencija je period strahovitih promena u mozgu, koje su upravo tu da pripreme dete za ulazak u svet odraslih. A deo te pripreme uključuje i eksperimentisanje i preuzimanje rizika. Tinejdžeri se tako uče veštinama koje su im neophodne u svetu odraslih. Preuzimanje rizika je zdrav i normalan deo odrastanja, ali tinejdžeri sa većim nivoom samokontrole su prosto sposobniji da procene rizik i prepoznaju razliku između opasnog rizika i onog iz kog će nešto naučiti. Samokontrola u periodu adolescencije je ključ.
Mozak se menja u zavisnosti od iskustava kojima je izložen. Kada je dečji mozak izložen dobrim iskustvima, rašće i razvijaće se na najbolji način. Kada je izložen manje prijatnim uticajima, u skladu sa tim će se i razvijati. Tokom detinjstva mi smo ti koji utičemo na iskustva kojima su naša deca izložena. Mi smo ti koji im čitamo (ili ne čitamo). Mi smo ti koji se igramo s njima (ili se ne igramo). Mi smo ti koji ih vodimo i učimo šta je bezbedno eksperimentisanje i kako da prepoznaju opasne rizike i klone ih se.
Ali, kad dođe period adolescencije, tada stvari prestaju da budu pod našim uticajem i tada će sve zavisiti od onoga što smo uspeli da uradimo ranije. Samokontrola u detinjstvu postavlja temelje uspešnosti i samokontroli u adolescenciji koja, opet, ima ključnu ulogu tome kakav odrastao čovek će to dete postati.
Komentari 0