Deca se sa samokontrolom ne rađaju, pomozite im da izgrade ovu ključnu veštinu

Foto: Pixabay

Deca se sa samokontrolom ne rađaju. Za učenje im treba mnogo vremena. Ovde smo nabrojali nekoliko veoma moćnih stvari koje roditelj može da uradi da pomogne detetu da izfgradi pravi nivo samokontrole.

1. Stvorite im mogućnosti da preuzmu inicijativu.

   Deci su potrebne prilike, iskustva koja će ih naučiti u kojoj situaciji treba da vežbaju samokontrolu, a kad da preuzmu rizik. Odlična prilika da im to omogućite je – džeparac. Napravite dogovor sa detetom da, svaki put kad uspeju da od nedeljnog džeparca sačuvaju određeni iznos, vi ćete im dodati još toliko, za ušteđevinu. Trenutna povratna informacija će im povećati motivaciju, pa nije loše ni praviti tabele, grafikone, kako bi mogli da vide šta su postigli time što su štedeli.

2. Trudite se da rastu uz što manje stresa.

   Samokontrola dolazi iz prednjeg korteksa mozga, koji je neka vrsta kočnice za impulsivna, instinktivna ponašanja vođena zadnjim delom mozga. A stres je taj koji utiče na prednji korteks i time „kvari kočnice”. Ovo je razlog što deca, kad su umorna, preopterećena, uznemirena, mogu lako postati i besna i prirediti vam poneki ispad. To je zato što su izgubili tu umirujuću ruku prednjeg korteksa čiji je zadatak da umiri sve nekontrolisane reakcije. Ukratko, što su više pod stresom, deca će imati lošiju samokontrolu.

   Zato, ako znate da će se dete naći u situaciji u kojoj bi možda moglo da izgubi samokontrolu, pomozite mu da napravi plan pre nego što se to dogodi. Ako ste krenuli u kupovinu, na primer, pa slutite šta vas tamo čeka, razgovarajte o tome pre nego što se bilo šta desi. „Idemo sad u kupovinu i može se desiti da vidiš neke posebne stvari, slatkiše ili igračke koje bi baš želeo da imaš. Ali to danas nećemo moći da kupimo. Ja znam da ti umeš da doneseš prave odluke, pa bi možda mogao, ako ti se nešto baš svidi, da staviš na svoj spisak „super stvari koje bih želeo da imam” pa ćemo kad dođemo kući da smislimo kako bismo mogli da uštedimo za to.”. Veća je verovatnoća da se obavežu na ovako neki plan dok su mirni, kod kuće, nego u carstvu igračaka.

3. Ne brinite ako ne ide sve po planu. To je deo odrastanja.

   Deca vole da eksperimentišu sa nezavisnošću. I to je sjajna stvar (možda ne za roditelje, ali za decu svakako da). Sve dok su granice na svom mestu, nemojte da vas brine što neko ponašanje deteta nije u skladu sa onim što ste vi zamišljali. Mozak se menja kada se neprestano izlaže iskustvima. Što više stvarnih, realnih prilika imaju da vežbaju samokontrolu, više će je osnažiti.

4. Razmišljajte o budućnosti.

   Uvek kada uspete dovoljno da ih usporite i naterate da razmišljaju o budućnoszi, vi im pomažete da ojačaju deo mozga koji kontroliše impuslivno ponašanje. Ohrabrite ih da razmisle o različitim potencijalnim ishodima izbora koje prave. „Znam da ti se sad možda ne uči i da bi verovatno radije bio u parku, ali kontrolni je za dva dana. Šta će se desiti ako ne učiš sad? Verovatno ćeš čitave sledeće nedelje morati da misliš o tome kako da popraviš ocenu.”

   Ili, pomozite im da kreiraju sliku „budućeg sebe”, onakvu kakvu oni žele. „Zamisli da postoji odrasla verzija tebe – budući ti. Budući ti zavisi upravo od odluka koje donosiš danas. Šta misliš, šta bi budući ti rekao, šta treba da radiš danas?”

5. Obaveze – one obavezne i neobavezne

   Toliko je toga što će deca naučiti ako im date određene zadatke. Igranje je važno, ali ponekad se prvo moraju završiti obaveze. Samokontrola znači da dete ume da zabavu odloži na kratko kako bi obavilo ono što je njegova obaveza. Ako im zadate određene zadatke, kućne poslove koje treba da obavljaju, dajete im mogućnost da eksperimentišu i uče. Neke obaveze koje su deo njihovog posla ne treba da nagrađujete. Ali možete im dati šansu da, ako žele, obave dodatne poslove i za to dobiju novac. Napravite listu zadataka i odredite koliko se koji posao plaća. Oni će onda steći odgovornost prema novcu i moći da razmišljaju i donose odluke da li žele da urade više manjih ili jedan krupniji posao. Kad malo bolje razmislite, oni sada imaju svoj biznis! Preduzetnici koji prodaju svoje dragocene vreme stičući tako važne veštine.

6. Postavite granice.

   Granice, pre svega ostalog, predstavljaju poligon za učenje i najbolji način da se vežba samokontrola. Ako nema granica, gotovo je nemoguće da će dete samo pritisnuti dugme „stop”. Zato moraju da znaju dokle smeju da idu.

7. Učite ih kako da skrenu pažnju sa izazova.

   Čekanje na nešto što silno želite može biti izuzetno teško. Obezbedite detetu prilike da vežba strategije čekanja, ali budite pritom realistični u pogledu vremena čekanja. Mlađoj deci je, logično, čekanje težak zadatak. Ali što više vežbaju, sposobnost samokontrole biće sve bolja. Dobar način je ako možete da im omogućite da nekako vide nagradu koja ih čeka ako istraju (slika parkića u koji će otići ili čokoladica koju će dobiti). Recite nešto poput: „Čekanje je teško, znam. Hajde da pokupimo igračke dok čekamo da se kolač ispeče.”

8. Negujte njihovu svest o sebi.

   Što bolje upoznaju sebe, bolje će moći da kontrolišu svoje ponašanje. Pomozite im da razumeju i prepoznaje emocije i raspoloženja koja im otežavaju samokontrolu. Istražite šta se to desi baš neposredno pre trenutka kada izgube samokontrolu. Da li su umorni? Gladni? Pod stresom? Možda im je dosadno? Što veću svest imaju o sopstvenim reakcijama, bolje će moći da ih kontrolišu.

9. Igrajte igrice.

   Evo nekoliko igrica za koje je dokazano da poboljšavaju samokontrolu ako se igraju dvaput nedeljno po trideset minuta.

Igra zamrzavanja:

Pustite muziku i igrajte! Kad muzika stane svi moraju da se zaustave istog trenutka. Igrajte sporo uz spore ritmove, a brzo uz brze. Kada deca već uđu u štos, promenite pravila – igrajte brzo uz spore i sporo uz brze pesme!

Spavanje:

U ovoj igri postoji pesma koja je za decu znak da treba da se prave da su zaspala. „Spavaju, spavaju, sva deca spavaju”. Nakon kraćeg vremena, vi ćete reći: „A kad se probude, postaju: LAVOVI!”. Ovo je znak za njih da se bude i pretvaraju da su životinja koju ste naveli. Dozvolite im da sami odaberu koja će životinja da budu sledeći put. Dobra stvar je što u igri moraju da nauče da u sekundi promene raspoloženje od opasne životinje do dubokog sna, i obrnuto.

I na kraju…

Svako dete će ponekad biti impulsivno, nervozno, ljuto. Ovo je deo odrastanja i njihovog pronalaženja u svetu oko sebe. Samokontrola se gradi vremenom, i nmojte žuriti i očekivati razultate za mesec ili dva. Vaspitavanje zdravih, sposobnih, pametnih malih ljudi zahteva vreme. Vaš zadatak je da im obezbedite prilike da rastu i razvijaju se na pravi način i vodite ih na tom putu.

Priredila A. C.

Izvor: Zelena učionica