Već sam pisala da je početak školske godine bio horor. Nikoga nije poznavala, svi drugari su bili u drugoj školi u našem naselju ili u drugim odeljenjima njene škole a ona je trčala za njima na odmorima. Uskoro je preslatka Nikolina postala njena drugarica i škola je postala sve draža.
Sledeći problem (izgleda samo moj, ne i Isidorin) je bio boravak. Mnogo mi je teško palo što je morala ceo dan da provede u školi. Pogotovo kada je poslepodnevna smena a ja je ostavim u osam ujutru. Pita ona jednom tatu koja je smena a kaže tata da je svejedno jer je ona celodvnevna. Isidora je boravak zaista zavolela. Hrana je odlična, završe obaveze, igraju se, gledaju crtaće, provode vreme napolju. Čak nose i igračke od kuće a učiteljice su divne. Mada po zaduženjima reklo bi se da su i vaspitačice.
Do sada smo dobili ‚‚tri potvrde‚‚ o napretku naše dece. Posle prvog tromesečja je apsolutno sve bilo savšeno. Na polugodištu je jedino engleski bio malo problematičan (radila je redovno ali uz manju pomoć). To me je malo smorilo jer je godinu dana pre toga išla na engleski. Ali potvrdilo činjenicu da lakše ide ono što dete voli. Naime, sa nemačkim se prvi put susrela ali je super išlo i voli ga. Svaki put sam te nazovimo ocene očekivala sa strepnjom, do poslednjeg puta. Jedine sporne tačke (one gde je potrebna pomoć) su bile urednost u pisanju (znam tačno na koga je to povukla) i rešavanje tekstualnih zadataka iz matematike. A to mi je bilo jasno jer kako čita tekst ona izgubi nit. Ja sam zapravo bila srećna jer sam prepoznala ‚‚slabosti‚‚ svoga deteta.
Škola zaista nije ista kao pre. Verovatno smo svi tome doprineli. Kupovina nekih pomagala pri učenju, razni nepotrebni rečnici, udžbenici koji se menjaju svake godine jer sve izgleda rapidno napreduje. Vrhunac je bio kada smo dobili šifre da se logujemo na platformu kako bi deca koristili office programe. Govorimo o prvacima koji još ne znaju ni olovku pravilno da drže.
Koliko su im torbe teške, to znate sigurno. Ipak, naša je sreća što imamo učiteljicu koja nam pomaže da zaista školu deca shvate i prihvate na pravi način.
Učiteljica im je rekla da će nakon praznika imati dopunski nastavu. Ne klasičnu na koju idu đaci kojima nešto lošije ide, već mogu sva deca malo da provežbaju ili da pitaju šta ne razumeju. Trebalo je vremena da Isidori objasnim da ako ode na dopunsku ne znači da je loš đak.
Da mi je neko u septebru rekao da će maj tako brzo ne bih verovala. Sada nas čeka izlet, pa rekreativna nastava što znači da je škola praktično i gotova. A čini mi se da nisam ni osetila. Sem onda kada sam bila pred nervnim slomom zbog škole.
Uvek se setim majke Isidorine drugarice koja ima čak petoro dece. Najmlađe, peto ide sa Isidorom u školu. Znači, mama je to prolazila po peti put, lagano. Regla je da se mi zbog svega toga stresiramo a da deca ustvari tako lepo plivaju. To sam zapamtila, zapamtite i Vi, deca znaju lepo da plivaju.
Komentari 0