Foto: Freepik
Većina nas je ubeđena da su razne i stalne aktivnosti presudne za razvoj dece, smatrajući da ona moraju biti stalno zaokupljena da bi napredovala.
Iako je tačno da aktivnosti doprinose njihovom rastu i razvoju, takođe je važno prepoznati da je dosada korisna i za decu. Edukator roditeljstva i dečiji psiholog, Džejmi Bloh, otkrila je tri načina na koje dosada zapravo pomaže deci da razviju otpornost i samopouzdanje.
Gradi kreativnost: Dosada je emocija koja podstiče kreativnost i neobično razmišljanje. „Nestrukturisano vreme igre tera decu da rade na svojoj mašti i kreativnosti kroz sopstvenu samostalnu akciju, što takođe gradi samopouzdanje“, rekla je Bloh.
Doprinosi razvoju otpornosti: „Početni dečji osećaj dosade može biti uznemirujući i teško ga je prihvatiti. Od dece se traži da tolerišu svoje frustracije i regulišu svoje emocije kada stvari ne idu kako treba. Ovo čini dosadu savršenom prilikom za toleranciju na stres i učenje kako da prevaziđete teške ili frustrirajuće trenutke“, objašnjava ona.
Aktivira izvršne funkcije našeg mozga: Kada nam je dosadno, potrebno nam je razmišljanje, planiranje i organizacija kako bismo dosadne trenutke pretvorili u igru i zabavu.
„Ovo zahteva od dece da nauče kako da rešavaju probleme i pronalaze mogućnosti, što je idealno vreme za izgradnju moždanih mreža u delu mozga koji je odgovoran za izvršne funkcije“, kaže Bloh.
Ona tvrdi da sve više naučnih dokaza ukazuje na to da je deci potrebna dosada da bi funkcionisala na najvišim nivoima: da bi razvila kreativnost, probudila sopstvenu radoznalost za život, razvila hrabrost i izgradila snalažljivost, prenosi Index.hr.
„Razmišljajte: inovativnost, originalnost, samoregulacija i sposobnost kritičkog razmišljanja – sve proizilazi iz naše sposobnosti da sedimo sami sa sobom i sanjamo o mogućnostima. Dosada je za um ono što je san za telo: složeno, obnavljajuće stanje u koje informacije se sintetišu“, objasnila je ona.
To znači da je dosada dobra i za decu i za razvoj njihovog mozga.
„Sledeći put kada vaša deca kažu da im je dosadno, ne govorite ništa. Neka im bude dosadno. Saosećajte sa njima, ali im recite koliko je to dobro za njihovu kreativnost i vodite ih da sednu, razmišljaju, stanu, dišu, i smisle nešto kreativno šta će da rade“, zaključila je Bloh.
Komentari 0