– Prefrontalni korteks je deo mozga koji kontroliše mnoge funkcije, pa i inhibitornu i kontrolu impulsa – kaže Suzan. – Kada je dete uznemireno, nervozno ili zabrinuto, ne dobija nešto što želi, on je prilično aktivan i drži ponašanje pod kontrolom. Čim se dete oseti rasterećeno i sigurno, a to je uglavnom kod kuće, ovaj mehanizam više ne reaguje na isti način.
Kada je nervozno i ne dobija to što hoće, postoje samo dva moguća odgovora – adaptacija ili agresija. Ako se na miran način ne pomiri sa tim, postaće agresivno prema ukućanima, histerisaće i dizati galamu. Suzan savetuje da se u takvim trenucima izdignete iznad mališana, a ne da mu na grub način objašnjavate zašto ne treba tako da se ponaša.
– Umesto da se fokusirate na to šta nije u redu sa njim,pomozite mu da se oseti voljeno. Lepo razgovarajte sa njim, posavetujte ga, recite mu zašto ne može nešto da dobije, a ne da mu pretite.
Moj sin ima 8 god.kontam sad zreliji djecak posto je puno pametan bas,sve hoce da uci,sve ga zanima ali ponasanje njegovo vec dugo se ne mjenja,nece da slusa,odgovori svaku i ako ce dobiti batina on odgovori,tek na oca koji ima vise strpljenja igra se s njim ima paznju bas bas ali kad se nesto ne moze nastaje svadja naravno dize ruku na oca..dobije i kaznu ali dzaba nista ne pali..
Isti model ponasanja je i kod moje devojcice. U vrticu je sve u najboljem redu,ali cim dodje kuci to su takvi nestasluci, vikanje jer nije dobila trazeno i pokazuje neki bes.
Moj sin nije agrsivan u kućnom okruženju već nemiran. Kad je kod bake ili u vrtiću lepo se igra, jede sve što mu ponude i ostavlja utisak jednog mirnog i poslušnog deteta. Kad dođemo kući, traži slatkiše, penje se i skače po krevetu, penje se po stolicama i dira tatin kompjuter i slično.