Dečje suze i bes

Foto: Philman

Kako i zašto, roditelji dragi, se to dešava i kako preživeti (a ostati normalan)? Najpre da vas utešimo – niste napravili nikakvu kardinalnu grešku u odgajanju deteta i niste vi razlog što vaše dete pokušava da obori rekord u visini decibela „samo“ zato jer mu ne dozvoljavate da krompir pire razmaže po kuhinjskom frontu ili mačku hrani kamenjem. To je jednostavno – faza!

Iako nekom sa strane izleda kako je vaš mališan razmažen, kako bi ga trebalo lupiti po guzi i tako „objasniti“ da ne sme tako da se ponaša, a ne bih se zaklela da i meni tako nešto bar sekund nije palo na pamet dok sam sluđena razmišljala, pa šta joj je sad odjednomv(srećom, ta me misao brzo napustila), sve je u redu – vaše dete samo postaje čovek, koji ne zna kako da se izbori sa sobom!

Zato ste vi tu. Jer, iako psiholozi tvrde da je faza negativizma, besa i „inaćenja“ normalna u razvoju svakog deteta, od reakcije roditelja najviše zavisi kako će mališan sa svim tim emocijama da se izbori. Ali, šta da uradite, kada su saveti toliko različiti? Prva rečenica svakog  udžbenika roditeljstva trebalo  bi da glasi: Naoružajte se strpljenjem! I zaista, trebaće vam čelični živci, to ne želim da vas lažem.  Iako deca razmišljaju potpuno drugačije od nas, probajte da se stavite u njihovu poziciju(videćete da bi i vama često došlo da vrištite od besa):

• Ne terajte inat. Kada prvi put čujete NE, shvatite da je vaše dete oduševljeno svojom novom „veštinom“, ne reagujte, ili mu odgovorite – dobro – i ne prepirite se sa njim.  Ono će ako malo sačekate, ipak uraditi ono što ste tražili. Jednostavno,zaboraviće, jer početna faza negativizma kratko traje, dete je srećno jer je pokazalo svoje Ja.  Zato ne nasedajte na provokaciju, ignorišite!

• Izbegavajte i vi NE: probajte da i vi što manje koristite tu reč, dajte pozitivan primer. Ili  kažite NE, ali možeš da…Ne brinite, nije vaše dete jedino koje ulazi u fazu negativizma. Ako bolje pogledate videćete s koliko saosećanja vas gledaju roditelji čija su deca starija od vaše…

• Saslušajte dete, nemojte i pre nego što ste do kraja čuli šta dete želi da odmah govorite NE .  Pokažite mu da uvažavate sve ono što trenutno “neće”. Važno je da mu date do znanja da ste ga čuli. Koristite jednostavne rečenice, nemojte biti kruti i probajte da skrenete temu, dodate malo humora ili prosto napravite takmičenje ko će manje da govori NE. Razmislite kada se javljaju situacije u kojima dete besni ili plače i probajte da ih sprečite dobrim planiranjem i dogovorom unapred šta od deteta očekujete.

• Budite fleksibilni. Ako vaš mališan plače jer bi da se igra još malo u parku, a vi vidite da se baš zaigrao, pustite ga. Ali, objasnite mu da može da ostane, ali da ćete za neko vreme  morati da krenete i objasnite zbog čega,. Recite mu na vreme da dolazi čas za polazak i dete će sigurno radije prihvatiti ovakav prekid igre nego da terate inat s njim. Ali, fleksibilnost ostavite za situacije gde to možete sebi da dozvolite. Oko držanja za ruku dok se prelazi ulica, sprečavanja da se penje uz otvoren prozor, uzimanja leka i sličnih stvari, pregovora jednostavno – nema.

• Strpljivost – ovo je definitivno mnogo lakše u teoriji nego u praksi. Zato bi bilo dobro da u svojoj glavi napravite “teze” kojih ćete se setiti baš u situacijama kad se vaš mališan valja po ulici jer ne želi da ide kući ili traži još jednu igračku, pre nego reagujete burno, izbrojte do 10 i setite se zašto je bolje biti strpljiv i da je i to jedan od razloga zašto ste VI roditelj a ONO dete.

• Nekada ga pustite da nauči na greškama: ako vaša princeza insistira da upari  nemoguće boje ili da obuče suknju preko pantalona – pustite je. Em ćete se vi odlično zabaviti, em će ona, posle nekog vremena shvatiti da je ipak trebala da posluša mamin predlog.

• Budite dosledni u bitnim stvarima. Iako je veoma teško biti 100 odsto dosledan, uvek i svuda, pokušajte da u stvarima bitnim za detetovu ličnost stvarno budete dosledni. Ako imate neko usvojeno pravilo, nemojte dozvoliti da popustite jer dete suviše dugo moli i traži. Objasnite, odgovorite na svako pitanje, upravo mu tako dajući do znanja da se vaša odluka neće promeniti zato što ono plače ili traži.

• Ignorisanje napada besa je najbolji način da detetu pokažete da takvo ponašanje nije prihvatljivo. U svom malenom svetu, nedobijanje pažnje od roditelja za dete je dovoljna kazna samo po sebi. Zato nemojte detetu posle napada besa davati još dodatne kazne, to što nekoliko minuta niste razgovarali s njim ili ste ga poslali u “tajm aut”, za njega je najgora kazna.

• Nemojte da od deteta tražite da vas slepo sluša. Ako sada ne nauči da slobodno izrazi svoja osećanja, to će mu mnogo odmoći u kasnijem životu. Vaše je da ga naučite da svoja osećanja izražava na društveno prihvatljiv način.
• Čudo jedno šta sve možete naučiti od deteta u igri – igrajte se menjanja uloga. U momentima dok se “pravite “ da ste vi ono, ili njegova omiljena lutka, saznaćete mnogo o detetovim osećanjima i videti kako treba da se ponašate. Mnogi odgovori na vaše sumnje isplivaće sami…

• Najbolji i najefikasniji lek ipak je – duuug topao zagrljaj. Pohvalite dete svaki put kada izbegnete “scenu” sa bešnjenjem i plakanjem. Kada vidite da je nervozno, da pokušava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog nečega teško….zagrlite ga. Gradeći njegovo samopouzdanje, pomažete mu da iz ove faze besa i plača što pre i bezbolnije izađe.

Izvor: Roditelj