Foto: Flickr
Rast stidnih dlačica, grudi i pojava ciklusa javlja se sve ranije, a ako se sve ovo pojavi pre osme godine kod devojčica, govorimo o ranom pubertetu.
Ako se zna da su devojčice u 19. veku prvu menstruaciju dobijale sa 15 godine, a da se sa ovom promenom danas susreću sa 12 godina, jasno je da deca sazrevaju mnogo ranije.
Šta je dovelo do ove pojave? Razna istraživanja su povezala današnju hranu sa ranim pubertetom, jer upotreba hormona u proizvodnji mesa i mleka, kao i pesticida koji oponašaju prirodni estrogen utiču na promenjenu hormonalnu sliku kod odraslih, ali i kod dece.
Tako je u svetu, a pitali smo naše stručnjake kako je kod nas.
Dečiji endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Vera Zdravković potvrđuje da pubertet zaista nastupa ranije poslednjih decenija zbog „epidemije gojaznosti“, pomenutih koncentrata u hrani, kao i preterane konzumacije soje, koja je zapravo prirodni estrogen.
– Naziv tih materija koji mogu omesti hormonski sistem su endokrini disraptori, deluju od najranijeg uzrasta, a utiču kako na prevremeni pubertet tako i na neke druge poremećaje: kriptorhizam (nespušteni tetsisi), i u odrasloj dobi hormonski zavisne karcinome: endomentrijum (materica), dojke i prostate. Glavni endokrini disraptori su ftalati, čime smo na sve strane okruženi, počevši od plastičnih posuda i pribora, pa do flašica vode, zatim bisfenol A i PCB – ističe dr Zdravković i savetuje da se što više koristi hrana čije se poreklo zna.
Prevremeni pubertet kod devojčica je sve češća pojava, dok je kod dečaka problem uglavnom obrnut, pa tako zbog gojaznosti dolazi do zakasnelog puberteta koji počinje tek posle navršene 14. godine života.
– Kada se sekundarna polna obeležja kod devojčice pojave pre osme godine i kod dečaka pre devete godine to znači da je u pitanju rani pubertet i da je neophodno obaviti pregled pedijatra i po potrebi endokrinologa. Dramatično ubrzanje ili usporen rast, maljavost, uvećanje testisa ili dojki izvan perioda koji predstalja granicu za pubertet može da bude znak da je neophodna hormonska terapija. Ovaj problem može da bude i posledica nekog ozbiljnog oboljenja, zbog čega su ispitivanja i pregled neophodni – kaže doktorka Zdravković.
Osim ulaska u rani pubertet dolazi sve češće i do pojave ginekomastije, odnosno rasta grudi kod dečaka. To može, prema rečima dr Zdravković, biti prava ginekomastija (rast žlezdanog tkiva) ili uvećanje masnog tkiva zbog gojaznosti (lipomastija).
– Pojava ginekomastije u određenim fazama puberteta je normalna pojava, smatra se kod 75 odsto njih. Pedijatar zna da proceni da li je fiziološka (normalna) ili patološka. Lipomastija je posledica gojaznosti i najčešće se može proceniti klinički, ali nekad i ultrazvukom potvrditi prisustvo, odnosno odsustvo, žlezdanog tkiva. Ginekomastija pre puberteta skoro uvek i izuzetno retko u pubertetu može biti znak neke bolesti i ako roditelj nije siguran najbolje je da dečaka odvede kod pedijatra koji će proceniti da li je potrebno da ga uputi kod dečjeg endokrinologa – savetuje dr Zdravković.
Da poslednjih godina postoji povećan broj zahteva za hirurškim rešavanjem ginekomastije potvrđuje i dečiji plastični hirurg Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Ivan Rakić.
– Ovo se može pripisati ishrani, ali može se povezati i sa rastućom svešću o estetskom aspektu. Operacija ginekomastije se radi u 13. i 14. godini starosti ili kasnije ukoliko se pojavi potreba za tim. Ranije, dečaci koji su se javljali zbog ovoga imali jako izraženu ginekomastiju. U poslednje vreme se već javljaju i sa mnogo manjim i blažim problemima zahtevajući hirurško rešavanje, jer se veliki akcenat čini se sve više stavlja na izgled – kaže dr Rakić.
U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističu da je upotreba hormona u ishrani životinja zabranjen u Republici Srbiji, kao i na celoj teritoriji Evropske unije i da do sada oni, kao nadležni organ koji sprovodi godišnji monitoring program za praćenje hormona i drugih štetnih materija kod životinja i u hrani životinjskog porekla, nisu pronašli hormone u ciljnim tkivima.
– Propisi koji regulišu uslove za proizvodnju i upotrebu hrane za životinje striktno zabranjuju upotrebu hormona u ishrani životinja i sadrže liste dozvoljenih sirovina, kao i njihove maksimalno dozvoljene količine. Zabrana je na snazi zbog mogućeg prenosa ostataka hormona i drugih sličnih terapeutika u hranu životinjskog porekla, a preko nje i mogućeg negativnog uticaja na zdravlje i organizam ljudi – ističu u Upravi za veterinu.
Oni dodaju još i da upotreba hormona u uzgoju živine, za čije se meso najviše govori da je zatrovano hormonima, nije efikasna, jer ne doprinosi boljem prinosu u težini i nosivosti jaja, a da je zbog tipičnog načina gajenja teško aplikovati iste velikoj populaciji jedinki.
– Proizvodnja i promet hrane za životinje je redovno kontrolisana od strane veterinarske inspekcije tokom redovnih i vanrednih službenih kontrola. Savet za sve potrošače je da kupuju meso od registrovanih, odobrenih proizvođača, i u maloprodajnim objektima koji mogu da garantuju i dokumentuju da je hrana bezbedna i koji su pod kontrolom nadležne veterinarske inspekcije – savetuju u Upravi za veterinu.
Komentari 0