Kako objašnjava dr Ivan Ilić, psihijatar i šef odseka za mlade Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, mladi i adolescenti su u delikatnom razvojnom periodu u okviru koga se psihijatrijska oboljenja javljaju prvi put.
– Šizofrenija i bipolarni afektivni poremećaji vrlo često se javljaju prvi put u vreme mladosti – kaže dr Ilić. – Blagovremeno prepoznavanje stanja i bolesti omogućava i pravovremeno uključivanje terapije, pa se time smanjuje rizik za nastanak komplikacija. Iako nema jasnog pravila, na nastanak tih bolesti može da utiče nasledstvo, sredina, porodica… Ishod nije predvidiv, a skraćivanjem vremena prepoznavanja možemo dosta da utičemo na lečenje i sprečavanje komplikacija.
Period mladalaštva, kaže dr Ilić, ima sopstvenu vrstu patologije i krize identiteta.
– Razlozi su višestruki – ističe naš sagovornik. – Mlad čovek se suočava sa telesnim i psihološkim problemima, potrebama u društvu, nailazi na niz zadataka koje mora da realizuje, preuzima odgovornost za sebe, svoje zdravlje i odnose. Ovaj proces nije lak za i zbog toga taj period ne treba zanemariti, jer može da alarmira na neka psihotična stanja i oboljenja. I sama porodica može biti uzrok krize mladog čoveka, ali njegova kriza može da dovede i porodicu u problem. Zrelost porodice ogleda se baš u tome kako se suočava sa adolescencijom kod dece.
Godišnje više od hiljadu mladih prođe kroz kliniku za psihijatriju, neki od njih dolaze na prve, a neki na kontrolne preglede i psihoterapijske intervencije.
– Najbolja solucija je kada mladi dolaze sami jer nam to samo govori o motivaciji da nešto urade sa sobom i da sebi pomognu – objašnjava dr Ilić. – Najčešće dolaze sa nekim iz porodice. Ponekad ih dovode profesori, pedagozi, pa čak i sud. Mnogo više je onih pacijenata koji ne dođu na vreme, pa bolest pređe u hroničnu, a oni postaju psihijatrijski bolesnici.
SLABO SE ČUJE NjIHOV GLAS
Pod sloganom „Uspostavljanje boljeg sveta, partnerstvo sa mladima“ juče je nizom manifestacija obeležen Međunarodni dan mladih. Ustanovila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine, a obeležavanje u Srbiji počelo je posle formiranja Ministarstva omladine i sporta, 2007.
Pomoćnica ministarke omladine i sporta Snežana Klašnja smatra da je položaj mladih danas uslovljen nizom problema:
– I dalje je visoka stopa nezaposlenosti mladih, oni su najranjivija grupa. I dalje imaju teškoće da ostvare svoja prava. Još ne postoje najbolji mehanizmi da se njihov glas čuje…
Klašnja dodaje da je Ministarstvo uradilo sva strateška dokumenta koja se tiču mladih – od Strategije do Zakona o mladima, i da sada traba osigurati primenu tih propisa.
Centralna manifestacija povodom Dana mladih u Srbiji je organizovana na beogradskoj Adi Ciganliji.
Dan mladih svojim akcijama obeležilo je i 133 kancelarija za mlade širom Srbije.
SA RODITELjIMA
Period mladalaštva do nedavno se računao do 25. godine. U poslednje vreme, priča dr Ilić, to se produžava zbog specifičnog načina života. – Mladi su prinuđeni da se najviše oslone na primarnu porodicu – kaže psihijatar Ilić. – Dugo ostaju sa roditeljima, pa se period mladosti produžio i do 30. godine.
Izvor: NOVOSTI, J. SUBIN
Komentari 0