Dečji imunitet se ne jača čudotvornim lekovima, samo ovako

Sledeća i ne manje važna činjenica koja doprinosi poboljšanju imuniteta i opšteg stanja organizma deteta je svakodnevni aktivni boravak na svežem vazduhu napolju u trajanju od najmanje sat vremena. Izuzetak su magloviti, vetroviti dani i za naše podneblje dani kada je temperatura niža od minus 10 stepeni. U zavisnosti od godišnjeg doba, odabraćemo najprijatniji deo dana, pa će to zimi biti oko podneva, a leti rano ujutru i kasno popodne uz adekvatnu odeću i zaštitu od hladnoće ili sunca (šeširić, skafander, kapa, rukavice…).

Dalje su to kućni i spoljni higijenski uslovi u kojima i pod kojima dete živi. Sterilna, preterano čista i dezinfikovana sredina nepovoljno utiče na imunitet dece. Ukoliko sprečavamo dete da dolazi u kontakt sa normalnom mikrobiološkom sredinom u kojoj živoimo i ukoliko ubijemo sve bakterije iz okruženja dezinficijensima, detetov organizam neće imati priliku da reaguje i bude aktivan već će biti uspavan. Takav organizam burno reaguje na sve ono na šta ne bi trebalo da reaguje pa su danas u porastu autoimuna oboljenja i alergije, gde organizam zapravo napada sam sebe umesto da napada stvarnu opasnost iz spoljne sredine. Dakle, od kad počne da se okreće i puzi, dete treba da boravi na podu. Pod treba da bude čist, ali ne i sterilan. Dovoljno je jednom do dva puta godišnje oprati tepihe, usisavati (minimum tri puta sedmično) i ne ulaziti u kuću u obući koju nosimo spolja. Igačke povremeno oprati toplom ili vrelom vodom i to je sve. U takvim uslovima, ne treba prati varalicu ako padne na pod niti sprečavati dete da stavlja u usta ruke i igračke sa poda. Napolju treba dozvoliti detetu da se igra sa lišćem, drvećem, kamenjem, zemljom, na travi, da skače po baricama. Zapravo treba samo pratiti razvoj deteta. Onda kada je spremno da se okrećei puzi, spremno je da se susretne sa podom- spustiti ga na pod. Kada se uspravi i krene da hoda, pa padne, nije smak sveta što je isprljao ruke. Nema potrebe za vlažnim maramicama i pranjem ruku odmah.

Adekvatno odevanje i optimalna temperatura životnog prostora su takođe važni činioci u izgradnji imuniteta. Svedok sam da se i dalje preporučuje da beba u sobi, na 30 stepeni treba da nosi kapu na glavi. Ovaj savet je neopravdan. Kada dobijem ovakvo pitanje, pitam roditelje –„A šta ćemo staviti bebi na glavu na minus deset napolju ako joj na plus 30 stavimo kapu?“. Odevajte bebu kao i sebe. Čak, deca se mnogo više kreću, aktivnija su, pa će im možda biti pretoplo iako nama nije. Optimalna temperatura prostora u kome boravi beba treba da bude oko 20 stepeni (18-21stepen) i nešto viša kada kupamo bebu( 22-26).

Redovan i dobar san u provetrenom, čistom i mračnom prostoru u kontinuiranom trajanju od 10-14 sati u celom predškolskom uzrastu je takođe dobar saveznik zdravlja i imuniteta. Tokom sna se luče hormoni koji povoljno deluju na imunitet i zdrav organizam. Ne manje važno je i vreme kada dete odlazi u krevet. To treba biti period od 19-21h kako bi dete ustalo oko 7 do 8h ujutru. Noć ima nezamenljivo povoljno dejstvo na zdravlje i imunitet, a spavanje do podneva ili gotovo do podneva nema povoljno desjtvo na zdravlje i imunitet.

Osmeh! Budite vedrog raspoloženja i trudite se da obezbedite deci pozitivnu stimulativnu sredinu za odrastanje. Stres, napetost i nezadovoljstvo urušava naš i dečji imunitet. Deca koja zadržavaju svoja osećanja, koja nemaju otvoren odnos sa roditeljima, koja su u stalnoj brizi i strahu imaju lošiji imunitet, lošiji uspeh u školi, neadekvatan čitav razvoj. Mazite decu. Prilikom stvaranja pozitivnih osećanja i kontakata luče se hormoni koji fantastično deluju na imunitet.

Ne posežite odmah za antibioticima i izaberite pedijatra koji ima takav stav. Mnoga stanja koja prate dečje odrastanje mogu proći bez upotrebe antibiotika kada za njima nema jasne, dokazane potrebe.

Kada dete počne da jede svu hranu kao i ukućani, koje su sve to namirnice koje su važne za dobar imunitet?

Za dobro opšte zdravlje i imunitet važna je uravnotežena i raznovrsna ishrana. Šta to znači? To znači da svi mi, a naročito deca, svakodnevno treba da unesu od svake grupe namirnica po malo. Osnov dečije ishrane su žitarice, zatim voće i povrće, mleko i mlečni proizvodi, meso/riba, jaja, ulja i masti. Namirnice treba da budu zdrave, netretirane, sveže, po mogućstvu domaće ili organske. Instant kaše, teglice i ostale industrijske prerađevine, grickalice i slatkiše ne treba koristiti uopšte, a posebno u dečijoj ishrani. Umesto toga, skuvajte detetu žitarirce (popara, griz, palenta, kačamak, žitna kaša) i u njih dodajte cimet, kakao, med, orašasto voće, sveže voće, mlečne proizvode, povrće…Domaća pileća supa, od celog pileta ili makar bataka i nogica sa povrćem, knedlama, rezancima je odlična hrana koja treba makar dva puta nedeljno biti zastupljena na jelovniku. Uz supu ili čorbu dete treba da ima najmanje tri boje povrća na tanjiru i meso/ribu. Sokove ne bi trebalo konzumirati, a ako ih ipak dajete detetu to bi morali biti sveže ceđeni sokovi od voća i povrća, ali bez preterivanja. Dete treba da pije vodu, a da jede sveže voće i povrće.

Značajnu ulogu ima beli luk kao fantastična i fascinantna namirnica kojoj ni savremena nauka ne može da doskoči niti otkrije sve benefite koje nam on obezbeđuje. Stimuliše imuni sistem, najbolji je prirodni antibiotik na svetu, ima i antitumorska i antiinfektivna svojstva. Najbolje je konzumirati ga u svežem obliku, ali i termički obrađen može da zadrži neka korisna svojstva.

Crni luk ima uticaj na razgradnju sekreta u disajnim organima te je u domaćoj pilećoj supici odličan obrok za jačanje imuniteta. Povoljan uticaj na disajne organe ima i naseckan, svež kada se udiše.

Deci možemo davati i riblje ulje, propolis, đumbir, med, u zimskim mesecima i dodavati vitamin D3.